Наши богаташи новац држе у Швајцарској, а странци вјерују само у злато

Т. Шикањић, С. Јокић 09.04.2011 13:00

Богаташи и бизнисмени широм свијета све су више заинтересовани за учешће у фондовима који улажу у физичко злато, а све је већа потражња за златним полугама и кованицама које се потом спремају у приватне трезоре.

На тај се начин власници милиона, кажу финансијски стручњаци, у потпуности обезбјеђују од могуће пропасти финансијских институција.

Страх од нове рецесије, тврде економисти, подстакао је потражњу за физичким златом и дионицама рудника злата, па највећи свјетски богаташи у својим приватним трезорима све чешће гомилају злато, којег неки купују на хиљаде килограма.

Насупрот њима, како истичу економски стручњаци, домаћи богаташи се још радије опредјељују за улагање новца у банке и то у оне у иностранству. Ипак, гдје су и колико су новца који су зарадили домаћи тајкуни уложили и даље је строго чувана тајна, баш као и њихови приходи и вриједност имовине. Иако се зна ко је од домаћих бизнисмена власник неке фирме, колико је тачно “тешко” њихово богатство нико не зна.

Тајни рачуни

Члан Удружења економиста Републике Српске SWOT Милош Тодоровић истиче да богаташи из Републике Српске и ФБиХ најрадије новац улажу у банке у Швајцарској, Луксембургу и Лихтенштајну, јер имају најлибералнију банковну процедуру.

- Поред богатства који улажу на често тајне рачуне у свјетским банкама, они улажу и у некретнине по иностранству, али и у злато. Пракса овдашњих тајкуна јесте да никада не улажу сав новац на једно мјесто, него на више банкарских локација како би га адекватно заштитили - казао је Тодоровић.

Према његовим ријечима, с друге стране, српски финансијски моћници су, по навици, своје богатство уписивали по бројним кипарским банкама иако оне не важе за потпуно безбједне због непредвидиве политичке ситуације.

- Aко се размишља дугорочно, она сигурно није поуздано одредиште за улагање великих количина средстава - додао је Тодоровић.

У бањалучкој Новој банци су казали да су овдашњи богаташи до сада највише били заинтересовани за швајцарске банке, јер им оне пружају максималну тајност у чувању новца.

- Мало ко од њих се одлучује да велике суме новца положи на рачуне у нашим банкама, јер им се иностране чине доста атрактивнијим због дугогодишње традиције, али и одређених пореских олакшица - истакао је генерални директор Нове банке и члан Управног одбора Удружења банака БиХ Милан Радовић.

Српски тајкуни

Гдје чувају новац највећи српски тајкуни Миодраг Костић, Мирослав Мишковић, Ђорђије Ницовић и Филип Цептер, још није званично познато.

Поменута четири бизнисмена се, барем према писању српских медија, наводно крију иза компанија које нису основане у Србији.

Предузећа иза којих стоје Мирослав Мишковић, Милан Беко, Миодраг Костић, Топлица Спасојевић, Зоран Дракулић и Слободан Петровић одреда се воде у пореским рајевима. На тим територијама плаћају се мањи порези, а правила су таква да је могуће и прикрити ко су прави власници капитала.

Оф-шор фирме српским бизнисменима омогућавају да плате мање порезе на добит и на исплату дивиденди из профита, оцјењују економисти. Српски медији су писали и да уз неколико изузетака, према евиденцији Aгенције за привредне регистре, у свом власништву у Србији немају готово ништа, тако да користи од њиховог пословања немају ни држава, ни банке у Србији.

У којим су банкама уложили свој новац, за сада може само да се нагађа.

Извршни директор у швајцарској банци UBS Џозеф Штедлер је недавно изјавио да се куповином злата свјетски богаташи у потпуности обезбјеђују од могуће пропасти познатих финансијских институција.

Ипак, неки познати тржишни аналитичари, међу којима су и милијардер Џорџ Сорош те инвестицијски гуру Ворен Бафет, тврде да је злато “посљедњи велики балон”, јер је племените метале тешко и скупо рударити, рафинирати и претворити у инвестициони облик.

Злато су у априлу ове године за мање од 24 часа на свјетским тржиштима достигнута два нова историјска рекорда. Цијена злата у једном је тренутку достигла 1.458 долара и 50 центи, што је десетак долара више од претходног историјског рекорда достигнутог крајем марта ове године. Цијена злата само дан касније пробила је границу од 1.460 долара за унцу и зауставила се на 1.462 долара и 30 центи.

И цијена сребра достигла је нови врхунац, зауставивши се на 23 долара и десет центи за унцу, послије чега се његова цијена спустила испод 23 долара.

Свјетске банке

Због строгих контрола швајцарских приватних банака, богаташи у посљедње вријеме махом хрле у Сингапур и Хонгконг гдје се још налазе најтајнији рачуни на свијету, али и ту их чека замка, јер многе банке које ничу у тим оазама ниских пореских стопа су швајцарског поријекла.

Упркос чињеници да је Швајцарска недавно усвојила Закон о достављању података о клијентима UBS банке америчким пореским службама, заинтересованост европских богаташа за њихове финансијске институције и даље не јењава.

Aналитичари сматрају да, упркос чињеници да подаци о клијентима нису тајна, инвеститори с разлогом вјерују у таленат швајцарских банкара за управљање средствима. Према подацима “Boston Consulting group”, швајцарске банке су током прошле године “чувале” око 27 одсто, односно 1,6 билиона евра свјетских депозита VIP клијената, исто колико и прије почетка глобалне рецесије.

- Швајцарски банкари су у 2010. години својим клијентима зарадили у просјеку 1,4 милиона евра на сваку милијарду, што је за 14 базних поена више од осталих европских банака - наводи се у подацима “Boston Consulting groupа”.

Бивши швајцарски банкар Рудолф Елмер недавно је предао оснивачу “Викиликса” Џулијану Aсанжу податке о 2.000 тајних рачуна богаташа, познатих особа и политичара. Ријеч је о рачунима отвореним у пореским рајевима како би се избјегло плаћање пореза у матичним државама.

Ипак, иако је Швајцарска много познатији и већи приватни банкарски центар, многи домаћи, али и свјетски успјешни бизнисмени се радо одлучују да улажу у аустријске банке које имају традицију дужу од 200 година. Разлог је тај што аустријске банке нуде импресиван спектар услуга уз мање таксе. Уз то, све аустријске банке карактерише најстроже поштовање Закона о тајности банковног пословања. Због тога ће права мала армија агената задужених за откривање података о имовини, трговаца информацијама и стручњака за корпоративну шпијунажу, који се иначе хвале да могу да дођу до било које информације о тајним рачунима, наићи на непробојни зид ако покушају да извуку повјерљиве податке од неке од аустријских банака.

Отварање рачуна

На интернету постоје сајтови “компанија” које су пронашле “начине и методе добијања рачуна у банкама у иностранству упркос свим могућим притисцима и присиљавањима службеника који путем ријечи присиљавају и контролишу грађане неке земље”.

Те “компаније” нуде рачуне у Панами, Швајцарској, Великој Британији, Њемачкој, Aустрији, Aмерици и у разним другим земљама уз напомену да је “рачун у банци могуће отворити на врло дискретан начин тако да скоро нико не зна да такав рачун постоји”.

На једном од таквих сајтова се напомиње да своје услуге наплаћују 400 долара и да могу да отворе рачуне на Карипским острвима у једној од многобројних међународних банака, у Великој Британији, Шпанији, Кипру... На сајтовима се објашњава чак и начин отварања рачуна и како избјећи законске зачкољице.

Банкарска тајна

Још 1934. године је швајцарски парламент увео нови Закон о банкарској тајни, према којој би свако ко би одао име власника рачуна или податке о рачуну неке особе од 1934. године па до данас био кривично кажњен и прогањан.

Швајцарска је направила политички веома важан потез када је увела строгу банкарску тајну и када је одлучила да се оштро кажњава одавање банкарске тајне. Њемачки Гестапо, односно њемачка обавјештајна служба, у то доба је слала своје маскиране шпијуне у швајцарске банке да глуме како желе да ставе новац на рачун неке особе која се налази у Њемачкој.

Они би рекли само име те особе, па ако би швајцарски банкар примио новац, овај шпијун би онда знао да та особа има рачун у Швајцарској.