Косово и Метохија: Тежак живот Милице и Бранислава Перића из села Паралово код Гњилана

Srna
Косово и Метохија: Тежак живот Милице и Бранислава Перића из села Паралово код Гњилана

ГЊИЛАНЕ - Двадесетогодишња изолација, пријетње смрћу, сталне пљачке, недостатак слободе кретања и сирова ћуд природе потпуно су уништили животе мајке и сина - Милице и Бранислава Перића из села Паралово, код Гњилана.

Седамдесетпетогодишња Милица прикована је за постељу, а син изгубио моћ расуђивања.

Склупчана пуне четири године на ономе што личи на кревет, у собици која подсјећа на сметлиште и из које се шири несносан смрад и искачу пацови, Милица плаче и крсти се.

"Боже, спаси ми душу, узми ме, скрати ми муке да се не распадам и не смрдим као лешина", моли се Милица.

Једва трпећи болове у кичми захваћеној декубитисом и грудима ова још свјесна старица шапуће да је родила три сина и једну кћерку.

"Један син живи у Београду, а други у Смедереву. Имају породице. Кћерка је удата у селу Бољевце /удаљеном двадесетак клометара од Паралова/, а ова моја несрећа, Бранислав, остао је ту са мном. Када су дошли ови зли људи /досељеници Албанци/ чупала сам се некако до пре четири године али, ето, сада падох на постељу да ме живу поједу пацови", прича Милица за Срну.

Она се жали да је тијело сврби јер се од прошле јесени није окупала нити је у последњих годину дана попила било какав лијек, а не зна ни које би лијекове требало да користи, пошто није видјела љекара од како је пала у постељу.

Милицу не обилазе ни медицински, ни социјални радници.

"Донео ми син неки лек /`бромазепам`/ ништа ми није боље већ се од њега успавам и не могу да се пробудим, а кад се пробудим још ми је горе", каже Милица и моли да јој неко донесе "неки лек за шугу".

Милица је рођена у селу Дашиновац, код Медвеђе, а њена поридица Перић била је једна од најугледнијих и најутицајнијих у Паралову.

"Не љутим се на синове јер знам да не смеју да дођу. Плаше се Арнаута, али се љутим на сестру /удату за Албанца у Приштини/ и кћерку - оне могу да дођу да ме окупају и да ми намажу леђа јер ова моја несрећа /син Бранислав/ то не зна нити хоће да уради", прича Милица.

Перићи, уз још двије српске породице, живе у дијелу Паралова ослоњеном на Цркву Светог цара Константина и царице Јелене, тик уз имања која је узурпирала албанска породица Ибиши.

Ибишијеви су у протеклих двадесетак година - насиљем, сјечом шуме, испашом стада оваца по српским њивама, чак и у црквеном дворишту, готово очистили Паралово од Срба.

Међу првима на удару је била породица Перић, која у свом посједу има 15 хектара њива, ливада и шуме.

Директор српског Центра за социјални рад из Косовске Каменице Звонко Васић обећао је Срни да ће у року од 48 часова послати социјалног радника и учинити све да Милицу посјети медицинска екипа.

"Чуо сам за тај случај и, како сам обавештен, њима је допремљена помоћ у храни и намирницама, а што се тиче лекова то треба питати неког другог", каже Васић.

Он обећава и да ће социјални радници, у складу са овлаштењима, "наложити мере" и "предузети радње".

На иницијативу и апел дописника Срне, Перићима су, уз помоћ Црвеног крста Гњилана, достављена по три пакета хигијенских средстава и хране, џак брашна, гардероба, ћебад, јорган и чаршави.

Ипак, да би тешко болесна Милица осјетила укус хране или обукла чисту гардеробу неко би морао да уђе у њен назовидом.

Предсједник Привременог органа општине Гњилане Саша Милошевић наводи да је у току тендер за копање бунара, прикључивање куће Перића на воду и изградњу купатила.

Љекари ће посјетити Милицу и, како је обећао Милошевић, уколико тако процијене, смјестити је у болницу на какав-такав опоравак.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана