Очеви су старији од мајки већ 250.000 година
Научници су открили нов начин да открију просечни узраст када су мушкарци и жене добијали децу током људске еволутивне историје.
Проучавајући мутације ДНК код модерних људи, открили су начин да погледају 250.000 година у прошлост.
„Кроз наше истраживање модерних људи, приметили смо да можемо да утврдимо када су ти људи почели да добијају дјецу на основу мутација на ДНК које су пренијели дјеци“, каже коаутор студије Метју Хан, стручњак за људски геном са Универзитета Блумингтон у Индијани.
„Онда смо примијенили исти модел на наше претке како бисмо одредили животна доба када су се они размножавали“, додаје Хан.
Научници су утврдили да су, током претходних 250.000 година, људи добијали децу са 26,9 година у просјеку.
Мушкарци су постајали родитељи просјечно са 30,7 година, док су жене хомо сапијенса постајале мајке са 23,2 године, показала је студија.
Старосна граница се помјерила на горе у последњих 5.000 година, а током тог периода жене су постајале мајке у просјеку са 28 година.
Осим савременог пораста просјечне старости родитеља, студија је утврдила изузетну конзистентност у просечној старости родитеља током постојања наше врсте. Није се повећавала још од праисторије, мада је током времена било благог померања.
Просјечно доба зачећа чини се да је опало пре око 10.000 година. Пошто је око тог периода дошло до развоја пољопривреде и формирања првих цивилизација, научници кажу да је то повезано са рапидним порастом броја становништва.
Нова студија заснива се на открићу „де ново“ мутација – промена у ДНК које се спонтано појављују код једног члана породице уместо да буду наслеђене кроз породично стабло.
Док су радили на другом пројекту који је укључивао ове нове генетске промене, истраживачи су приметили занимљив патерн.
На основу података прикупљених испитивањем хиљада дјеце, нове мутације које су настале код родитеља и онда пренијете на дјецу зависиле су од старости родитеља током зачетка.
„Ове мутације из прошлости акумулирају се са сваком генерацијом и постоје и у данашњим људима“, каже коаутор студије, филогенетичар
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
