Корона неће отићи тек тако: Ових 10 ствари оставља иза себе

Мултидисциплинарни тим америчких научника са престижних универзитета као што су Харвард или УЦЛА направио је анализу 90 до сада направљених друштвених и психолошких студија, те је своје закључке подијелио у 10 тачака промијене наше свијести и друштва у ком живимо под утицајем коронавируса.

Студија је објављена у научном часопису "Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе Унитед Статес оф Америца" под називом "Тхе пандемиц еџпосес хуман натуре: 10 еволутионарy инсигхтс".

1. Вирус би могао да утиче на друштвеност заражених особа

Проучава се утицај вируса на људску психологију. Стручњаци развијају двије теорије. Једна је да ли ће домаћин, односно заражени, потискивати осјећај болести чиме поспјешује пренос вируса. Поготово се та могућност појачава ако је заражени без симптома. Сљедећа теорија је промјена понашања зараженог у смијеру поремећаја расположења, окретање према маничности када домаћин потискује осјећај болести и жели да повећа своју активност иако је свјестан да ће то довести до ширења вируса.

Да би тај нагон потиснула жеља, свјесност, потребе за лијечењем што узрокује честу промјену расположења. Стручњаци се овдје позивају на ранија искуства с грипом и другим коронавирусима код којих су такве промјене расположења откривене. Није још познато, односно нема научних доказа о томе да ли коронавирус утиче на наше резоновање у "корист" инфекције.

Начин на који вирус евентуално утиче на наше понашање, има утицај и на епидемиолошки модел, односно његово ширење у различитим стадијима заражености домаћина.

2. "Генерација карантина" могла би да има мање "добрих" микроба

Колико год је карантин био ефикасан у борби против коронавируса, постоји и онда друга страна, а то је у изолацији нисмо изложени другим микробима. У сваком случају то је добро у раним фазама човјекова развоја, дјеца ће остати ван домета низа опасних вируса.

Ипак, нормалан развој људског мозга тражи и диверзификовану изложеност микробима. Осим велике антимикробијалне заштитне улоге, микроби, која настању наше тијело имају битан утицај на имуни систем човјека.

Примјера ради, микроби у цријевима спречавају насељавање штетних микроорганизама тако што им заузима животни простор, производе везе са антимикробним учинком и тако стимулишу локални имунолошки одговор.

3. Осјећај гађења може да помогне у борби против ширења болести

Стручњаци сматрају да је одбојност, односно гађење, врло важно као део наше еволуције када је ријеч о пандемији. Наиме, ова особина на више начина, а један од њих јесте да нећемо да конзумирамо храну за коју на неки начин осјетимо да крије отрове или друге штетне микроорганизме.

Поред тога, одбојност нам пружа природни одговор на појаву некога ко показује симптоме болести или на себи има трагове неких излучевина. Дакле, и унос хране и сполни однос и контакт регулисани су овом особином коју смо развијали током других пандемија у историји које су се преносиле храном, сексуалним односом или контактом.

Код ЦОВИД-19, међутим, та особина зна да "закаже", посебно ако заражена особа не манифестује симптоме. Рјешење је правилно информисање, али и одлука да се ипак дистанцирамо и од најближих уколико за то има потребе, преноси "Вечерњи лист".

4. Мијењају се навике у проналажењу партнера, биће мање дјеце

Очигледно је да су се кроз историју мијењају и развијају начини доласка до успјешне репродукције укључујући и дуготрајне везе и необавезни секс. Краткотрајне везе и необавезни секс овдје су највише погођени због очитог страха од тога да ли је одабрани партнер можда заражен коронавирусом.

Примијећено је да сада такве краткотрајне везе замјењују њихове онлине верзије - сеџтинг, виртуелни секс. Употреба кондома, наиме, не значи ништа код преноса новог коронавируса. Иако се дуготрајне везе у том случају намећу као логична, па и најповољнија алтернатива, велико је питање како ће парови који су се упознали путем интернета реаговати када се сретну уживо.

Исто тако, предвидљиво је да ће се жене лакше одлучивати за финансијски стабилне мушкарце, као што ће се и мушкарци лакше одлучивати на тражење партнера када то постигну. И то ће сасвим сигурно утиати и на демографију.

5. Одмицање од полних норми, у порасту је неједнакост полова

Жене се у овом сценарију појављују као изразито погођена група, тврде амерички истраживачи. Како је велики број дјеце приморан да остане код куће због немогућности одласка у школу, ко у породици остаје с њима? Статистике говоре и да су до априла ове године више радних мјеста изгубиле жене него мушкарци због тога што су више радних мјеста имале у индустријама које су најтеже погођене пандемијом. А према ранијим истраживањима, свеједно су жене више биле под стресом због одгоја дјеце него мушкарци.

Губитак економске независности код жена то би свакако поспешио, наводи се у истраживању.

6. Емпатија није загарантована

Устаљено је мишљење да нас невоља зближава. Било да су то природне непогоде, терористички напади, настојимо да помогнемо једни другима. Сматра се да је друштвено дистанцирање које се примењује у овој пандемији најмасовније дјело сарадње у историји човјечанства.

Људска је природа у темељу добра, а када се лиши друштвених ограничења, сви се изједначимо и постајемо великодушнији. Међутим, код нација које су претрпеле узастопне пандемије или катастрофе примјећује се већи ниво интровертности. О томе свједоче нове студије, које тврде да друштвено дистанцирање није само чин усмјерен ка општем добру, већ да човјек заштити самог себе.

Истраживање наводи да су Сједињене Америчке Државе нација коју пандемија коронавируса није зближила људе.

7. Људи нису развили осећај за тражење истине

Студија закључује како од пандемија и катастрофа које су се догађале и само у овом вијеку нисмо научили као човјечанство. Иако смо кроз историју пролазили кроз сталне пријетње, почевши од живота у малим групама којима су претили глад, предатори, израбљивање, све до сада нисмо еволуирали на начин који би нас натјерао да размишљамо о питању "што ако?".

Како наводе истраживачи, иако су људи видјели шта пандемија може да уради, у овом случају смо склони теоријама завјере, да сумњамо у научне доказе, самозаваравању. Чак и по цијену довођења у питање будућности оних који долазе иза нас.

Амерички научници који су радили ову студију истичу да је очигледно да нисмо развили предиспозицију која би нам омогућила да свијет око себе схватамо на основу чињеница.

Радије ћемо да тражимо доказе који ће потврдити наша лична уверења него оно што је то заиста стварно. Чак се нећемо упуштати у расправу којом бисмо некога разувјерили од неког вјеровања у чисту дезинформацију, сматрају истраживачи.

8. Борба против пандемије тражи сопствени еволуциони процес

Према наводима истраживача, у исто вријеме пролазимо кроз две еволуције: генетску и културну.

Генетска је, према наводима стручњака, далеко спорија од културне. Ако знамо да је на снази та теорија "двоструког наслеђа" - како да културна, друштвена еволуција тече брже, послије чега би је пратила и она генетска, питају се истраживачи.

Научници су као пролазно вријеме узели изузетно брзу генетску еволуцију вируса. Један одговор је врста дарвинистичког процеса у којем би се одабрала мета природне селеције попут смањења трансмисије вируса, а од различитих испитивања вируса узели би се најбољи резултати до којих смо дошли.

Међутим, ако тај процес није пажљиво контролисан, може да донесе више штете него користи. И такав процес мора бити имун на политичке, корпоративне или националистичке интересе. Први пут у историји имамо технолошке могућности да свет претворимо у глобално село и спроведемо један такав процес како бисмо сузбили пандемију.

9. Културна еволуција утицаће на вирус

У колективном одговору на пандемију постоје разлике од нације до нације. Оне које су се кроз историју сусретале с еколошким и од човека узрокованим претњама попут природних катастрофа, болести, мањка ресурса, инвазијама, повезаније су, подложније стриктнијим друштвеним нормама и имају ниску толеранцију на одскакање од тих норми.

Нације које током историје нису биле у таквим ситуацијама, те особине немају. И то утиче на прилагођавање пријетњи. Нације које су имале способности да као чврсто повезана група кажњавају непослушног појединца и лакше одговарају на претњу, брже су се развијале. Биле су у предности над онима које то нису могле.

Ово се најбоље видјело на почетку пандемије када су државе попут Јапана, Јужне Кореје или Кине лако и брзо одговориле на пријетњу коронавируса, док су остале имале проблем и често контроверзне одговоре на пандемију. Шпанија, Бразил и САД имале су "експлозију коронавируса".

10. Наставља се људски развој

Истраживачи сматрају да, иако ће послије пандемије човјечанство упасти у стање регресије, односно деволуције, јер ће ослабити економија и рађаће се мање дјеце, па ће неке популације и изумирати, није све тако "тмурно".

Наиме, како тврде истраживачи, пандемија показује да смо ипак здравији, ситији, богатији, сигурнији и образованији, без обзира на своја биолошка ограничења.

Наш напредак не може да омете ни наша природа чије темеље не можемо да промијенимо, тврде научници. Јер, људску нарав чине три когнитивне цјелине: примјењено знање, језик којим можемо дијелити и комбиновати идеје стечене примјењеним знањем, као и друштвеност која нас мотивише да све то размјењујемо с нама сличнима ради заједничке добробити свих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.