Најскупљи живот у Европи у 2020. био је у Швајцарској, а најјефтинији у Румунији и БиХ

ГС
Најскупљи живот у Европи у 2020. био је у Швајцарској, а најјефтинији у Румунији и БиХ

Цијене робе широке потрошње и услуга у државама чланицама Европске уније у 2020. години, према подацима Евростата, доста су се разликовале.

Најкупљи живот је у Швајцарској, а од земаља Европске уније то је Данска, која је имала највиши ниво цијена, чак 141 посто изнад просјека ЕУ, а слиједе је Ирска и Луксембург са 136 посто те Финска са 126 посто. Најнижи ниво цијена забиљежен је у Румунији 55 посто просјека ЕУ, у Бугарској 56 посто те у Пољској 58 посто. Босна и Херцеговина је према цијенама роба широке потрошње и услуга на нивоу земаља Југоисточне Европе, преноси Кликс.

Резултати су засновани на истраживањима цијена које су обухватиле више од 2.000 различите робе широке потрошње и услуга, а која су проведена у 37 европских земаља које учествују у програму Евростат – ОЕЦД Паритети куповне моћи (ППП). У групи земаља учесница је 27 држава чланица ЕУ, три државе ЕФТА (Исланд, Норвешка и Швицарска), Уједињено Краљевство, пет земаља кандидата (Албанија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија и Турска) те Босна и Херцеговина као потенцијална земља кандидат.

Ниво цијена за ресторане и хотеле у 2020. био је три пута већи у најскупљој земљи него у најјефтинијој. Цијене су се кретале од 46 одсто просјека ЕУ у Бугарској, 53 одсто у Румунији и 56 одсто у Мађарској, до 154 одсто просјека у Данској, затим у Шведској 138 и Финској 131 посто.

Алкохол и дуван заузели су друго мјесто по разлици у нивоу цијена, с најнижим нивоом цијена забиљеженим у Бугарској од 61 одсто, Мађарској од 69 одсто и Пољској од 70 одсто, а највише у Ирској од 187 одсто просјека ЕУ. Даље слиједе Финска са 158 одсто, Шведска 136 и Француска 133 одсто. Овако велика разлика у цијенама углавном је посљедица разлика у опорезивању ових производа међу државама чланицама.

Храна и безалкохолна пића били су најјефтинији у Румунији, 66 одсто просјека ЕУ, и у Пољској са 68 одсто просјека ЕУ, док су најскупљи били у Данској – 129 одсто просјека, Луксембургу 126 и Аустрији 125 одсто.

Одјећа спада у групу производа код којих су се цијене мање разликовале међу државама чланицама, крећући се од 73 посто просјека у Мађарској, до 130 посто у Данској. Опрема за лични пријевоз такође је забиљежила мањи несклад у цијенама међу државама чланицама, с Пољском (80 одсто просјека ЕУ) која је најјефтинија, до Данске (137 одсто) која је најскупља. Разлике у цијенама биле су ограничене и за потрошачку електронику, са 87 посто просјека у Пољској те 112 посто у Холандији и на Малти.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана