На панонској љепотици цвјета шумска врста која не доноси богатство

Срна
Foto: Aрхива

НОВИ САД - На Фрушкој гори не расте шафран, врста цвијета од којег се прави најскупљи кулинарски зачин на свијету, већ шумска врста те биљке која у том смислу нема никакву вриједност, односно не доноси богатство оним који је беру или узгајају.

. Из Националног парка "Фрушка гора" одбацују наводе појединих медија да су се на тој панонској љепотици појавиле биљке из чијег се цвијета добија екстремно скупи зачин који на тржишту достиже цијену и до 1.500 долара за килограм. Према објашњењу стручњака Националног парка "Фрушка гора", на западним обронцима те планине и ове године појавио се шафран латинског назива крокус томасинијанус или Томасинијев шафран, а не крокус сативус који заиста доноси богатство оном ко га бере или узгаја. Тај цвијет, познат и као шумски шафран, који је заиста уочен на Фрушкој гори, цвјета током касне зиме или раног прољећа, а уколико се узгаја у вјештачким условима, сади се у јесен. Друга врста шафрана је крокус сативус, из којег се и добија скупоцијени зачин, цвјета у јесен и није га могуће уочити током прољећа као прву врсту. Шафран те врсте људи гаје у вјештачким условима првенствено ради велике финасијске користи коју доноси. Сваки цвијет те врсте шафрана има три црвена или наранџаста тучка који се називају и "кончићи", чијим се сушењем добија скупоцени кулинарски зачин. Да би се добио један килограм зачина потребно је 150.000 до 200.000 цвијетова. Високој цијени зачина доприноси и чињеница да се шафран који се користи у кулинарству бере ручно. Претходних дана поједини електронски медији у Србији пренијели су вијест да је на Фрушкој гори пронађен најскупљи зачин на свијету. Вијест о појави те врсте шафрана на западним обронцима Фрушке горе први пут је заголицала пажњу јавности још прије двије године. И тада, као и сада, из Националног парка "Фрушка гора" стигао је одговор да је ријеч о шумском шафрану, а не оном из којег се добија скупоцјени зачин. У Србији расте око 20 врста шафрана, ранопрољећних биљака, које се углавном могу срести на вишим планинама. Највећи произвођач шафрана из којег се добија скупоцјени зачин је Иран, гдје ту биљку зову "црвено злато", јер представља сталан и сигуран извор зараде. Иако је цијена висока, потребно је врло мало шафрана да би се добила препознатљива арома или боја јела. Тако, на примјер, само четвртина кашичице мрвљених влакана шафрана довољна је да обогати четири до шест порција пиринча.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана