Митови српске историје: Да ли је гроб незнаног јунака масонски храм?

Иако стручњаци различитих специјалности већ деценијама упорно негирају једну такву посве неутемељену тврдњу, српска јавност је и даље склона да у овом изузетном умјетничком и архитектонском дјелу види управо оно чега код њега нема ни у траговима.

Но, најприје би требало указати на терминолошку грешку која је код нас веома уврежена. Наиме, често ћете чути прочитати да се говори о некаквом “Споменику незнаном јунаку” иако је једини исправан назив тог меморијала ,,Гроб незнаног јунакаˮ.

Прије свега требало би истаћи да се ради о специфичном типу културног добра чија је основна функција да представља мјесто сахране незнаног (потпуно непознатог) јунака и самим тим централно мјесто одавања почасти ратницима страдалим у свим ратовима у историји једне државе. Дакле, то није најобичнији јавни споменик, већ заиста јесте гроб будући да незнани јунак у њему и почива.

Након до тада непојмљивих страхота Првог свјетског рата, у Европи је након 1918. године почела да се јавља свијест о потреби његове трајне меморијализације у реалном, али и у крајње симболичком виду.

Будући да је током тог рата дошло до страдања око 18 милиона припадника бројних оружаних снага и цивила, те како се показало немогућим да свакоме од њих понаособ буде одата дужна захвалност и исказано поштовање, дошло се на идеју да се у свакој држави успостави једно централно и симболично мјесто одавања почасти свима пострадалима на подручју те земље.

И тако је настао глобални феномен познат под називом “Гроб незнаног јунака”.

Први такав Гроб незнаног јунака формиран је у годинама непосредно након Првог свјетског рата и то у Паризу, у Француској.

Идеја о подизању Гроба незнаног јунака по први пут се у Француској јавила већ током 1916. године, али је 1920. та замисао остварена усвајањем посебног закона којим је одлучено да Тријумфална капија у Паризу буде локација тог јединственог војног меморијала.

Убрзо, посмртни остаци осморице неидентификованих француских војника ексхумирани су са више локација и пребачени у Верден.

Како би се постигла потпуна анонимност незнаног јунака одлучено је да се, по први пут, спроведе јединствена процедура.

Наиме, војник француских оружаних снага Огист Тен, припадник 132. пјешадијског пука, био је задужен да 10. новембра 1920. године положи вијенац начињен од бијелих и црвених каранфила на само један од осам сандука са посмртним остацима ратника који ће касније бити пребачен у Париз.

Огист Тен, младић од свега 21 године старости, касније је испричао да дуго није могао да донесе одлуку ко треба да постане француски незнани јунак те да је, напослијетку, изабрао шести по реду ковчег, и то након што се одлучио на просто сабирање три нумере које су сачињавале бројчану ознаку његовог пука (132).

На другу годишњицу примирја, 11. новембра 1920. године, ковчег са посмртним остацима француског незнаног јунака свечано је пренијет у салу Тријумфалне капије која је само за ту прилику била преуређена у капелу. Незнани јунак је 28. јануара 1921. године сахрањен у централном дијелу главног лука капије.

Српски монументални (југословенски, а доцније и српски) Гроб незнаног јунака подигнут је на планини Авала, на локалитету гдје се непосредно до тада налазио утврђени град Жрнов који је уништен по наређењу југословенског краља Александра I Ујединитеља.

У питању је величанствени маузолеј, рад истакнутог хрватског и југословенског скулптора Ивана Мештровића, изведен у црном јабланичком граниту.

Гроб незнаног јунака је изузетно репрезентативна грађевина, пуна јаке и вишезначне симболике.

Сам Гроб, у коме почивају посмртни остаци нашег (југословенског, односно српског) незнаног јунака, постављен је на петостепену пирамиду која симболизује пет вијекова ропства Срба и појединих других Јужних Словена под Турцима.

Такође, оба приступна портала самом Гробу чува осам каријатида које представљају мајке, припаднице народа и регија које су чиниле Југославију.

Поред изражене монументалности самог здања, једину декорацију чини већ поменутих осам каријатида које су главни симболи концепта југословенства на коме је инсистирао краљ Александар I Ујединитељ. У питању су статуе Шумадинке, Црногорке, Хрватице, Словенке, Македонке (у вријеме подизања Гроба незнаног јунака именоване као Јужносрбијанке), Банаћанке (Војвођанке), Босанке и Далматинке које су приказане у својим ношњама и као такве именоване од стране самог аутора.

На прочељу споменика је у плитком рељефу уклесан натпис: ,,Александар I краљ Југославије незнаном јунакуˮ.

Мештровић је кроз јединствен концепт овог војног меморијала сублимирао цjелокупну идеју југословенства као што је то од њега и тражио краљ.

Иако се уистину ради о јединственом и вредном војном меморијалу, потребно је указати и на то да он по својој форми неодољиво подсjећа на гробницу древног персијског цара Кира II Великог (576-529. г. п.н.е.) која се налази у непосредној близини Пасаргада, на подручју данашњег Ирана.

Но, вратимо се изнова самом Гробу незнаног јунака.

Осим што је Мештровић преузео античку традицију постављања каријатида, он је њих у овом случају поистоветио са мајкама погинулих ратника које чувају мир и неповредивост гроба свога погинулог сина. Та симболика је посебно снажна и дирљива.

Дате у натприродној величини, стамене, грубих црта лица и погледа упереног у даљину, те окамењене мајке (каријатиде) заиста уносе једну посебну атмосферу достојанствености и исконског бола родитељке због насилне смрти свога дјетета.

Гроб незнаног јунака подигнут је на врху планине Авала и то због жеље краља да се у близини престонице новоуспостављне заједничке државе јужнословенских народа транспонује “Капија отаџбине” (“Олтар домовине”), односно спомен-костурница српских ратника која се налази на Кајмакчалану код Битоља у Сјеверној Македонији.

Наиме, у жељи да истакне хероизам својих сабораца који су однијели велику побједу у Првом свјетком рату, други по реду југословенски краљ се опредјелио да врх Авале постане нови Кајмакчалан те да спомен-костурница на Кајмакчалану (тзв. ,,Капија отаџбинеˮ, тј. ,,Олтар домовинеˮ) на симболичан и начин буде ,,пресељенаˮ на врх планине која се налази у непосредној близини престонице.

Како би та идеја била у потпуности спроведена донијета је и одлука да се по обронцима Авале засади исто или веома слично растиње какво постоји и на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан.

У вријеме када је грађен Гроб незнаног јунака (1934-1938.) и када је вршено пошумљавање Авале тачно одређеним биљним врстама дошло је до једног необичног симболичког сусретања два некадашња љута противника – Југославије (односно Србије) и Њемачке.

У жељи да искаже пијетет према некадашњим противницима, њемачки канцелар Адолф Хитлер учинио је лични дар тако што је одредио да се Краљевини Југославији поклоне четинари које је требало засадити у окружењу комплекса Гроба незнаног јунака.

Циљ је био да се и на тај начин манифестује идеја која је у читавој Европи била веома присутна у раздобљу након 1918. године, а која је гласила: ,,Противници у рату – сједињени у смртиˮ.

Другим ријечима, док каријатиде бдију над гробом незнаног јунака, спокој и достојанство гробног места тог младића требало је да чувају и четинари који су за ту прилику посебно допремљени из Ботаничке баште у Минхену.

И стога, када из даљине посматрамо планину Авала, примјетићемо да је скоро читава прекривена листопадним растињем, осим непосредне околине Гроба незнаног јунака који је окружен четинарима, даром никог другог до Адолфа Хитлера.

Описавши све то не смијемо а да се не осврнемо на бројне теорије завјере које указују на то како је Гроб незнаног јунака некакав масонски храм.

Та вјеровања заснивају се на претпоставкама да су краљ и Мештровић били масони, као и на чињеници да је владар, приликом полагања камена темељца и за ту пригоду припремљене посебне повеље, то учинио уз помоћ сребрног чекића што заиста представља типичан симбол масона.

Међутим, уколико се подсјетимо тога да су и краљ Милан I од Србије, приликом полагања камена темељца за здање Главне жељлезничке станице у Београду, као и краљ Александар I од Србије када је у Крушевцу постављао камен темељац за Споменик косовским јунацима, то учинили помажући се сребрним чекићем и мистријом те да је вишевијековна европска пракса да владари камен темељац важних здања полажу уз помоћ предмета израђених од сребра јасно је да тај податак не можемо узети као доказ да је Гроб незнаног јунака масонски храм.

Шта више, по свом облику и карактеристикама он уистину јесте маузолеј, али не и некаква богомоља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.