Куда “борба” против Русије може одвести Европску унију: Брисел срља у тоталитаризам

Након блокирања појединих руских портала, планирано је и увођење надлежног регулаторног “тијела” које би требало да спријечи ширење дезинформација, али и кажњава оне које то ураде, али ће, највјероватније, бити омогућено да земље чланице ЕУ сву замрзнуту руску имовину, па и ону приватну, конфискују и продају.

Оно што одмах упада у очи јесте да под изговором како руске дезинформације представљају велику пријетњу европској безбједности, стабилности и демократији, Брисел доноси законе, акте и ограничења која су потпуно у супротности са свим демократским тековинама и начелима на којима је настала и организована Европска унија.

Иако је пракса Европског суда за људска права да забрана медија представља озбиљан чин који се мора темељити на чврстим правним основама и објективним елементима да би се избјегла самовоља, у Бриселу су и преко тог олако прешли.

Уз образложења како је руско “бомбардовање” и тровање путем медија превршило сваку мјеру, како се више не смије дозволити да Москва користи енергенте за финансирање своје специјалне војне акције у Украјини, доносе се и намећу нова “правила игре”, ограничавају слободе, удара по приватном власништву, пропагира једнообразни начин размишљања, те јавно осуђује и кажњава свако ко није на фону једне такве “демократске” политике Брисела. Није пожељно ни размишљање својом главом, јер за то постоје надлежна тијела која ће говорити шта је исправно, а шта не.

Није препоручљиво сагледавање читаве шуме, већ се пред сваког појединца ставља једно те исто вјештачко дрво у које се мора гледати.

Инквизиција

Римска инквизиција својевремено је основана како би се казнили и “дисциплиновали” богохулни који су се дрзнули да “поткопавају” углед цркве и другачије мисле.

Да ли солидарност коју европске земље желе показати у случају украјинске кризе почињу личити на инквизицију, те да ли због тога европска заједница постаје тоталитарно друштво, у ком ће главну ријеч водити одметнути бриселски центри моћи који се све више постављају изнад интереса земаља чланица, али и грађана? Да ли су наредни кораци укидање вета којим се блокирају одређене одлуке које нису у интересу одређених земаља и стварање некакве “европске владе”?

Двогодишња криза, узрокована пандемијом вируса корона и рестриктивне мјере које су је пратиле довели су до невиђене правне праксе, јер је дала огромну моћ одлучивања појединцима. Украјинска криза је само продужила такав модус операнди. Стога се многи питају слиједи ли нам будућност у којој ће неизабрана међународна и парадржавна тијела наметати законе и правила?

Саговорници “Гласа Српске” немају ту дилему. Увјерени су како Европска унија полако, али сигурно својом инквизиторском политиком клизи ка једном друштву са свим облицима тоталитарног, а чије конце вуку припадници дубоке државе и одметнутих бриселских центара моћи, који су се ставили у службу америчке спољне политике и крупног капитала, а чији је крајњи циљ стварања једног потпуно контролисаног друштва у ком би свако искакање из зацртаних норми понашања сматрала великом јереси.   

Према ријечима политичког аналитичара Срђе Трифковића овакве и сличне слике могли смо видјети још прије шест, седам година, када су санкционисани сви они који су се дрзнули да коментаришу спољну политику тадашње њемачке канцеларке Ангеле Меркел у вези њене политике отварања граница за прилив миграната.

- Тада су људи губили посао и били подвргнути малтретирању ако би изразили било какву сумњу у мудрост Ангеле Меркел. Дакле, принцип политичке (не)коректности, а који бисмо могли упоредити са Титовим временом када се то звала морално-политичка подобност, већ дуго је присутан и у самој Европској унији. И то у најгорем облику. Успостављају се орвеловски органи за контролу писане јавне речи, а што је већ виђено, рецимо, у Америци, где је извесна госпођа Јанковиц недавно именована за директора Сектора за сузбијање дезинформација. То врло орвеловски звучи, зар не! А она је иначе била активна у ширењу информација о наводном руском уплитању у америчке изборе 2016. године. Толико о томе - каже Трифковић.

Контрола

Према његовом мишљењу све то на крају води ка једном заокруженом систему тоталитарне контроле, а који се и даље тобоже заснива на неким демократским принципима, толеранцији и људским правима.

- Нажалост, све то је засновано на врло чврсто дефинисаним идеолошким постулатима. Односно, све је допуштено осим онога што није у складу са унапред зацртаним политичким циљевима бриселских бирократа. Наравно реч је о неизабраној бирократији. За идеологе те и такве Европске уније, демократија се заснива на идеолошко пожељном исходу, а не на истинском учешћу грађана у политичким процесима и одлучивању. Дакле, према њиховом мишљењу, демократски би било да сутра “падне” Владимир Путин у некој изрежираној обојеној револуцији, иако актуелни руски предсједник ужива више од три четвртине подршке грађана Русије -  истакао је Трифковић.

Како је додао, та отуђена бриселска апаратура годинама већ ради и на томе да ликвидира остатке националних суверенитета чланица Европске уније, а што се најбоље могло видјети на примјеру санкција Пољској због Закона о избору судија. Европски суд правде, каже, током прошле године је покушао да се стави изнад пољског устава и њихових судова.

- Ситуација око Украјине поново је искориштена и злоупотребљена да би се наставили са тим пројектом, али нисам баш сигуран да ли ће им то успети, јер ће последице самоубилачких западних санкција против Русије бити тако драстичне и разорне по њихове домаће економије, да ће се европске државе морати у једном тренутку освестити. Бар се надам. Европљани су тренутно до те мере индокринисани и сабијени у један ћошак, а који их води у пропаст. Обични људи све то гутају и трпе, јер је за њих било какав демонстративни потез превише скуп. Нешто у Немачкој покушавају урадити и супротставити се свему томе. Раде то кандидати АФД-а, али и у Француској од стране Марин ле Пен, али то одмах наиђе на оштру осуду мејнстрим медија. Због свега тога, Европа се данас нашла у загрљају плишаног тоталитаризма који се с једне стране заклиње у људска права и толеранцију, а с друге, примера ради, у БиХ допушта један разуларени говор мржње бошњачких политичара и медија - каже Трифковић.

Глобалисти

С њим се слаже и историчар Александар Раковић, наводећи како и он сматра да су се неки први одрази тог тоталитарног друштва могли видјети током мигрантске кризе, када су широм Европе подигнуте разне жичане ограде и бетонски зидови. Онда се, како каже, све наставило током пандемије вируса корона, када је ограничена слобода кретања и избора.

- Сада је на сцени трећи талас. Ограничава се слобода говора, мишљења и удара по приватној имовини. Мислим да Европска унија клизи ка потпуном тоталитаризму. И можда је то чак нечији план. Некада отворена Европа сада постаје све затворенија и конзервативнија. Све ове поменуте кризе бриселски центри моћи искористили су како би се увеле разне репресивне мере. И они то правдају како раде због добробити својих грађана. Све то у ствари води ка потпуном затварању и стварању система контроле по орвеловском моделу. Они хоће од нас да ми мислимо да треба да мислимо како они мисле да треба мислити - нагласио је овај историчар.

Сматра и да је чак и у вријеме хладног рата било далеко више слобода него данас, јер оно што је тада изгледао као један подијељени свијет у ствари била су два блока која су била коректив један другом.

- Чак су и социјалистичка и капиталистичка друштва у неком ранијем периоду била хуманија према грађанима него данас. Истина, била су идеолошки репресивна, поготово на истоку, али је то и било време експанзије науке и културе, па чак и социјалне правде. Присетимо се само времена када смо са југословенским пасошима путовали широм Европе без икаквих административних или било каквих других ограничења. Данас то није тако. Ограничавају се путовања, дижу зидови и ограничава слобода говора и мишљења. Неко напрасно буђење народа није реално. Грађани Европе су већ одавно убијени у појам. Они су годинама психолошки моделовани да једноставно нема потенцијала да дође до бунта или неке миротворне побуне против свега тога. Ако се нешто и деси, попут бунта у Француској прије пар година, бива брзо угушено. Да би такви процеси били успешни они морају да имају циљеве, па самим тим и стратегију и тактику. То не могу бити “Фејсбук” процеси. Од тога нема ништа - сматра Раковић.

Политички аналитичар Драган Петровић увјерен је како се све ово одвија уз “малу помоћ” и “асистенцију” Вашингтона, а што Европу претвара у таоца глобалиста.

- Мислим да се мађионичарским триковима читава Европска унија покушава, са својим противречностима, претворити у једно место које ће преко бриселских бирократа бити под потпуном контролом Америке. И све ово што се сада ради иде у том циљу. Приметно је све веће ограничавање свих врста слобода. Иза свега стоји мала група пребогатих људи који купујући медије и политичаре праве свет по својој мери, а у ком би човек појединац имао улогу само роба. Надам се да ће у Европи да прогледају, док не буде касно. У противном догодиће се да ће Европском унијом, па самим тим земљама чланицама, управљати једна отуђена каста људи која ће наставити са стварањем једног тоталитарног друштва. Нажалост, инквизиција ради пуном паром -  поручио је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.