Млади из Републике Српске високим знањем утабали стазу ка успјеху

Данијела Бајић
Млади из Републике Српске високим знањем утабали стазу ка успјеху

Уз високо постављене циљеве, много труда и учења те мало среће Павле Лазаревић, Николина Томић, Огњен Босић и Марјан Марјановић из Републике Српске успјели су да наставе школовање на престижним свјетским универзитетима, а високим просјеком утабали су стазу према остварењу својих снова.

Ови млади људи, који се налазе на самом врху универзитета, творци су наше будућности, а то потврђују бројне награде и признања којима су окићени у бијелом свијету.

Разна истраживања њихова су свакодневица, а оно што им је свима заједничко јесте жеља да стечена знања и богато искуство са најбољих универзитета у свијету у будућности пренесу у Републику Српску.

Двадесетдвогодишњи Паљанин Павле Лазаревић прије четири године студентску клупу у Српској замијенио је престижним Масачусетским институтом за технологију МИТ у Бостону, гдје истовремено студира електрични инжењеринг, компјутерске науке и математику.

- По завршетку студија волио бих да се бавим, између осталог, анализом купопродаје дионица. Тај посао ме највише привлачи, јер обједињује математику, компјутерску науку и економију - прича Павле, који ће по завршетку школовања бити квалификован за многе послове као што су софтверски програмер или инжењер, математички аналитичар, економиста, трговац берзанским акцијама или квантитативни истраживач.

Просјечна оцјена овог младића, који је ове године поводом Дана Републике, одликован за промоцију Српске и њених вриједности, је 9,5.

- Ако је судити по просјеку онда могу рећи да спадам у топ 20 студената на овом универзитету, на који је, кад и ја, аплицирало 20.000 људи. Од 1.000 уписаних студената 100 је странаца међу којима сам и ја – рекао је Лазаревић.

Сан да учи на неком свјетском универзитету остварио се и Бањалучанину Огњену Босићу. Овај будући машински инжењер, бивши бањалучки гимназијалац, знање већ другу годину заредом стиче на Универзитету у Рочестеру.

Он каже да, иако је имао сјајне резултате у средњој школи, није било нимало једноставно упасти на овај амерички универзитет, који се у много чему разликује од оних у БиХ.

- Иако немам искуства са високим образовањем у БиХ, примијетио сам да већина наших студената искључиво уче ради оцјене и знање које стекну брзо забораве. Овдје је то другачије, студенти су више фокусирани на примијењено знање, које стичемо кроз истраживања праксе током љета - истакао је Босић, чији је просјек, ако се гледа  по оцјењивању на Балкану 9,9.

Босић, који иза себе има неколико истраживања, члан је једног тима који организује трке аутомобила које праве студенти.

- У изради једног аутомобила, као дизајнер, учествовао сам и ја. Захваљујући свему томе добитник сам награде једног америчког друштва за успјешно завршену прву годину студија и као неко ко се истакао у неким другим активностима по којима ће се памтити на Универзитету - испричао је Босић, додајући да би волио да остане у ауто-индустрији и да ради на дизајну формуле један.

Љубав према роботици Николину Томић из Теслића одвела је у на мастер студије на Федерални технолошки институт у Лозани у Швајцарској (ЕПФЛ), док је основне студије из Биомедицинског инжењерства завршила на Факултету техничких наука у Новом Саду.

- Сада студирам медицинску роботику и рачунарске неуронауке, а оно чиме бих вољела да се бавим је дизајн и развој софтвера који се баве управљањем и контролом оваквих уређаја. ЕПФЛ је један од најпознатијих универзитета из области роботике, због чега сам се управо одлучила на овај  универзитет - каже Томићева.

У групу младих и успјешних људи код којих труд и рад дају резултате спада и Марјан Марјановић из Бијељине, студент прве године докторских студија на University College London – Bartlett School of Plannin на тему стратешког планирања градова који се смањују и примјена концепта циркуларних економија. Током школовања, Марјан који је завршио три мастера, добија стипендије за које каже да су му помогле да оствари своје професионалне циљеве.

-  На овом универзитету сам тек неколико мјесеци тако да је тешко рећи да се по нечему издвајам од осталих студената - истакао је Марјановић, који каже да је добра организација једна од кључних ствари успјеха.

Током основних студија у Бањалуци и мастера у Београду свих пет година Марјановић је добитник Јелићеве стипендије, као и стипендија Бобар групе, затим ту су ЕУ Ерасмус Мундус стипендија за двојни мастер на програму “Planet Europeе” у Холандији и Шведској, Фулбрајт стипендија за истраживање “Planning for shrinking cities” у САД, и сада двије универзитетске стипендије за докторанде на универзитету у Лондону.

Упис

Студенти кажу да просјек оцјена није пресудан при упису на ове престижне факултете. Према њиховим ријечима резултати из средње школе само су један од аспеката. На америчким факултетима је, кажу студенти, од велике важности стандардизовани тест и карактер студента, који представљају кроз есеје.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана