Нема рата без плаћеника: Они убијају и гину за новац, из Русије и Америке су најозлоглашенији

Г.С.
Нема рата без плаћеника: Они убијају и гину за новац, из Русије и Америке су најозлоглашенији

Откако су забиљележени први ратови у историји, постојали су и плаћеници, војници најамници. Данас су, међутим, они припадници организација које се представљају као приватне компаније које пружају услуге обезбјеђења, логистике, процијене ризика итд.

Оваквих компанија има највише у САД и многе од њих сарађују са америчким министарствима и војском у прекоморским мисијама. Међутим, њихова улога, која би требало да буде одбрамбена, често је врло сумњива, а крши и међународне законе, пише Блиц.

Почетком маја је једна таква компанија “Силверкорп УСА” покушала крајње бизаран напад на режим у Венецуели уз свега неколико плаћеника који су чамцима покушали да уђу у земљу. Тај покушај пуча је окончан смрћу и хапшењем неколико њих. Амерички медији га називају једним од најглупљих покушаја пучева у историји.

Међутим, изгледа да су “Силверкорп УСА”, који су претходно имали ангажмане само као обезбјеђења на митинзима и концертима, за сада тек “плаћеници у покушају”. Овдје ћемо навести неке озбиљније играче, али и контроверзе које их прате.

Блеквотер, односно Академи

Колико год да пута мијењају назив, свијет ће их увијек знати као “Блеквотер”, и то не по добру.

Основао их је 1997. године Ерик Принс, некада морнаричка фока, који је, између осталог, учествовао и у рату у бившој СФРЈ, а сада милијардер, власник неколико компанија и филантроп (ироније ли).

Од 1997. до 2010. године, „Блеквотеру” је додијељено двије милијарде долара владиних уговора о безбједности, од којих су више од 1,6 милијарди долара били неодређени савезни уговори и непозната количина посла. Од 2001. до 2010. године Централна обавијештајна агенција (ЦИА) додијељивала је до 600 милиона долара вриједних уговора, чији су детаљи строго повјерљиви, овој компанији и особама повезаним са њом. Важи за једну од највећих приватних компанија за обезбјеђење које раде за Стејт департмент, пружајући му чуваре за амбасаде и базе у иностранству, пише “Индепендент”.

У својим мемоарима Принс се хвалио како су САД захваљујући његовим контактима са авганистанским господарима рата, које је доставио ЦИА, успјеле да сруше талибане и натерају Ал Каиду да бјежи и крије се.

Ипак, “Блеквотер” ће остати најпознатији и најзлоглашенији због масакра на тргу Нисур у Багдаду у септембру 2007. године, у којем су његови плаћеници отворили ватру на препуном тргу, усмртивши 17 ирачких цивила и тешко ранили још 20 особа. Један радник “Блеквотера” осуђен је на доживотни затвор, а тројица на по 30 година.

Ова убиства су привукла велику међународну пажњу и указала на бројна питања у вези са тим да ли приватним фирмама за обезбјеђење уопште треба дозволити да шаљу плаћенике у ратне зоне.

Да ствар буде још гора, то није једини тежак инцидент. “Викиликс” је објавио податке о великом брпју смрти цивила у Ираку, а за неке од њих наводи се да су криви опет припадници “Блеквотера”.

Принс је неколико пута мијењао назив компанији послије открића немилих дођађаја, па је била позната неко вријеме као “Екси сервисес”, а од 2010. се зове “Академи”. Сада је дио „“Констелис Груп” након спајања са “Трипл Кенопи”.

Трипл Кенопи

Фирму су основали у мају 2003. године, ветерани специјалних снага америчке војске, укључујући бивше оператере делта снага.

Године 2005. Стејт департмент је додијелио уговоре заједно за “Блеквотер”, “Трипл Кенопи” и “Дајнкорп” за услуге обезбјеђења у Ираку, Авганистану, БиХ и Израелу, пише Дејвид М. Барнс у књизи “Етика војне приватизације”.

И ова фирма се нашла пред критикама због тог зашто су њени припадници угрозили безбједност цивила, али за сада нема доказа о цивилним жртвама.

У јуну 2014. године, фирма се спојила са супарничком фирмом за обезбјеђење, бившим “Блеквотером”, односно “Академијем”.

Дајнкорп

Ради се о једној од најстаријих војних компанија, основаној 1946. Настала је спајање двије мање компаније које су се бавиле одржавањем авиона и авио превозом терета. Данас је има практично у свим ратовима у које се умијешала америчка војска.

Посљедњих година се “Дајнкорп” хвалио како је успјешно штитио некадашњег авганистанског предсједника Хамида Карзаија и да је обучавао авганистанску војску у борби против талибана.

Ипак, контроверзи у вези са “Дајнкорпом” има толико, да их је тешко и побројати. Најзвучнија је свакако она у вези са секс трафикингом у БиХ 1990-их година.

Наиме, Бен Џонстон и Катрин Болковац, који су били запослени у “Дајнкорпу” оптужили су неколико њених радника за педофилију и секс трафикинг. Међутим, њих двоје су убрзо отпуштени.

У истрази која је 2000. године спроведена близу Тузле су прибављени докази против неких од радника “Дајнкорпа”. Међутим, нико није кривично гоњен.

Болковац је касније тужила сам “Дајнкорп” због тога што ју је отпустио јер је била узбуњивач и добила је на суду. Према њеном свједочењу је снимљен и филм “Узбуњивач” из 2010. године.

МПРИ

Још једна од истакнутијих америчких плаћеничких војски јесте “Милитари профешенел рисорсес инц” односно МПРИ.

Основала ју је група ветерана генерала у Вирџинији 1987. године и испрва је запошљавала само америчке ветеране, а онда почела да обучава војнике широм свијета.

Постоје значајни индиректни докази који указују на то да је МПРИ припремао и обучио хрватску војску за акцију “Олуја”. У априлу 1995. године у војној школи “Петар Зрински” у Загребу започела је та обука, пише Пи Ви Сингер у књизи “Корпоративни ратници: пораст приватизоване војне индустрије”.

Међутим, касније је руководство МПРИ негирало било какву укљученост у операцију, јер су Хрвати током ње спроводили етничко чишћење.

Српске организације у САД “Жртве геноцида у Крајини” и “Српски крајишки сабор” поднијеле су америчком савезном суду у Чикагу тужбу 2010. године против МПРИ за сучествовање у геноциду и прогону 200.000 Срба из Крајине.

Међутим, суд у Чикагу је рекао да није надлежан за то јер се наводни злочин није десио на територији САД, писао је “Јутарњи лист”.

Вагнер

Да пређемо на Русију. За једну приватну војску без званичног имена, у земљи гдје су њене активности забрањене, знамо много тога о руској паравојној организацији “Вагнер”.

Како пише “Индепендент” познато је гдје они тренирају (у недавно изграђеној бази у граду Молкино у Краснодару); колико зарађују (до 200.000 рубаља, седам пута више од просјека у Русији); гдје се боре (у Украјини и Сирији највише); колико их има у борбама (1.500-2.000); а о некима гдје су и када погинули.

Однедавно се све више пише о њиховим активностима у Либији, гдје подржавају побуњенике на челу са Калифом Хафтаром.

Из Сирије и Либије стижу извјештаји у којима се припадници “Вагнера” оптужују да су учествовали у језивим убиствима и мучењима противника.

Сматра се да су активни и у Венецуели гдје су отишли као подршка Николасу Мадуру. А има их и у Мозамбику, на Мадагаскару и ко зна гдје све не.

За разлику од већине држава, приватне војске у Русији су законом забрањене. Па ипак превише је доказа који “Вагнер” повезују са самим Кремљем.

Како пише британски “Телеграф”, “Вагнер” је регистрован у Аргентини, али има камп за обуку у руском селу Молкино – исто село у коме је центар за обуку 10. специјалне бригаде руске Главне обавијештајне управе (ГРУ), главне војне обавијештајне агенције ове државе.

А оснивачем “Вагнера” се сматра тајкун Јевгениј Пригожин, познат и као “Путинов кувар” јер његова фирма за кетеринг често послужује на званичним догађајима у Кремљу.

Према писању руских независних медија, вјерује се да “Вагнер” има и своју српску јединицу, коју је наводно, бар до краја 2016. предводио Давор Савичић звани Елвис, Србин родом из Добоја, некадашњи припадник Српске добровољачке гарде и ЈСО.

Савичић, иначе држављанин Босне и Херцеговине, каже да живи у руском граду Химки, гдје ради на градилишту, и пориче да има икакве везе са “Вагнером”. Међутим, “Фонтанка” пише да има доказе да је Савичић неколико пута виђен у кампу за обуку у руском селу Молкино. О томе је извијештавао и БИРН.

Славоник Корпс

Мање позната од “Вагнера” је компанија за приватно обезбјеђење односно приватна војска “Славоник Корпс”.

Основала су је двојица Руса Вадим Гусев и Јевгениј Сидоров у Хонг Конгу, а привукла је велики број бивших припадника Спецназа.

Њени припадници су учествовали у рату у Сирији, гдје је наводно требало да обезбјеђују нафтна поља у Деир Ез Зору.

Многи радници су били повређени у јендом окршају, а када су се вратили у Русију, нису се лијепо провели. Ухапшени су под сумњом да су се понашали као плаћеници, а осуђени суи власници компаније Гусев и Сидоров. Очигледно за њих, поред “Вагнера” нема мјеста у руским мисијама.

Ово су само неке од бројних приватних војски. Поменућемо још и “Џифорс” и “Егис дифенс сервисез”, неке најпознатијих британских безбједносних компанија.

Према писању “Њујорк тајмса”, у будућности ће плаћеника бити још више и на многим бојним пољима. (blic.rs)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана