Љекар Милан Тодоровић: “Пробуши кашику” није увијек права терапија

Маријана Миљић Бјеловук
Љекар Милан Тодоровић: “Пробуши кашику” није увијек права терапија

Код нас пацијенти, али и доктори не схватају често да је гојазност болест. Неријетко је управо савјет медицинских радника онима који се боре са вишком килограма да “пробуше кашику”, што је погрешно. Добро би било да Српска има да убудуће добије центар за гојазне људе.

О свим проблемима када је у питању гојазност, али и о првој операцији желуца због гојазности у Српској за “Глас Српске” причао је шеф Одјељења за хируршке гране бијељинске Болнице “Свети врачеви” Милан Тодоровић. Он је заједно са доктором Огњаном Скробићем из Београда извео прву операцију желуца због гојазности у РС.

- Пацијенткиња је за операцију припремана скоро годину дана и морала је да смрша десет одсто од своје почетне килаже, која је у старту износила 175 килограма. Након што је успјела у томе, надаље смо је припремали у болници за операцију. Радили смо скенер, те ендоскопију желуца како бисмо видјели да ли је здрав. Наравно, обавезан је био и снимак плућа и преглед пулмолога јер већина гојазних пацијената има отежано дисање. Неизбјежан је био и преглед кардиолога, односно снимање срца, али и све остале лабораторијске налазе смо радили - рекао је Тодоровић.

Појашњава да је сама операција трајала сат и по, те да није било никаквих компликација, а да је на крају желудац смањен за три четвртине.

- Када је у питању хируршки рад, било је пет резова од којих је највећи износио 15 милиметара и кроз њега смо извукли одстрањени дио желуца. Већ истог дана пацијенткиња је почела да пије воду, а након два дана отпуштена је кући - испричао је Тодоровић и додао да је у плану да пацијенткиња даље смрша 50 килограма, након чега би услиједила и друга операција.

Навео је и да је ријеч о пацијенткињи која је сасвим случајно дошла на преглед јер је имала проширене вене на ногама од којих је једна прокрварила. И тада ју је упознао са могућом операцијом желуца која се већ дуже изводи у Србији.

- Код нас људи неозбиљно схватају гојазност, како пацијенти тако и доктори, јер управо они често, када виде да је неко доброг здравственог стања са вишком килограма, дају савјете пацијентима да “пробуше кашику”.

Онда ти људи тешко проналазе почетак од којег треба да крену у борбу против гојазности - навео је Тодоровић.

И након ове операције, додао је, настављају да раде.

- Тако имам пацијента који има 180 килограма, али и момка који је рођен 1986. године, а има 172 килограма и којег већ припремамо за операцију. Има пацијената који се боре са гојазношћу и они нам се јављају. Ми ћемо, наравно, настојати да им помогнемо са стручне стране да се изборе са том болешћу - испричао је Тодоровић и додао да те операције брзо прођу јер је ријеч о здравим људима, односно у овом случају оперишу здрав желудац.

Када је ријеч о опреми за поменуту операцију, наводи да су требали само да набаве посебне инструменте.

- То смо набавили јер су за гојазне пацијенте, када се ради операција лапароскопски, због дебљине потребни дужи инструменти. То су такозвани инструменти за баријатријску хирургију. У договору са доктором Скробићем смо обезбиједили те инструменте - испричао је он и додао да имају велику подршку од директора бијељинске болнице Златка Максимовића о питању набавке савременије опреме за извођење операција у тој установи. Тодоровић је додао да ће са колегом Скробићем из Београда извести још неколико операција смањења желуца у бијељинској Болници.

- План је да др Скробић уради прву операцију, а ми му асистирамо. Након тога ми радимо, а он нама асистира - појаснио је Тодоровић.

Нагласио је да ће се о гојазности причати и на састанку који ће бити одржан у новембру у Бијељини, а на којем ће учествовати породични љекари, социјални радници, ендокринолози, хирурзи те остали стручњаци.

- Углавном се заврши прича на томе: “Идите кући и мршајте” или “Хормони су вам се пореметили”. Нико се том проблематиком не бави озбиљно, тако да ћемо са колегама из осталих болница томе посветити велику пажњу јер, гледано статистички, РС је мала да бисмо ми имали у свакој болници центар за све - казао је Тодоровић.

Нагласио је да је гојазност само један у низу здравствених проблема са којима се наше становништво сусреће.

Када је у питању опремљеност, али и стручност, Тодоровић наглашава да Болница “Свети врачеви” може да прати водеће свјетске здравствене установе. Појашњава и да је сва опрема која се набавља у бијељинској болници посљедње генерације јер, како наводи, нема смисла узимати нешто што је већ превазиђено.

- У посљедње двије године у нашој установи интензивно се улаже у знање и едукацију кадра. Ми имамо стално конгресе усавршавања, али и предавања. Захваљујући ангажовању менаџмента болнице, прије свега нашег директора, наши млади хирурзи имају могућност да се усавршавају у швајцарској клиници “Винтертур”. Ја сам тамо боравио шест мјесеци. Болница нама финансира пола школарине за докторске студије, тако да имамо вјетар у леђа и када је то у питању - закључио је Тодоровић.

Подршка

Златко Максимовић послао је јасну поруку, а то је да ће као први човјек болнице подржати све новине које ће бити у сврху већег степена задовољства корисника услуга.

- Наши хирурзи су били и одлазе на едукације у Швајцарску, а стечено знање на клиникама примјењују у бијељинској болници и Републици Српској - изјавио је Максимовић и похвалио Службу анестезиологије и реанимације, са доктором Горданом Арнаутовић на челу, нагласивши да без добре анестезије нема ни успјешне хирургије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана