Лијепо и примјерено понашање огледало друштвене развијености и кућног васпитања

Правила лијепог и културног понашања, такозвани бонтон, мијењала су се заједно са друштвом. Људи су их прилагођавали начину живота, вриједносним системима, кодексима и нормама, али суштина је остала непромијењена. 

Златно правило не бира простор и вријеме

Социолог Биљана Милошевић сматра, да иако је чињеница да се бонтон прилагођавао промјенама у друштву, постоје правила која су универзална и безвремена.

- Оно што остаје за пожељно и у савременом добу јесте уљудно понашање и пристојно опхођење према другим особама. То је златно правило које не бира ни простор нити има временску одредницу - рекла је Милошевићева за “Глас Српске” и додала да је чињеница да се доста традиционалних норми понашања промијенило те да су вриједности које су у прошлости биле на цијени данас тешко примјењиве.

Разлог за то су, како каже, наметнуте новокомпоноване вриједности које се у највећем дијелу заснивају на личним интересима појединаца. Милошевићева наглашава да су упркос свему, уљудност, поштење и искреност данас најскупоцјеније ствари, поред живота и здравља. Истиче да су медији први који би требало да укажу на недостатке правих вриједности, а не да служе за промоцију бахатости, насиља, неукуса и некултурног понашања.

Слаби темељи - лоша грађевина

И ђакон Бојан Јокановић, познат по својим илустрацијама којим описмењује људе, сматра да се из практичних разлога правила бонтона мијењају, али да је основа иста те да су медији учитељи и огледало друштва.

- Људи гријеше, јер нису научени, а неки ненаучени постали су учитељи другима. Друштво може да обликује и еманципује некога у одређеној мјери, али се бонтон носи из куће. Ако су темељи лоши, тешко ћемо улагањем направити чврсту и квалитетну грађевину. Бити културан није тешко нити скупо, само захтијева вољу и одређен степен свијести - изјавио је Јокановић за “Глас Српске”.

Истиче да сви гријешимо, али да је тужно што су лијепи манири све мање присутни те да се одувијек трудио да буде писмен и лијепо васпитан. Своје искуство жели пренијети на младе и зато је одлучио да објави басну о култури у којој ће главни ликови  најмлађе повести у авантуру учења правила лијепог писања, али и понашања. Како наглашава, садржај ће бити користан и старијима, јер ће дјеца свакако личити на оне који их васпитавају.

Дјеца су будућност

Бањалучки глумац Дејан Андрић каже да се систем вриједности формира у најмлађим годинама, а да би се то успјешно постигло потребно је да школе, масовни медији и институције културе буду комплементарни.

- Нажалост, незапосленост и сиромаштво директно утичу на квалитет образовања, јер је све мање уписане дјеце у први разред и све више оне која напуштају школовање. У масовним медијима скоро да и не постоје образовни програми те су најчешће у служби индустрије забаве - појаснио је Андрић за “Глас Српске” и додао да се образовни систем и даље ослања на традиционалан начин учења, више теоријски него практични.

Како каже, волио би да се у формално образовање уведе више анимационо-едукативних програма и да држава континуирано финансира децентрализацију у култури.

- На тај начин би и дјеца у релативно културно изолованим срединама могла да одрастају уз позориште, јер је тужно да постоје млади који прије пунољетства нису никад тамо крочили - истакао је и додао да ако до тада нису имала прилику да развију љубав према театру, послије је касно за све.

Облик мијења, ћуд никада

Да су општа правила бонтона увијек актуелна мишљења је и оснивач првог “Клуба џентлмена Србије” Стефан Маринковић који каже да је то универзални правилник за сва времена. 

- Темпо и ритам живота су се доста променили последњих деценија. Сведоци смо  свакодневног деградирања правих вредности, зато нам је циљ да улице земље и региона обогатимо великим бројем лепо васпитаних и успешних мушкараца - истакао је Маринковић за “Глас Српске”.

Он је нагласио да се правила и суштина учтивог понашања не мијењају него форму прилагођавају времену. Према његовим ријечима, не треба занемарити ни значај одјеће која комуницира са онима који нас окружују, тврди Маринковић и додаје да даму и џентлмена, поред одјевних предмета, красе и остали нематеријални атрибути осликани у лијепим манирима и културном понашању.

Културне етикете

Поремећени системи вриједности, недостатак образовања и борба за егзистенцију временом су оштетили сјајни плашт бонтона који је вијековима засјењивао незнање и неваспитање. Борци за културу својим залагањем и радом пружају наду да ће поново пришивене “културне етикете” на окрзани огртач културног понашања остати неопходни украси за сваку сезону човјековог живота.

Шешир

Култура не бира средство ни мјесто да оплемени срца жељна љепоте, знања и умјетности. Представе се не изводе само у позориштима него и у најразличитијим просторима градова: по парковима, трговима, улицама, крововима, становима, подрумима, гостионицама, галеријама. Зато, уколико наиђете на такво извођење, а на поду видите шешир, убаците новац јер на тај начин подржавате рад умјетника.

Социолошке казне

Глумац Дејан Андрић, причајући о позоришту, казао је да као што у свакој кући у коју гости долазе постоје правила која се поштују, тако постоје и у театру. Према његовом мишљењу, требало би увести предмет Позориште у вртиће и школе, а касније у театрима примјењивати различите социолошко-образовне програме који би посјетиоце због непримјереног понашања и непоштовања позоришног бонтона довели у непријатну ситуацију у нади да преиспитају и коригују своје ставове и понашање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.