Мрачна позадина покрета који тврди да је Земља равна плоча

У покушају да објасни овај феномен, да уђе у ум тих људи, Си-Ен-Ен је интервјуисао пословњака Дејвида Вајса који је описао што му се у неком тренутку догодило:

"Ја не желим бити равноземљаш. Бисте ли ви хтјели да се једно јутро пробудите и да сви сматрају да сте идиот?" Тренутак у којем је он ће рећи "прогледао", други ће рећи "прошвикао", Вајс је описао да се осјећао као да губи тло под ногама.

"Било ми је грозно. Осјећате се као да вам неко истргне тепих на којем стојите".

Ове године равноземљаши окупили су се у Даласу, њих око 600, што је нешто мало мања бројка него раније двије године. Упркос томе што су таква окупљања душу дала за исмијавати их насловима попут "посјетитеља конференције у Окланду који су пристигли одсвуд са земаљске кугле", сада је јасно да стање одавно више није смијешно. Ове године у Даласу су се скупљали и људи који вјерују да је "свемир лаж" и да "Мјесец треба тестирати како би се раскринкала свјетска лаж".

Ствари стоје овако; истраживање је утврђено на узорку од 8000 одраслих Американаца да једна шестина њих није баш сасвим сигурна да је Земља заиста округла. У Бразилу је ове године на узорку од 2000 одраслих Бразилаца утврдила да седам посто њих вјерује да Земља није округла. Ријеч је о толиком броју милиона људи да је вјеровање у равну Земљу, с пратећом свом силом теорија завјера, одлично тле за бизнис.

Овдје се у великим количнима продају књиге, сувенири, музика на ту тему, они имају своје поп-звијезде, псеудонаучнике, а један од најразвиканијих им је репер Боби Реј Симонс, умјетничким именом Б.о.Б., из Винстон-Салема у Сјеверној Каролини. Упитно је колико је Си-Ен-ЕнН овом приликом обавио квалитетан посао. Добар дио извјештаја препустили су цитирању људи попут Робија Дејвидсона, организатора конференције на којој су се људи с проблемима у разумијевању свијета окупили већ трећу годину.

"О томе сам прво чуо из Библије и помислио: 'То не може бити истина.' Мислим, вјеровао сам у све остало, да је Земља настала дословно у шест дана, али шта је са свим тим осталим стварима о равној Земљи? Ако ћу бити досљедан у дословном вјеровању Библији, не могу онда бирати у шта ћу вјеровати".

"Рецимо да постоји противник, да постоји Сотона. Цијели његов посао је увјеравање да Бог не постоји. Он је направио невјероватан посао увјеравајући људе у идеју да се налазимо на пукој мрљици у бесконачном универзуму." У Дејвидсоновом случају очигледно је ријеч о посљедицама вјерског фундаментализма, којем због његове природе научне чињенице представљају удар на лично виђење Бога, отприлике исто онако као што је у Средњем вијеку било и по живот опасно доказивати да Земља није у центру свемира, односно да се врти око Сунца, јер би то значило да је Бог човјека као своју креацију, умјесто у средиште универзума, смјестио на маргину. А то би онда значило да човјек није баш најважнија појава у постојању. Односно да Бог није онакав каквим га вјерске догме приказују. То скупа с чињеницом да су се равноземљашке идеје којекаквим каналима прошириле широм свијета, многим стручњацима за друштвене знаности било је повод за закључак да овај покрет уопште није безазлен. 

Дејвидсон данас објашњава да живимо на равном свијету и под куполом као што је била она у којој је живио Џим Кери у "Трумановом шоу", односно да су фотографије Земље из свемира фотомонтаже, да је све лажирано, најгоре од свега спуштање људи на Мјесец, па тек оно да је руб свијета опасан зидом леда од 45 метара висине, како се море не би прелило преко руба, и да је то разлог зашто УН забрањује људима да путују слободно на Антарктику... На тренутак ствари постају доиста комичне кад Дејвидсон проглашава Флат Еартх Социетy које је 1956. у Доверу у Енглеској основао Самјуел Шентон такође владином завјером како би се "шириле дезинформације", и то такве које су "потпуно сулуде". "Ми волимо науку", наводи Дејвидсон за своју организацију која привлачи и противнике вакцинисања и људе који за све оптужују "Илуминате", Рокефелере, Ротшилде..., а НАСА им је кровна организација већине урота.

Оно што је Си-Ен-Ен пропустио примијетити уз изјаву о "љубави према науци" детаљи су попут презентацијских видеа с Дејвидсонових конференција. А тамо се виде, рецимо, такве ствари да се констатује да је Конкорд био у стању летјети брзином од 2 Маха, па су га након лета морали хладити водом јер би се током лета јако загријао, док с друге стране Земља, они кажу "наводно", путује око Сунца брзином од 88 Маха и... уопште се не ужари! Они кажу доказ. Без да им је неко објаснио да Конкорд лети кроз зрак, који је плин, дакле материја, те долази до трења и одатле загријавање, док Земља кроз свемир путује кроз зракопразни простор. Значи, нема материје, нема трења и, наравно, нема никаквог загријавања. Или пак онај дио с чуђењем како то да с нашег планета сви ми плус стабла, језера, мора и све замисливо не буде катапултирано у свемир ако је Земља округао планет који ротира око своје оси.

И нити ту нико од равноземљаша није примијетио гравитацијску силу Земље као масивног тијела која поништава центрифугалну силу услијед ротације, што баш није револуционаран концепт него природна сила што ју је још прије два и по вијека примијетио Исак Њутн. Оно што је у прилогу занимљиво јест то да је свим овисницима о теоријама завјера заједничка идеја о равној Земљи и да је НАСА непријатељ број 1. Неки од стручњака објашњавају да је проблем у томе што си ти људи напросто покушавају објаснити свијет око себе. Други објашњавају да је ријеч о људима који су запели у крајњем губитку повјерења у све владине и међународне институције, па су исклизнули у овакво стање ума. Трећи примјећују да је на тим скуповима најчешће ријеч о људима који су у неком тренутку прошли озбиљно раздобље врло неугодне аутсајдерске позиције, да су били искључени из породица или од колега с посла или од пријатеља.

Почетком године Горан Шарић, магистар теологије и доктор историје, казао је за Експрес да је разлога за депопуларизацију науке неколико. Прво то да је "политичарима корисније да друштво из године у годину проживљава 1941. и 1945., евентуално и 1991. и 1995.годину", него да се бави разумним стварима у актуелном тренутку с разумних позиција.

"Алберт Ајнштајн је говорио да ако нешто нисмо у стању једноставно објаснити, онда то нисмо разумјели. Научници често говоре језиком који је стран широј популацији. Кад се дуго бавите неким подручјем, упадате у замку да заборавите како нису сви упознати с том материјом као ви. Водећи свјетски факултети имају катедре за популаризацију науке, односно 'јавно разумијевање науке'. Профит у друштву у којему је једини критеријум форсирање јефтине забаве даје брже резултате него улагање у серијале попут 'Космоса' покојног Карла Сејгана. Иза популаризације Науке морају стајати Научне институције, потребна је државна стратегија. И колико год има истине да у сваком друштву јефтина забава налази на много више конзумената него образовни програм, толико и међу научницима има немали број оних који су факултете завршили ради плате, а не из љубави према науци. А ако неко нешто не воли, како да то пренесе другима?", казао је Шарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.