Незаустављиви колапс људске цивилизације: Крај свијета је ближи него што смо мислили?

Уколико људи наставе са оваквим активностима, Земља више неће бити у стању да одржи растућу популацију, а овим темпом шуме би у потпуности могле да нестану за 100 до 200 година.

Др Герардо Аквино с Института Алана Туринга у Лондону и професор Мауро Болоња с чилеанског универзитета Тарапаца у свом истраживању су истакли да ћемо тешке посљедице осјетити и прије него што посјечемо посљедње стабло, а промјене укључују угрожавање опстанка многих врста, укључујући и нашу.

Тачка без повратка

Прије развоја људске цивилизације Земљу је покривало 60 милиона квадратних километара шуме, док нови подаци показују да нам је остало нешто мање од 40 милиона.

Другим ријечима, остало нам је још неколико деценија прије него што пређемо тачку без повратка.

Истраживање физичара показало је да су шансе да избјегнемо катастрофални исход изузетно мале, а у најбољем случају имамо мање од 10 одсто шансе да избјегнемо катастрофу.

Аутори су понудили и утопијско ријешење у виду Дасонове сфере, хипотетичке мегаструктуре (на примјер састав сателита) око Сунца, која апсорбује велик дио соларне енергије и шаље је назад на Земљу.

Наравно, ту сферу не треба схватити дословно, јер постоје други начини производње исте количине енергије. На примјер, нуклеарном фузијом.

Порука је заправо да је катастрофа неизбјежна ако не промјенимо неодрживи начин функционисања, а једини излаз лежи у технолошком развоју без преседана.

Оно што је битно јесте да не смијемо да заборавимо да се ради о истраживању теоретских физичара, који проблему приступају на нивоу теорије и дијелови истраживања су спекулативни. То јест, постављају питања шта би друштву требало да дође од ограничења по питању ресурса и како би такво друштво изгледало.

Висока технолошка развијеност доноси и ријешења која би или избјегла или спријечила еколошку катастрофу.

На том нивоу тренутно нисмо, али питање је и хоћемо ли тај ниво технолошког развоја на вријеме достићи. Ово истраживање показује да нећемо, тачније, имамо мање од 10 посто шансе да се то догоди.

Није све тако црно

Овај и њему слични модели крећу од претпоставке да ћемо овим путем наставити, али према овогодишњем УН-овом извјештају, дефорестација на глобалном нивоу у посљедњих неколико деценија пада.

Прецизније, у периоду од деведесетих до данас годишњи губитак шума опао је са 7,8 милиона на 4,7 милиона хектара. Један од разлога је природно и планирано пошумљавање, преноси Индекс. То не значи да се можемо опустити јер у истом смо периоду изгубили невјероватних 178 милиона хектара шума, а постоји и опасност да се то смањење успори или чак врати на негативан тренд.

Још једна позитивна ствар је и то да број становника не расте као што песимисти очекују већ се средином вијека очекује осјетно смањење.

И док је све то прилично спор процес, много се тога може учинити променом приступа или коренитом цивилизацијском трансформацијом. Пребацивањем фокуса с екстремно индивидуалних на заједничке интересе.

Нико не каже да ће то бити једноставно, али на крају, све је одувијек и било на нама; преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.