Који су могући сценарији за Косово - расплет или увод у већу ескалацију: Америка припрема трећу и завршну клапу филма

Или ће можда наставити с новим заоштравањем ситуације и полицијским апартхејдом у српским срединама? Колико је реално да због тренутне непослушности и одбијања да се повинује захтјевима западних међународних ментора, твораца данашњег Косова, Америка Куртија још једном дискретно удаљи са политичке сцене Косова? Да ли би то нешто промијенило?

И на крају да ли долазак нових снага НАТО-а на Косово, због нових напетости, шок-бомби и сузаваца, може претворити ову јужну српску покрајину у неки нови својеврсни међународни протекторат, неку нову Палестину или Кипар, како је то недавно упозорио амерички амбасадор на КиМ Џефри Хованијер? Који је од ових сценарија реалан, а који није и због чега?

Узми Или Остави

И најбољи сценаристи и драматурзи вјероватно би тешко, са сигурношћу, могли рећи како би могао изгледати наставак филма о Косову, чија је прва клапа пала још 1999. године с првим НАТО бомбама, а онда и друга 2008. године, када је Косово прогласило своју независност. На ред је дошла и трећа клапа, након што је Бриселски споразум готово покопан, а која је најављена с представљањем њемачко-француског мировног плана за Косово, по принципу узми или остави. С њим се чека, јер је Курти одлучио да додатно закомликује ствари на терену, одбијањем да оснује ЗСО, организовањем контејнер избора, а онда и слањем наоружаних специјалних полицијских снага на сјевер да би спровео "демократију", коју је изгледа научио од својих западних ментора.

Саговорници "Гласа Српске" сматрају да Америка и даље држи све конце у својим рукама те да то што је она осудила Куртијеву непослушност и бахато политичко понашање може, али и не мора, ништа да значи. Такође сматрају и да Вашингтон сигурно неће драстично мијењати своју политику према Косову, поготово када је у питању независност.

Према ријечима политичког аналитичара Цвијетина Миливојевића, прво и основно питање је - шта би било праведно, а шта не, на основу међународног права, а шта на основу "стања на терену" и реалности коју промовишу поједине западне силе.

- Као прво, мислим да нам свима мора бити јасно да је америчка спољна политика једнака косовској спољној политици. О томе је још говорио бивши косовски премијер Рамуш Харадинај, правећи тај знак једнакости и фактички признајући ко у ствари вуче све косовске конце. Значи косовски политичари не доносе самостално своје одлуке - каже Миливојевић.

Опасности

Сматра и да уколико Американци искрено желе да на Косову буде формирана ЗСО, они ће то и учинити, без обзира на то шта о томе мислили Курти, Тачи, Харадинај, Мустафа или неко други из Приштине.

- Чини ми се, то је неки мој утисак, да у Вашингтону тренутно нема искрене воље да ЗСО буде и формирана, бар не онако како је то предвиђено Бриселским споразумом, да оне имају свој буџет, територију и право на поседовање имовине. То су кључне ствари за опстанак Срба, не само на северу Косова, већ и осталим косовским енклавама, а које су предвиђене поменутим споразумом.

Али, како што можемо да приметимо, Американци покушавају да до крајњих граница ревитализују ствари. Кажу: "Ми смо за ЗСО и натераћемо Куртија да то спроведе", али када их неко пита о форми тих општина они покушавају наметнути неке нове и накарадне моделе. Значи, све се своди на то да Американци поштују устав Косова, не Србије, који је 200 година старији. А у том и таквом уставу Косова пише да не може постојати национална заједница општина. Верујем да ће Американци на крају натерати Куртија да оснује ЗСО, али као некакву невладину организацију. Из њихових порука да неће дозволити формирање некакве нове Републике Српске на Косову можемо видети у којем правцу ће то даље ићи. Моје мишљење је да уколико се уистину жели постићи некакав компромис, управо формирање таквог ентитета на Косову може бити једини пут да се српска страна не осети пораженом или побеђеном, али и да се Србима са Косова пружи било какав осећај безбедности и сигурности. Нажалост нашли смо се у овој ситуацији, готово безизлазној, јер смо допустили да пропадну бриселски преговори, а који је требало да регулишу статус Срба и Албанаца, без прејудицирања коначног решења - наводи Миливојевић.

Враћање

На почетак

Каже и како су власти Србије у посљедњих 11 година пропустиле много тога па и да отворе питања имовине на Косову, како оне друштвене, тако и грађана и Српске православне цркве. Како каже, када би та тема била отворена, онда би било потпуно свеједно какав би био статус Косова, јер грађани, црква и српска предузећа имају у свом власништву више од 50 одсто земљишта, што подразумијева и вриједна налазишта одређених руда.

Вриједност тих налазишта, према неким ранијим процјенама Свјетске банке, наводи Миливојевић, креће се око неколико стотина милијарди евра. При томе, додаје он, не треба заборавити ни црквену имовину.

- Право својине је универзално. Не може то нико гумицом избрисати. Уместо да смо отворили сва та спорна питања, наше власти доносе изнуђене и погрешне одлуке. Као прво мислим да је требало јасно ставити до знања и поручити да не могу никакви Французи, Немци или Американци предлагати било каква решења. Једино место за то је Савет безбедности УН, који једини има мандат за посредовање у било каквим преговорима. Значи Србија треба да тражи да ови преговори Београда и Приштине буду враћени тамо где им је и место. Уместо тога ми смо увучени у једну парадоксалну ситуацију, да се као посредници у овим разговорима појављују земље које су прво бомбардовале Србију, а онда и признале независност Косова. Па ко онда може очекивати да те земље буду непристрасне. То је нонсенс - поручио је Миливојевић.

Модел кипра

Како је даље навео Миливојевић, он је увјерен да би рјешење питања Косова требало тражити и у склопу глобалних дешавања и преговора до којих ће сигурно доћи у једном тренутку - између Кине, Русије и Вашингтона.

- Морамо бити стрпљиви, поготово јер смо дубоку ушли у наметнути процес одрицања Косова. Ако наставимо с тим, нема повратка. Значи суштина свега је да западне земље желе да Србија, на овај или онај начин призна Косово. Док год Србија не буде пристајала на ултимативне захтеве и тражила повратак на Бриселски споразум, имаће шансе да задржи своју јужну српску покрајину. Ја бих чак подржао недавни предлог да буде уведен модел Кипра, јер смо и на том примеру видели да је могућ суживот и поред замрзнутог конфликта - каже Миливојевић.

Сматра и да није важно да ли ће Курти остати или отићи због показивања непослушности, јер како је истакао, ко год био на његовом мјесту неће ништа промијенити, јер у Приштини постоји општи национални консензус о овим питањима.

- Мислим да превише пажње посвећујемо Куртију. Он је само играчка. Небитан је. Американци одлучују о свему. И ако сада погледамо на неке раније предлоге, као што је рецимо Ахтисаријев план, онда можемо видети да је он био много повољнији од садашњих решења. Мени је све било јасно, у којем правцу све ово иде када су Курти, Британци и Американци почели да као мантру понављају да неће дозволити да се на просторима Косова направи некаква нова Република Српска. Тада је јасно стављено до знања да је ЗСО само једна обланда - каже Миливојевић.

Карамбол

И политички аналитичар Огњен Карановић каже да је, када се говори о Косову, али и свим политичким дешавањима, како у региону тако и свијету, Америка и даље главни актер и режисер свих дешавања.

- Показало се да ни Европска унија, ни било ко други не може покренути политичке процесе на Косову, без учешћа и арбитраже Америке. Они дају завршни печат. Ми смо и даље далеко од било какве завршнице те су опасности од избијања нових ескалација још присутне, поготово због понашања власти у Приштини. Оно што донекле охрабрује јесте да је Вашингтон показао да неће толерисати самовољу Куртија и насилна решења. Такође на јасан начин му је стављено до знања и да он политичка решења не би требало да тражи на другим адресама, пре свега оним у Великој Британији или Немачкој. То поприлично маргинализује Куртијев положај, али верујем да он неће тако олако пристати на то, јер нема других опција. Његов крајњи циљ је да сталним заоштравањем атмосфере протера преостало локално српско становништво са Косова. Он је на власт дошао промовишући једну екстремну националну политику. Уколико би од тога одустао, то би био крај Куртијеве политичке каријере - каже Карановић.

Додаје и да од Америке не треба очекивати да промијени свој стратешки став о Косову, иако врло добро знају да је то бесмислица и да су направили велику грешку и геополитички карамбол.

- У овој причи је битно што су они сада схватили да је Србија једно другачије место и да ће морати заједно са Београдом тражити компромисна решења. А шта је тренутно решење за ову ситуацију, да Приштина прво повуче своје специјалце, распише нове локалне изборе у четири српске општине и онда оснује ЗСО онако како је превиђено Бриселским споразумом. Онда се може причати о другим стварима. Уколико Курти то не уради, онда је велико питање да ли ће Америка и даље чувати своје чедо - поручио је Карановић.

Линија ватре

Доктор политичких наука Стеван Гајић сматра да премијер привремених приштинских институција, попут сурфера покушава да ухвати талас који се котрља на глобалном немирном мору.

- Жели искористити ситуацију у вези са Украјином и спољну политику Србије, да би из свега извукао што већу корист, јер схвата да се западним земљама због Русије жури да што пре реши питање Косова - каже Гајић.

Организовањем прво контејнер избора, а онда и покушаја да се на насилан начин успостави албанска власт у српском срединама, Курти према ријечима Гајића жели успоставити потпуну полицијску и војну контролу, односно диктатуру на сјеверу КиМ па самим тим и прекинути било какве везе српских енклава са Србијом.

- Не треба заборавити да су Албанци већ направили велики број војних база на северу. Курти, као албански шовиниста, заправо лењиниста, односно неко ко је огрнуо шињел Енвера Хоџе, не може да трпи било какво присуство Срба на Косову. И због тога би он најсрећнији био када би се Срби милом или силом иселили са Косова. Да их нема - указује Гајић.

Сматра и да Курти све ово не ради без знања и зеленог свјетла појединих западних земља. Како је истакао, оно што одмах упада у очи јесте да једино Британци нису осудили насиље на Косову.

- Бивши државни секретар Џон Кери је још 2015. године рекао да ће се Молдавија, Грузија, Украјина, Македонија, БиХ али и Србија наћи на линији ватре између Русије и Запада. Да ли ће се то његово злослутно предвиђање и остварити? Мислим да то тренутно не би било у интересу Вашингтона да поново потпале неку ватрицу на овим нашим просторима - нагласио је Гајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.