Неочекиване околности: "Лед би могао да се покрене и уништи све"

ГС
Неочекиване околности: "Лед би могао да се покрене и уништи све"

Пандемија коронавируса је спречила десетине научника да се придруже истраживачкој мисији на Арктику чији је циљ побољшање модела за предвиђање климатских промјена. Пред мисијом МОСАиЦ је кључна фаза истраживања, али десетине научника и даље у карантину чекају дозволу да се придруже једногодишњој експедицији која кошта 140 милиона евра.

Неко време је међународној мисији пријетило да буде отказана, пошто је једна по једна земља уводила забрану путовања ради сузбијања коронавируса, што је покварило планове за допремање опреме и намирница, и за слање људства на немачки истраживачки брод "Поларстерн" који је непокретан на Арктику од септембра. Научник који проучава атмосферу на Универзитету у Колораду Метју Шуп, један од вођа експедиције МОСАиЦ, наводи да су вијести о пандемији коронавируса узнемириле људе који су љуту арктичку зиму провели на броду "Поларстерн".

"Неки су само жељели да оду кући, код својих породица", рекао је Шуп Асошиејтед пресу у видео-интервјуу из њемачке луке Бремерхафен, где је с јодш 90 научника и чланова посаде у карантину, како би се пре путовања на север потврдило да нису заражени коронавирусом, преноси Бета.

Организатори с Института Алфред Вегенер за истраживања Земљиних полова и океана успели су прошлог месеца да неколико људи с "Поларстерна" врате авионом преко Канаде. Остатак посаде биће замењен уз помоћ два немачка истраживачка брода који ће се с Поларстерном срести на рубу замрзнуте области Северног леденог мора.

Због тога ће "Поларстерн" морати на три недеље да напусти за научнике важну, садашњу позицију, и то у критично време промене годишњих доба на Арктику.

"На корак смо од почетка сезоне топљења морског леда и то је за нас заиста важно прелазно доба. То би могло да се догоди без нас, јер брод може да тада не буде тамо. То угрожава наш задатак", казао је Шуп.

Да не би пропустили бар кључне податке, истраживачи ће на леду оставити неке инструменте, укључујући торањ висок 11 метара са опремом за атмосферска мерења, и надати се да ће га затећи кад се врате.

"Лед би могао напросто да се покрене и да уништи све. Надамо се да се то неће десити", рекао је Шуп.

Додатни проблем је то што је морски лед почео да пуца и да се креће раније него што се предвиђало, што је знак могућих будућих промена Арктика ако се настави глобално загревање.

"То је изазовно, али морамо да се суочимо с тим да бисмо обавили мерење", рекао је Шуп.

Научници су већ прикупили драгоцене податке од септембра, када је на Арктик отишло 100 истраживача и посаде из 17 земаља, укључујући САД, Француску, Кину и Велику Британију.

Шуп је казао да ће мерења која су научници успели да спроведу током дуге арктичке зиме, побољшати моделе које користе да израчунају како снег изолује морски лед и утиче на кретање енергије.

"Наравно да у начелу знамо како то функциоонише, али сада имамо посматрања која ће нам рећи како се то заиста догађа", додао је Шуп.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана