Људи слушају углавном оне са којима дијеле мишљење

Срна
Foto: stocksnap.io

ОКСФОРД - Људи највише слушају особе које им говоре оно што и сами мисле или оно у шта већ вјерују, а игноришу оне који им говоре ствари које не желе чути, показује истраживање оксфордских научника.

Студија објављена у Журналу европске економске асоцијације, који издаје Оксфорд јуниверзити прес, указује на чињеницу да такво понашање чини људе још пристраснијим у међусобној размјени увјерења.

Било би разумно да људи доносе одлуке искључиво на основу доказа и искуства, али претходна истраживања показују да на доношење одлука често имају утицај "мотивисана увјерења".

Људи, наиме, вјерују у неке ствари дјелимично и због тога што желе да оне буду истините, без обзира на то да ли оне и јесу такве.

"Мотивисана увјерења" стварају озбиљне пристрасности, па се претпостављало да су та увјерења објашњење за ширење дезинформација путем интернета. Таква увјерења могу исто тако објаснити и кретања на финансијском тржишту.

Постоји веома много доступних објективних информација у вези са финансијским тржиштима, али групно доношење одлука и подстицање могу резултирати такозваним балонима и стварањем финансијске нестабилности.

Научници су користили експерименте како би истражили постају ли такве пристрасности у вјеровањима још драстичније кад људи међусобно размјењују баш таква увјерења.

Спајали су парове на основу њихових резултата на тестовима интелигенције, тако да су оба актера имала или натпросјечну или интелигенцију испод просјека.

Учесници студије су размјењивали увјерења у вези са приједлогом за који су обје стране жељеле да вјерују да је истинит - на примјер да су обоје у групи високе интелигенције.

Експеримент је открио да су људи који су били песимистични у вези са тим да су у високоинтелигентној групи постали значајно оптимистичнији кад су увјерења размјењивали са оптимистичним саговорником.

С друге стране, оптимистична особа углавном није мијењала увјерења ако је са друге стране била песимистична особа. Тај ефекат показао се посебно снажним за учеснике студије који су се налазили у групи са интелигенцијом испод просјека.

Укупно гледано, резултати сугеришу да се појачавање пристрасности догађа зато што људи селективно додјељују већу информациону вриједност социјалним сигналима који подржавају њихово вјеровање.

На половини експеримента, међутим, научници су испитаницима дали непристрасну информацију о томе у којој се групи налазе, што се показало врло ефикасним за уклањање пристрасности која је била посљедица иницијалне размјене увјерења.

Ти резултати сугеришу да пружање непристрасног и поузданог извора информација може смањити "мотивисана увјерења".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана