Колико дјеце треба Српској да избјегне демографски слом: За опстанак потребно удвостручити број рођених

Вељко Зељковић
Колико дјеце треба Српској да избјегне демографски слом: За опстанак потребно удвостручити број рођених

Годинама сам радила у Швајцарској и стицајем неких околности недавно сам се морала вратити у земљу. Трудила сам се да тамо остварим неке своје снове које нисам могла овдје.

И тада су ми многи говорили, од пријатеља до чланова породице, да не одгађам брак и оснивање породице, али нисам се пуно обазирала на то. Стално сам себи, а и њима, говорила како има времена за то. Међутим, године су пролазиле. Данас имам већ 35 година и још нисам удата, нити имам дјеце. Накнадна памет ми сада не помаже. Ускоро би требало да ступим у брак, али бојим се да сам закаснила, да се нећу моћи остварити као мајка.

Животна је ово прича М. Д. из Бањалуке. Њену судбину дијеле многи млади људи са простора Српске. Њихове приче разликују се само у финесама. Због свега тога ови простори постају све празнији. Стога је питање наталитета постало питање опстанка, јер нема државе без породице, а ни породице без државе.

Марфијев закон

Српска се већ деценијама суочава са негативним демографским трендовима. Према процјенама стручњака, уколико они не буду заустављени, Српска би у наредних 50 година могла остати без четвртине тренутне популације, с тим да у ове суморне прогнозе нису укалкулисане и пројекције исељавања становништва које чине чак 80 одсто демографске слике. Истичу како је неопходно донијети низ, прије свега, системских мјера како би се повећало рађање дјеце, али и смањио све већи одлазак младих људи у иностранство. На све ово упозорава се и у недавно објављеној студији симболичног назива “Колико дјеце треба Републици Српској”, а коју је објавио демограф и професор на Педагошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић.

У њој се упозорава да је Српска суочена са дубоком демографском кризом. У преводу, процеси и трендови у кретању и развоју становништва дубоко су поремећени, и то до те мјере да угрожавају не само популациони већ и друштвено-економски развој земље. Да ствари не иду у добром правцу, па ни оном који би обезбиједио да будемо на нули, односно на нивоу просте репродукције, најбоље илуструје податак да је у Српској у посљедњих нешто мање од 30 година рођено 271.877 дјеце, а у истом периоду број умрлих био је већи за скоро 70.000. Довољно је навести да је у Српској 1999. рођено 14.500 беба, да би тај број прошле године био смањен на 9.161, односно за 37 одсто. Иначе, у свим општинама је током прошле године регистрован негативан природни прираштај, а у оним мањим чак није рођена ниједна беба.

Све ово се одразило и на старосну структуру становништва. Индикативно је да је број младих у укупној популацији током прошле године износио 151.530, знатно мање него оних који су сврстани у групу “60 плус “ - 235.972.

Дакле, осим страха од смањивања броја становника, присутна је и стрепња од повећања процента становништва које није радно активно, што води даљем погоршавању економске ситуације.

Како се даље наводи у овом документу, посебно су биле проблематичне године након 2000, када је у већини сеоских, а убрзо и градских насеља забиљежено негативно природно кретање становништва. Како једна лоша ствар никада не иде сама, по оном Марфијевом закону, дошло је и до тога да је број жена које сада рађају за око трећину мањи од генерација њихових мајки, а из године у годину се смањује и број жена у такозваном фертилном периоду (15-49), што значи да у некој блиској будућности неће имати ни ко да рађа дјецу у довољном броју. Иначе, стопа укупног фертилитета на свјетском нивоу износи 2,5, док је она у Српској тек 1,3. Због овог дефицита и биолошка репродукција се константно смањује. Осим тога, више него проблематичан постао је и тренд исељавања младих људи, а што опет, само по себи, додатно погоршава ионако лошу демографску слику, али и перспективу, јер људи који одлазе са собом односе и свој биорепродукциони потенцијал. Због свега тога БиХ, односно Српска, сврстане су међу најкритичније европске земље.

Темпо ефекат

Према ријечима аутора ове студије, прошла година показала је највећу демографску дубиозу, јер је Српска забиљежила негативни природни прираштај од минус 6,5 промила, далеко више од неке теоријски критичне границе од 4,61 промил. Земље са том стопом, како је објашњено, улазе у тзв. “демографски слом”, јер се ти трендови тешко заустављају. Наравно, ту је и све присутнија тенденција одгађања рађања - “темпо ефекат”, који такође не пружа основ за оптимистичнији став у погледу евентуалног повећања ниске стопе наталитета.

- На овим нашим просторима је све мање младе популације, а самим тим и мањи број жена у фертилном периоду. Насупрот томе, имамо све већи број старијих. Нама, прије свега, недостају прворођена дјеца, готово 50 одсто у овим оквирима просте репродукције. Велики проблем је и одгађање склапања бракова, па се све чешће то чини послије 30. када партнери немају више ту плодност. Када се подвуче црта, може се рећи да тек свака пета жена може родити, што није нимало повољна околност. А да би се нешто промијенило, односно обезбиједила бар проста репродукција, требало би да се рађа бар 2,1 дијете по жени у фертилном периоду. Другим ријечима, годишње би требало да се рађа бар 7.000 беба више него сад, што је недостатак од око 44 одсто. Највећи удио у овом мањку имају прворођена и трећерођена дјеца - каже Пашалић објашњавајући како се овдје не ради о томе да људи не желе имати дјецу, заправо, досадашње анкете су показале како су људи генерално изразили жељу да имају бар два потомка.

Подстицање наталитета у Српској се тренутно остварује кроз бесплатне програме вантјелесне оплодње за све парове који имају проблема са зачећем. Ту је и дјечји додатак за другорођено, трећерођено и четврторођено дијете, који је условљен имовинским цензусом, исплата једнократних новчаних помоћи приликом рођења трећег и четвртог дјетета, те матерински додатак који се додјељује незапосленој мајци до годину дана старости дјетета. Поред тога, Влада Српске субвенционише и каматне стопе за стамбене кредите младим брачним паровима, а недавно је донесена одлука и да се сваком дипломираном инжењеру пољопривреде који има имање на селу и жели да остане ту обезбиједи 40.000 марака за почетни посао. Према званичним подацима, власти су за ову пронаталитетну политику од 2016. до краја 2020. године потрошиле 940 милиона марака. Подаци, међутим, говоре да то није било довољно да се зауставе негативни демографски трендови.

Мађарски модел

Недавно је Удружење породица са четворо и више дјеце “Четири плус” предложило да буде донесен “закон о мајци”, према којем би све мајке за свако рођено дијете имале мјесечни додатак у висини минималне плате, а то право би остваривале, без обзира на то да ли су запослене или не, док им дјеца не напуне 18 година. Потпредсједник удружења и идејни креатор овог закона Дејан Тодоровић сматра како би на овај начин свеобухватно био ријешен проблем наталитета у Српској.

- Предложили смо да се формира матерински додатак, фонд за мајку и порез за мајку. Фонд за мајку био би класичан фонд, док би порез за мајку имао неколико извора, међу којима три највећа, којима би се оптеретили запослени, фирме и власници капитала. На овај начин читаво друштво поднијело би терет и пунило фонд, из којег би потом сва дјеца добијала додатак до своје 18. године - каже Тодоровић.

Шта је од свега наведеног и реално изводљиво, а што би можда могло поправити “крвну слику” Републике Српске? Пашалић каже да су сва досадашња истраживања, али и искуства, показала да пронаталитетне мјере које су базиране искључиво на новчаним давањима, дугорочно гледано, не доносе веће ефекте.

Као примјер је навео Њемачку, Аустрију и Швајцарску које се, без обзира на велике финансијске подстицаје за породице и дјецу, још не могу похвалити бољим резултатима.

У посљедње вријеме често се говори и о мађарском моделу. У овој земљи је мото “један становник отишао, један становник се родио”. Најпопуларнија мјера за подршку породици су субвенционисани кредити које држава даје младим паровима. Тако свака жена старости 18 - 40 година, која је у првом браку и запослена најмање три године, има право на бескаматни кредит у износу од 31.243 евра. По рођењу првог дјетета исплата кредита се обуставља на три године. Након рођења другог дјетета отписује се 30 одсто дуга и обуставља плаћање на додатне три године, а у случају рођења трећег дјетета отписује се цјелокупан износ. Породице са двоје и троје дјеце имају право и на грант у износу од 31.243, односно 46.865 евра за потребе рјешавања стамбеног питања. Поред тога, мађарска влада одузима 3.124 евра од хипотеке младим брачним паровима након рођења другог дјетета, односно 12.497 евра по рођењу трећег дјетета. Ако парови имају више од троје дјеце, за свако наредно дијете хипотека се смањује за додатна 3.124 евра. Ова опција односи се на субвенционисане кредите са ниском стопом који су такође доступни, поред претходно дефинисаних бескаматних кредита. Такође, жене које су родиле најмање четворо дјеце доживотно су ослобођене плаћања пореза на доходак када су у питању приходи од рада. Ово пореско изузеће односи се како на мајке са малољетном дјецом, тако и на мајке чија су дјеца стекла пунољетство. Породице са троје и више дјеце могу да се пријаве и за бесповратни кредит у износу од 7.810 евра намијењен за куповину новог аутомобила са седам сједишта. Овај кредит не би требало да прелази 50 одсто укупне цијене возила. И на крају, баке и деке који су још активни на тржишту рада имају право на доходак за бригу о дјеци, али им је остављена и могућност да, уколико су још у радном односу, узму плаћено одсуство за чување унучића.

Пацијенти и лијекови

Када је у питању мађарски модел, Пашалић каже да га је потребно добро анализирати, али и да у зависности од “пацијента” и његовог здравственог стања треба да се одређује и адекватна терапија, а Српска је у овом случају далеко тежи болесник од Мађарске. Према његовом мишљењу, ни одлука Србије да стимулише рађање првог и трећег дјетета износом од 5.000 евра неће дати веће резултате, јер, како је појаснио, нико неће родити дијете због новца, већ зато што се осјећа добро и живи у држави и систему на који може да се ослони.

- Ови бонуси обично нису ефикасни, јер финансијски подстицаји сами по себи дугорочно не воде знатно вишем фертилитету. Ефекат може бити тек краткорочан. Да би се поправила демографска слика, као прво потребно је зауставити одлазак младих људи. То се може урадити подизањем економије, јер она обезбјеђује радна мјеста и сталан извор прихода. Наравно, не треба заборавити и на економску еманципацију жена. И то су двије најбитније ставке. Поред тога, неопходно је и финансијски обезбиједити приступ смјештају, нарочито за младе брачне парове, што ми донекле и чинимо. Требало би наћи и начина да се у стоодстотном износу субвенционише боравак дјеце у вртићима, али и уведу флексибилнији радни аранжмани, да радно вријеме буде клизно, прилагођено родитељству. Када све ове елементе успоставимо, онда се доноси финансијска политика. Ако људи, посебно млади, имају приступ квалитетном образовању и здравственој заштити, ако имају стабилан посао и обезбијеђене услове за подизање дјеце, сигурно је да ће мање емигрирати. Земље које су фокусиране на ове ствари успијевају напредовати и остати конкурентне, чак и у контексту ниског фертилитета - поручио је Пашалић.

Најбољи примјер такве политике цјелокупног друштвеног приступа демографској проблематици највидљивији је, истиче, у појединим скандинавским земљама, али и у Француској, гдје се активно ради на задржавању становништва у сеоским подручјима. Као добре примјере Пашалић је издвојио и Израел, али и Ирску, гдје богатство исељених стављају у функцију развоја матичне земље. Ирска влада није позвала своје исељенике да се врате, него је инвестиције исељених ослободила пореза на добит на одређени временски период. Када су оне почеле, кренуо је и повратак људи, запошљавање и веће рађање дјеце.

Регион

Највише старих особа на подручју западног Балкана има Република Хрватска. Ради се о њих 21 одсто. Србија је на другом мјесту, Црна Гора на четвртом, Сјеверна Македонија на петом. Остале земље у регији у већини случајева биљежиле су позитиван природни прираштај, искључујући 2020. годину. Косово на нивоу регије западног Балкана претходних година убједљиво биљежи најбоље резултате у области демографије и наталитета. Косово је претходних година константно биљежило позитиван природни прираштај, односно имало је много више живорођених него умрлих.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана