Ковид-19 на кратко смањио затворску популацију и криминалитет

Вођа тима који је израдио студију Марцело Аеби навео је да су трендови кретања у Европи под утицајем неколико фактора, а нарочито смањења активности кривично-правног система услијед ограничења кретања и затварања, затим пуштања затвореника као превентивне мјера за смањење ширења Ковид-19 и пада криминала изазваног затварањем и ограничењем кретања.

То је, како сматра, могло утицати на смањење прилика за вршење најчешћих криминалних дјела.

У саопштењу Савјета Европе наводи се да је Студија је такође указала и да је у 38 земаља које су доставиле податке, најмање 3.300 затвореника и 5.100 затворског особља заражено са Ковид-19 широм Европе до 15. септембра.

Према истраживању, од 1. јануара до 15. септембра, просечна стопа затварања пала за 4.6 одсто - са 121,4 на 115,8 затвореника на 100.000 становника, на основу података добијених од 35 казнених установа, на пресјеку четири различита датума у овом периоду -1. јануара, након мјесец дана од када је наступило ограничење кретања у европским земљама -15. априла, до краја ограничења кретања -15. јуна и до краја лета -15. септембра.

У студији је примјећено да је ограничење кретања европског становништва, које је махом трајало до средине априла, доприњело стабилном одржавању или чак смањењу стопе броја затвореника.

До 15. априла, број затвореника у 17 затворских управа је пао више од 4 одсто, док је број затвореника остао непромјењен у 29 затворских управа у Европи.

У Шведској, где није постојало ограничење кретања затвореника, дошло је до пораста броја затвореника и то у веома кратком року, наводи Савет Европе и указује да је то била једина земља у којој је овај тренд забијлежен.

Подаци које су доставиле 43 европске затворске управе до 15. јуна показују да је број земаља у којима се број затвореника смањио од јануара до јуна порастао на 27 земаља, у 14 земаља је број затвореника био на стабилном нивоу, а једино је у Шведској и Грчкој број затвореника у јуну био већи него број затвореника у јануару 2020. године.

Током љетњег периода, када није било ограничења кретања становништва, тренд смањења броја затвореника се преокренуо и број затвореника је по;ео да расте у 12 земаља, односно број затвореника је 15. септембра у односу 15. јун био већи.

Конкретно, када се упоређују подаци из 35 земаља од 15. септембра са подацима датим 1. јануара, примећује се да је до смањења броја затвореника дошло у 20 земаља - више од 4 одсто :

Црна Гора (-21,1%), Француска (-13,4%), Бугарска (-12,7%), Албанија (-12,5%), Португал (-12,5%), Италија (-10,8%), Литванија (-10%), Холандија (-8,8%), Шкотска (-8,7%), Луксембург (-8,4%), Финска (-7,6%), Летонија (-7,1%), Пољска ( -6,8%), Шпанија (затворски систем Каталонија) (-6,3%), Кипар (-6%), Цешка (-5,6%), Шпанија (државна управа) (-5,1%), Енглеска и Велс (-4,4%), Словенија (-4,3%), Србија (-4%).

Непромјењен, стабилан број затвореника био је у 11 земаља Азербејџан, Белгија, Естонија, Мадарска, Лихтенштајн, Република Молдавија, Монако, Норвешка, Румунија, Словацка, Северна Ирска.

Повећање броја затвореника видљиво је у четири земље - више од 4 одсто:

Андора (+ 24,5%), Шведска (+ 5,8%), Данска (+ 5,4%) и Грцка (+ 5,2%).

Један од фактора који је доприњео смањењу затворске популације је тај што је 25 земаља донијело одлуку да отпусти одређени број затвореника као превентивну мјеру против Ковид-19.

То су Албанија, Андора, Јерменија, Аустрија, Азербејџан, Белгија, Кипар, Данска, Француска, Исланд, Ирска, Италија, Лихтенштајн, Луксембург, Монако, Норвешка, Португал, Србија, Словенија, оба затворска система Шпаније, Турска, Енглеска и Велс, Сјеверна Ирска и Шкотска.

Ове земље су пустиле на слободу најмање 143.000 затвореника у периоду од марта до септембра.

Турска, која је у јануару била друга у Европи по броју затвореника, пустила је највише затвореника од горе наведеног броја – готово 114.460 затвореника, што је чинило 40 одсто укупног броја затвореника у Турској у том тренутку.

Земље које су такође пустиле на слободу већи број затвореника да би спријечиле ширење Ковид-19 биле су Каталонија у Шпанији (23%), Кипар (23%), Француска (17%), Португал (17%), Словенија (16%) и Норвешка (15%).

Словенија је, међутим, већ 15. јуна опозвала своју одлуку о ослобађању затвореника током првог мјесеца ограничавања кретања.

У Србији није било отпуштања затвореника, али су притвори били одређивани само када је то било баш неопходно.

Затворски систем у Србији био је потпуно затворен за посјетиоце и прије проглашења пандемије и под строгим мјерама превенције како би се спријечио улазак вируса у затворе.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.