О животу у Дечанима, кад су манастир браниле албанске војводе

Г.С.
О животу у Дечанима, кад су манастир браниле албанске војводе

ДЕЧАНИ - Живот манастира Високи Дечани с почетка 20. вијека, када је српска светиња на Косову и Метохији свакодневно била мета оружаних напада, претњи, изнуда, застрашивања, пљачке и узурпације манастирске имовине, описан је у књизи ''Дневник дечанског монаха 1903-1906'' која је тренутно у штампи и ускоро ће бити доступна јавности на српском и енглеском језику.

Књига доноси дневничке белешке руског јеромонаха Дионисија и путопис Енглескиње Мери Едит Дарам који сведоче о свакодневном животу манастира, подигнутог у удолини под Проклетијама, југозападно од Пећи, и о томе како су га пре више од века чували турски војници и албанске манастирске војводе.

Дечански јеромонах Петар Ројевић, један од приређивача књиге, каже за Тањуг да се из записа Дионисија, чији је рукопис дечанским монасима уступила братија Хиландара, може видети да је светиња, која је недавно била у фокусу јавности због изградње спорног пута у непосредној близини споменика под заштитом Унеска, и тада била угрожена и да се суочавала са сличним проблемима као и данас када је чува КФОР.

''''Дионисије је 1903.године са Свете Горе дошао у наш манастир. Писао је без коментара и емоција, једноставно наводећи шта се дешавало током те три године - нелегална сеча шума, пљачка манастирске имовине, узурпација манастирског поседа, застрашивање, претње...'''', прича јеромонах Петар о књизи чије су приређивање помогли и професори Београдског универзитета Милош Ковић и Душан Фундић.

Манастир се у то време налазио у Косовском вилајету - административној јединици Османског царства, а због угрожености је стављен под управу руских монаха са Свете Горе који су у Високим Дечанима боравили до Првог светског рата.

Дионисијеви записи сведоче како су групе наоружаних и побуњених муслиманских Албанаца готово свакодневно пуцали на манастир око којег су стражарили турски војници, а који се, указује јеромонах Петар, виде на једној од фотографија монаха Арсенија која приказује посаду од од 30 војника који чувају Високе Дечане.

Задужбину Стефана Дечанског и цара Душана од напада Албанаца у то време браниле су и тзв.манастирске војводе.

''Била је најмљена једна албанска породица да чува манастир. То су биле тзв.манастирске војводе, врло савесно су то чинили, тада се држало до речи, били су спремни и да дају главу за одбрану манастира'', наводи јеромонах Петар.

Занимљиво је, прича, да је народ и тада, поред свих опасности по безбедност путника кроз Метохију, долазио на манастирске славе и саборе, а манастир су редовно посећивали важне политичке личности попут руског, енглеског, француског и италијанског конзула о чему, такође, сведоче фотографије.

Дневник Дионисија открива и како су дечански монаси заједно са чуварима манастира помагали народу у разним ситуацијама.

‘’ Има прича о црногорској девојци која је из Плава кренула на славу у Дечане, па су је пратиоци, муслимани, кад су стигли у Метохију, продали једној албанској породици. Монаси су, уз помоћ турских војника и манастирског војводе успели да је ослободе, тј. откупе’’, прича јеромонах Петар.

Књига садржи и путопис Енглескиње Мери Едит Дарам, оснивачице Албанско-британског друштва и поборнице независне Албаније, која описује како је манастир ''''на крвавој ивици стварности'''', да је дошла у пратњи војске и да монаси не могу да изађу ван манастирског дворишта.

''''Енглескиња хвали лепоту дечанске цркве, али истовремено говори и о томе како је манастир угрожен, да је у сталној опасности и под турском заштитом'''', наводи јеромонах Петар.

Дневник дечанског монаха, наставак је историјске едиције у којој су објављена сведочења дечанских игумана Серафима Ристића и Саве Дечанца "Страдања Старе Србије и Македоније у 19. веку" и збирка турских докумената "Децански фермани" што је сепарат књиге ''Дечанска ризница'' Мирјане Шакоте.

''Имамо богату и најбоље сачувану архиву манастирских докумената. Сва издања преводимо и на енглески језик како би и странци који се баве Косовом и Метохијом могли да се упуте не само у историју Високих Дечана, већ и у живот српског живља у време Отоманске царевине на овим просторима'', прича јеромонах Петар.

Најављује да ће књига ''Дневник дечанског монаха 1903-1906'' имати и електронско издање које ће моћи да се наручи преко сајта манастира, а биће илустрована фотографијама монаха Арсенија и Едит Дарам.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана