Новосултан пркоси хришћанима

Александар Стојановић
Новосултан пркоси хришћанима

Оно што данас препознајемо као културне тековине и највише домете људске цивилизације, од њеног постанка до данашњих дана, поново се користе као средство за политичке, идеолошке и културолошке циљеве и подјеле.

Одлуком да Аја Софију поново прогласи џамијом Реџеп Тајип Ердоган, вођен неоосманистичком идејом, не марећи за тековине модерне Турске, је испунио свој дугогодишњи сан којим жели да се позиционира као вођа и врховни калифа цјелокупног исламског свијета.

Враћањем у прошлост и прекрајањем одлука којима су помириване цивилизације и обезбијеђен дуготрајни мир, данас се покушава окренути точак историје. Да би се рекло нешто о садашњости враћа се у прошлост, а посљедице таквог понашања у будућности могу бити погубне по човјечанство.

Чинило се, након одлуке Мустафе Кемала Ататурка из 1934. године да тадашњу џамију, а некадашњу цркву Свете мудрости прогласи музејом, да  се нико више неће одважити да својата велику богомољу, која је надживјела и преживјела ратове и многе освајаче и кроз вијекове падала у руке многих народа и владара.

Црква Свете Софије, односно Премудрости Божије, средиште је православља, али и хришћанства уопште. Архитектонски узор за многе цркве, али и џамије. За Русе је посебно важна, јер у њој покрштена кнегиња Олга, а одлука кнеза Владимира о покрштавању Русије донесена је након присуства изасланика на литургији у Светој Софији. А сада је поново и подсјетник да је отуђена након пада Цариграда 1453. године. За Турке је симбол освајања, вакуф султана Мехмеда II Освајача, који подсјећа на славне дане Османског царства, а за исламисте израз надмоћи ислама над хришћанством. Након скоро једног вијека, 24. јула муслимани ће поново клањати у Светој Софији.

Неоосманистички пројекат

Исламолог и бивши амбасадор Србије у Турској и при Унеску Дарко Танасковић за “Глас плус” истиче да је турски предсједник био свјестан симболичког значаја ове богомоље и за хришћане, али прије свега за муслимане и да се он оваквом одлуком обраћа, прије свега, свом бирачком тијелу.

- То је део његовог неоосманистичког пројекта враћања Турске империјалном османском и исламском наслеђу и он тај свој програм спроводи доследно. Наравно, и тактизирајући кроз време, у зависности од ситуације, било на унутрашњем или на спољном плану. Свакако да сматра да тим симболичким гестовима треба да ојача свој рејтинг, положај и углед у својој изразитије муслимански, односно исламистички опредељеној изборној бази. С друге стране, Ердоган је био свестан чињенице да ће овај потез изазвати незадовољство у великом делу хришћанског света. У сваком случају, желео је да покаже да он свој програм “реисламизације” Турске спроводи доследно, да га нико не може зауставити и да неће обраћати пажњу ни на чије примедбе. То је, заправо, порука оном делу света са којим је “новосултан” у последње време и на политичком плану дошао у отворен сукоб, а са којим одавно има хроничне неспоразуме – казао је Танасковић.

Према мишљењу професора Танасковића, за муслимане Аја Софија има велики значај, али тврди да они нису о томе толико размишљали на најширем народном плану, све док није актуелизовано питање њеног поновног претварања у џамију.

- Тврде да данас 70 одсто Турака подржава овај Ердоганов потез, али знам да има подоста и оних који се са њим не слажу и то у круговима грађана и партија који су му задали снажан ударац на претходним изборима и који ипак желе да се нешто више од секуларног Ататурковог наслеђа у Турској сачува. Поред мотива које налази на унутрашњо-политичком плану, Ердоган, с обзиром на своје понекад мегаломанске амбиције, претендује да буде лидер целог муслиманског света, па ослушкује и одјеке који ће доћи. Као што смо током претходних дана могли да видимо, ти одјеци су углавном веома позитивни. Значи, унутрашњи политички план, затим план лидерства у читавом исламском свету, где себе доживљава као неког новог калифу и, на трећем месту, пркосна порука, пре свега Западу и хришћанском свету, са којим има веома озбиљне проблеме који у суштини уопште нису религијске природе – истакао је професор Танасковић.

Косово и Метохија

Посљедице оваквих одлука могу се прелити и на наш регион, конкретно на простор Косова и Метохије, гдје су поједине цркве претваране у џамије, а најпознатија је Богородица Љевишка. Танасковић сматра да оно што се сада догодило са Светом Софијом потенцијално може бити образац размишљања и понашања који није далеко од “памети” и намјера оних који тренутно управљају институцијама у Приштини.

- Наиме, ми смо и протеклих година били сведоци чињенице да Албанци на  КиМ, у суштини, имају начелно негативан однос према српском културном наслеђу, с обзиром на то да је оно трајни белег нашег вишевековног присуства на тој завичајној српској земљи, што ремети идеолошку представу о томе да су аутохтоно најстарији народ и прави поседници КиМ заправо Албанци. И онда је ту однос двојак. С једне стране, у екстремним ситуацијама, које смо упознали, не презају чак ни од физичког рушења и скрнављења српских сакралних и културних споменика, а с друге стране и паралелно, тече покушај преиначавања историјско-цивилизацијске природе ове наше национално темељне и универзално вредне културне баштине и она се на разне начине покушава угурати у један синтетички и вештачки културни идентитет државе “Косово” у планском настајању, а који заправо није историјски оверен и нема основе за постојање - наглашава Танасковић.

Ипак, према његовом мишљењу, мало је вјероватно да би некоме пало на памет да Богородицу Љевишку претвори поново у џамију, јер то не би добро одјекнуло у свијету, а Албанци у Приштини ипак нису Ердоган, који то може да уради, нити су они идеолошки баш у свему на његовом трагу.

- Међутим, уколико би којим случајем “Косово” као држава ушло у  Унеско, онда би сви културно-историјски споменици и целокупно наслеђе на територији КиМ, са становишта Унеска, постало, ако не власништво у имовинско-правном смислу, оно свакако предмет јурисдикције приштинских власти у административно-правном погледу. У том случају, сигурно би дошло до убрзавања систематског расрбљавања тог културног наслеђа и оно би се на неки начин преводило у категорију “косовске баштине”, као дела културног идентитета “Косова”. Таква опасност постоји, а сасвим је сигурно да би реаговање Унеска и разних форума и организација међународне заједнице у суштини остало без праве делотворности, те је стога најделотворније да Косово никад не уђе у ову специјализовану агенцију УН за образовање, науку и културу – рекао је Танасковић.

Враћање у прошлост

Ванредни професор на Богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Дарко Ђого сматра да одлука турске власти представља један изразито агресиван чин, једнако као што је био и 1453. године, када је Аја Софија претворена у џамију одлуком султана Мехмеда II.

- Сматрам да је то изразито погрешан, изразито агресиван циљ данашње Турске, којом се нама шаље порука да су неоотоманске амбиције живе и да нису никакав наш неоправдан страх, него једна активна политика савремене Турске. Тиме се свакако шаље порука турској јавности да је доба кемализма и секуларизма готово и да ће Ердоган да врати ситуацију у практично неку врсту султаната, предотоманске ере – казао је Ђого.

Он додаје да враћање у прошлост, да би се казало нешто о садашњости, може бити изразито погубно и опасно.  Враћање точка историје покреће многа питања и представља један круг из којег је тешко изаћи.

- Тај симболички чин Турске очигледно носи поруку повратка у османско вријеме, у вријеме прије 1918. године. Када кренете са сновима да се ситуација врати вијек уназад, онда не можете да делегитимишете и да сматрате нелегитимним да неко жели да врати ствар у рецимо, период прије 1453. године.  Дакле, зашто би Ердоганов чин био легитиман, а моја жеља или моја унутрашња потреба, идентификација са тим мјестом, која је је легитимна самим тим што је ријеч о богомољи коју је изградила православна цивилизација, није легитимна? Пазите, повратка у историју нема! Немогуће је вратити точак историје уназад, али очигледно је да се разноразне политичке консталације снага врло често служе симболичким поврацима уназад да би нешто рекли о садашњости – наглашава Ђого.

БиХ у којој живе три народа, свако са својом интерпретацијом историје и схватањем права на полагање легата по неком питању, често је изложена резону да “сваком припадне оно што је његово”. Питања реституције или враћање одређених објеката који су одузети након Другог свјетског  и рата 1990-их година врло су честа и често дијеле друштво. Професор Ђого, с тога, скреће пажњу на ћутање невладиног сектора и ликовање муслимана на овакву одлуку, што, како каже, није у духу помирења и суживота народа на овом простору.

- Морам да признам да је мало чудновато ћутање НВО сектора у БиХ, које је у неким другим случајевима био врло гласан када су потраживане неке садашње цркве. Данас тај сектор ћути на враћање објекта у богомољу од стране монотеистичке религије која није изградила тај објекат као свој. Такође, видимо и благо ликовање и ћутање наших земљака муслиманске вјероисповијести, иако могу да схватим зашто им је драго, али сматрам да је то крајње незрело, јер такви чинови буде у свакоме од нас и наду и жељу и вољу да Аја Софију гледамо у оном свјетлу у којем је ми памтимо и ми желимо да је имамо онако како је гледамо – истиче Ђого.

Посљедице

Однос између муслимана и хришћана оваквом одлуком биће додатно продубљен, а оваква злоупотреба религије, вјерских осјећања и манипулација вјерским симболима може довести до повећања тензија. Историчар Данко Страхинић каже да је за очекивати да ће се оваква одлука користити као изговор за даље подстицање исламофобије у Европи. Ипак, он истиче да је важно да се не доносе преурањени закључци.

- По том питању ипак треба бити врло опрезан, јер је стварна или медијски “пренадувана” исламофобија средство којим Ердоган у последње време манипулише. Остаје да се види каква је то “нова порука свету” турске нације и муслимана, коју је у свом говору по проглашењу  Свете Софије у џамију Ердоган поменуо – рекао је Страхинић.

Он додаје да га овакав чин није изненадио, јер је посљедњих неколико година на сцени била “тиха” исламизација Свете Софије, те да разлоге зашто оваква одлука долази баш у овом тренутку треба тражити у скретању пажње са бројних потешкоћа пред којим се Ердоган нашао.

- Ово је давна жеља турских исламиста, али раније је турска војска наступала као бранилац секуларизма и увек је успевала да ограничи нарушавање кемалистичких вредности. Ердоган је искористио процес приближавања Европској унији и под изговором примене демократских стандарда наметнуо контролу над војском. Неуспели покушај пуча из 2016. године је показао да је у томе успео. Разлоге за садашњи потез треба тражити у намери да се путем важног симбола скрене пажња са бројних економских потешкоћа, раста инфлације и незапослености, јер је због проглашене пандемије знатно успорена турска привреда која је од претходне године у рецесији, док је Турска увучена у скупе и сложене ратне операције у Сирији и Либији. Ердоган због свега тога губи подршку међу бирачима па се очекује да овај потез поправи рејтинг, мада се многи посматрачи прилика у Турској слажу да то неће имати дугорочни ефекат - наглашава Страхинић.

Оваквим потезом Ердоган је повукао потез и Турску повео на пут са којег нема повратка. Порука Турцима је да ће их он повести у опасну и, врло вјероватно, самоубилачку обнову Османског царства, а православним вјерницима дато је до знања да гдје досеже турска власт, ту за њих нема мјеста. Задирући у културно насљеђе и тековину цјелокупне људске цивилизације, турски предсједник је отворио Пандорину кутију, а посљедице његовог чина досезаће дубоко у будућност и тек у наредним годинама биће видљиво како ће се ова одлука рефлектовати у свијету.

Реваншизам Русије?

Поводом одлуке Турске помоћник министра вањских послова Русије Сергеј Верхинин изјавио је да је то питање “унутрашња ствар Турске и да се ни Русија, нити било ко треба у то мијешати”.

Вјерски аналитичар Жељко Ињац сматра да је то својеврстан чин реваншизма према Цариградској патријаршији која је подржала аутокефалност Украјинске православне цркве.

- Реакција патријарха Вартоломеја била је изразито блага, скоро невидљива, а ово је својеврсна порука Русије да они нису заборавили чин издаје Цариградске патријаршије по питању Украјинске цркве – казао је Ињац.

Лош положај

Одлука о проглашењу Аја Софије за џамију негативно ће се одразити на, ионако лош, положај православних вјерника Цариградске патријаршије, сматра Данко Страхинић.

- Малобројни хришћани, чији се број процењује на мање од 0,5 одсто становништва Турске, су иначе у незавидном положају због опште негативне атмосфере у друштву у којој се хришћани посматрају као издајнички елементи или непријатељи државе. У јавном говору, чак и високих званичника, често се могу чути изјаве које имају негативан призвук када су у питању хришћани. Патријарх Вартоломеј је чак у појединим медијима оптужен да је део завере за извршење државног удара - истиче Страхинић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана