Летећи кран Мил Ми-10 Харке
Гигант или тешки транспортни хеликоптер настао је у времену доказивања између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Совјети су једноставно имали потребу и велику срећу, управо са прављењем огромних ствари кад је у питању наоружање.
Један од таквих дивова је Мил Ми-10 НАТО ознака Харке, педесетих година Совјети су отпочели смишљати како да направе велики хеликоптер. Мил Ми-10 Харке колико је велик подсјећа на крана, то је управо и био један од главних циљева совјетских инжењера да направе тако рећи летећи кран за превоз војног тешког оружја као и осталих сличних ствари зависно од потребе Совјетских оружаних снага.
Први лет Мил Ми-10 Харке успјешно је извео 1960. године, на задовољство Совјетског Савеза, а на благо запрепашћење Сједињених Америчких Држава јер су Совјети успјели у тако сложеном задатку и изградњи тако огромног хеликоптера. 1963. године Мил Ми-10 Харке улази у оперативну употребу Совјетских оружаних снага, а 1965. године Мил Ми-10 Харке је представљен широј свјетској јавности на аеромитингу у Француској-Паризу. Прво што се уочи код овог огромног хеликоптера су високе ноге стањи трап, труп хеликоптера визуелно јако много сличи својим рођацима Мил Ми-6 и Мил Ми-8.
Предњи дио тј. кабина и нос хеликоптера израђени су највећим дијелом од великих стаклених површина комада-дијелова управо да би се овим хеликоптером могао лакше возити и управљати. Његова огромна величина ограничавала је пилота у добром прегледу и погледу а модерна технологија није била толико напредна у виду камера и екрана у виду ЛЦД монитора с течним кристалима који се примјењују на данашњим савременим војним летјелицама. Испод кабине пилота хеликоптера Мил Ми-10 Харке налази се мала кабина за навигатора лета управо због тога да би се могао лакше возити и управљати.
Варијанте овога огромног хеликоптера су: В-10 Прототип Мил Ми-10 Мил Ми-10 стандардна варијанта с дугим ногама. Ми -10гр Ми -10 опремљен Гребесхок у преводу Чешаљ опрема за одређивање правца, за ELINT Electronic Intelligence који се налази испод кабине пилота у виду мале кабине-кошаре. Ми-10К Ово је верзија Мил Ми-10 која је била кратконога НАТО ознака Харке-Б. Ми-10ПБК ракетно комплекс-хеликоптерски систем. Ми-10ПП Postanivschik Pomeks jammer ECM Electronic Coxntr-мјера. Ми-10R Recordny records НАТО ознака Харке-А стандардни серијски модел хеликоптера опремљен је конвенционалним undercarriage-доњег строја преузет од Мил Ми-6 модификован са Спатс и оплате штитницима, као и двоструким точковима репа браника. Мi-10UPL Universal Polevaya Laboratorya један прототип хеликоптера Мил Ми-10 модификован да носи мобилну лабораторију модул за анализу руде.
Ми-10 летећи кран модификован с 4.800 Kw-6.500 KS 2 s Соловјев Д-25ВФ моћна мотора, с новом опремом. Земља корисница Мил Ми-10 Харке само матична земља некадашњи Совјетски Савез а сада Русија. Посаду Мил Ми-10 Харке чине посада 4 или 5 пилот, копилот, инжењер лета, навигатор, радио оператер, и опционо техничар, капацитет 28 особа или 3.000 кг, дужина хеликоптера 32.86 м, Мил Ми-10К 32.4 м, маса празног хеликоптера 27.100 кг, Мил Ми-10К 25.450 кг, максимална тежина при полету 43.700 кг, Мил Ми-10К 38.000 кг, погон 2 Соловјев Д 25Б турболифт мотора, пречник ротора 35 м, максимална брзина 335 km/h, Мил Ми-10К 350 km/h, плафон лета 3.000 м, долет 250 км, наоружање није хеликоптер посједовао Мил Ми10 Харке је изузетан хеликоптер који посједује након Совјетског Савеза само Русија.
Сличан хеликоптер имају и посједују Сједињене Америчке Државе који се јако много користи у оперативној употреби како у војним тако и у цивилним службама транспортовања велике и тешке робе. Дефинитивно ће овај хеликоптер још неко вријеме бити у оперативној употреби Руске војске који ће послужити за неке нове концепте градње оваквог и сличних хеликоптера у даљој будућности.
ГОРАН АЈДЕР, војни аналитичар
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
