Које навике ћемо морати да промијенимо у наредним мјесецима, а можда и годинама: Живот у новој нормалности

Милијана Латиновић
Које навике ћемо морати да промијенимо у наредним мјесецима, а можда и годинама: Живот у новој нормалности

БАЊАЛУКА - Пандемија вируса корона блокирала је цијели свијет и пољуљала све сегменте друштва који, иако се постепено враћају у нормалу, никада више неће бити исти, а стручњаци упозоравају да ће, и када земље прогласе побједу над овом пошасти, остати опрез и физичка дистанца на коју сви треба да се навикну.

И даље су забрањене бројне активности које су до уназад два и по мјесеца биле сасвим нормалне. Забрана масовних окупљања драматично утиче на друштвени живот, али и на финансијске токове. Осим тога, у наредном периоду сијасет малих животних навика, које су нам до марта биле сасвим нормалне, биће нам ускраћен, све зарад заштите здравља нас и наших најближих.

Осим здравствених, пандемија вируса корона оставиће посљедице на економске токове, психичко и физичко здравље људи, али ће утицати и на различите сегменте организације живота, од посла, преко приватних активности, па све до попуњавања слободног времена одласком на концерте, утакмице, у биоскоп, шопинг... Истовремено, све што нам се догодило могло би да врати повјерење у неке институције, али и у саме људе.

Шта то бијаше канцеларија

Пандемија је показала да је рад од куће могућ у многим дјелатностима, па чак и исплативији. Многе установе, институције и предузећа из предострожности запослене су послали да раде од куће, због чега би у будућности у неким дјелатностима канцеларије могле постати прошлост, а све то могло би утицати и на смањење градског превоза.

Економиста Горан Радивојац каже за “Глас Српске” да су грађани за ова два мјесеца на неки начин тестирали досадашњи ниво технологије те да ће сектор информационих технологија све ово искористити како би побољшао постојеће и становништву понудио и неке нове услуге.

- Што се тиче рада од куће и прогноза да нам канцеларије неће више бити потребне, мислим да ће тако радикалне и револуционарне промјене сачекати неке нове генерације, али је могуће да дође до смањења канцеларијског пословања у неком ужем спектру дјелатности, нарочито тамо гдје је битно шта радите и какав резултат остварујете, а не гдје сједите док то радите - рекао је Радивојац.

У једној руци корпа, у другој списак

Економиста Горан Радивојац каже да се за ова два мјесеца показало да грађани могу без ресторана и шопингхоличарског менталитета.

- Видјећемо у какву врсту нормале ћемо се вратити, али сигурно је да ће то бити нека “нова нормалност”. Шопинг центри, иако им је омогућен рад, не играју улогу какву су играли прије свега овога. Шок од вируса корона оставио је траг и у потрошачком домену. Куповина се у доброј мјери преселила на интернет. Послови и примања су неизвјесни, тако да се становништво суздржава од потрошње - истакао је Радивојац.

Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић каже да ће куповина путем интернета више заживјети. С друге стране, додала је, потрошачке навике су се промијениле толико да готово нико у продавницу не иде без списка.

- Нема више стихијске куповине, већ грађани углавном купују само пријеко потребне ствари. Сигурно је да ни убудуће нећемо ићи у продавницу без списка - рекла је Марићева.

Иако су становници Српске лани у ово доба хрлили у продавнице како би купили ствари за љетовање, по свему судећи, та врста шопинга ове године ће изостати или неће бити у оној мјери у којој је била прије пандемије.

На љетовање у своје двориште

Шта послије короне, главно је питање којим се бави сектор туризма који је и те како погођен пандемијом. Директорица Туристичке организације РС Нада Јовановић истиче за “Глас Српске” да је једино сигурно то да ћемо сви моћи путовати по својој земљи, те да ТОРС промовише домаће дестинације.

- Ово је идеална прилика да љетујемо у нашој Републици и да обиђемо природне љепоте којих имамо на претек. Не знамо под којим условима ће се отварати границе, а све земље имају различит приступ сегменту путовања. Оно чиме се сви сада бавимо јесте како повратити повјерење у безбједност дестинације - рекла је Јовановићева.

И они који буду путовали на море, додала је, љетоваће у сасвим другачијем амбијенту.

- Већ сада видимо на појединим плажама физичке баријере између лежаљки и сигурно је да ћемо пазити гдје остављамо своје пешкире, а уз купаћи костим све чешће се као обавезан реквизит помиње и маска - казала је Јовановићева.

Блискост само у кругу породице

Осим економских посљедица које се тек сабирају, пандемија је оставила велики траг на социјалном животу становништва. Већ два мјесеца са познаницима се не рукујемо, а не грлимо и не љубимо ни најближе, јер на тај начин чувамо и себе и њих. Обавезна физичка дистанца је нешто што ће, према ријечима епидемиолога, сигурно бити на снази још неко вријеме.

- Улога кафане на Балкану као важне друштвене институције била је велика, а одрицање од тога, те немогућност дружења и контакта са пријатељима ствара анксиозност - рекао је социолог Ведран Француз. Додао је да ће пандемија у први план вратити породицу, која је донекле због друштвених мрежа била запостављена.

- Доћи ће до зближавања унутар породице јер је блискост сада могућа само у кругу најближих - рекао је Француз.

Повјерење у здравствени систем

Као позитиван исход борбе са вирусом корона, стручњаци наводе јачање повјерења у здравствени систем. Члан Одбора за здравство, рад и социјалну политику Народне скупштине РС Милица Ловрић каже да је судбина свих почивала на здравственом систему у протекла два мјесеца.

- Добром организацијом суочили смо се са новим изазовом. Повјерење грађана у здравствени систем се вратило и сва улагања у здравство су се показала и те­ како оправданим. Док је код нас буктао рат, други су пратили науку и развијали се, а ми смо спасавали животе. Тек након тога кренуло је опремање болница и едукација нашег кадра - рекла је Ловрићева и додала да је пандемија показала да Српска има недовољно микробиолога и инфектолога и да развој треба да иде и у том правцу.

На “луди камен” у природи

Ни свадбена весеља тренутно неће бити оно што су раније била. С обзиром на тренутну ситуацију и мјере превенције које су и даље на снази, свадбе са стотинама сватова бар привремено иду у прошлост.

- Они који нису помјерили термине вјенчања отказују свадбене салоне и весеље организују на отвореном уз најужи круг пријатеља. Тешко да ћемо до краја ове године имати велика свадбена весеља како је то било раније - рекли су у једној бањалучкој агенцији која се бави организацијом вјенчања.

Мук на трибинама

Ни спорт послије короне неће бити исти. Спортски новинар Дејан Кондић каже за “Глас Српске” да ће утакмице бити игране без присуства публике.

- Према неким прогнозама, мечеви ће до краја године бити играни пред празним трибинама, а поједине претпоставке кажу да се повратак публике на трибине може очекивати тек у марту наредне године - рекао је Кондић и додао да и није реално да се ове сезоне играју утакмице с обзиром на ситуацију, те да је наредни период потребно искористити за припреме за идућу сезону.

Кондић је додао да поједине земље на Западу форсирају играње утакмица, готово по сваку цијену, а разлог су велики приходи од телевизијских права, јер тамошњи клубови живе од тога.

- Код нас је другачија ситуација, јер не постоје приходи с те стране, тако да с нестрпљењем очекујем наредну сезону - поручио је Кондић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана