Kњига Александре Нинковић Ташић открива велике тајне о славном српском научнику: Заблуде о Тесли горе од заборава

Сандра Кљајић, Анита Јанковић Речевић
Kњига Александре Нинковић Ташић открива велике тајне о славном српском научнику: Заблуде о Тесли горе од заборава

Међу корицама књиге “Ја, Никола Тесла” је - истина. Тесла је читаоцима приказиван као човек ван свог, ван сваког времена. Овде он говори, говори његова породица, његови пријатељи.

Каже то за “Глас Српске” предсједница Образовно-истраживачког друштва “Михајло Пупин” Александра Нинковић Ташић, која годинама са великим ентузијазмом прикупља материјалну грађу о великим српским научницима, а својим књигама шири приче о њима и чува их од заборава.

Књига “Ја, Никола Тесла”, чији су аутори она и Милорад Дурутовић, из штампе је изашла прије петнаестак дана, тачно на дан рођења славног српског научника.

- У њој су, између осталог, писма, телеграми, до сада непреведени Теслини есеји и чланци који показују лик једног другачијег човека. Посебног, али не стерилног. Мудрог, генијалног, али доступног - открива Нинковић Ташић.

Објављивању књиге претходили су обиман истраживачки рад, трагања по домаћим и страним ризницама и проналазак страница из живота Николе Тесле које су читаоцима до сада биле непознате.

У књизи је, међу осталим документима, и крштеница коју је Нинковић Ташић, док је књига тек настајала, показала јавности, а која открива да је научник крштен под именом Николај.

- Књигу смо заједно стварали Милорад Дурутовић и ја. Он је уплео систематичност, а ја занос. И за сваку реч нашли смо доказ, извор. То је био највећи посао, написати само оно што јесте. Имали смо помагаче у Сједињеним Америчким Државама који су успевали да нашим трагом иду и проналазе благо. Најдрагоценије што је остало иза Тесле до сада није преведено на српски - наглашава Нинковић Ташић.

Истина се, каже она, проналази у Теслиним и ријечима њему блиских особа.

- То је слика коју смо се трудили да употпунимо. Треба само видети анегдоте које су записали његови школски другови па да погледате у бајку. Истиниту бајку - наглашава Нинковић Ташић.

Каже да су је највише дирнула свједочења која показују како је видио своју мајку пред њену смрт.

- Описи њене сахране, епских суза Николе Тесле, све вас то води до човека који зна језик звезда, али зна и да пружи руку, да се осмехне. Сваки ред у књизи је буђење, враћање дуга. Нажалост, заблуде су уплетене око њега, а оне су горе од заборава - каже Нинковић Ташић.

Једна од тих заблуда, у које многи вјерују, а коју она покушава да разбије јесте сукоб двојице великих умова, Николе Тесле и Михајла Пупина.

- Прича о сукобу подметнута је у Београду већ 1929. Лист “Политика” објављује неистину и она креће да разара истину о односу два највећа Србина у Америци. Америчке архиве показују потпуно другачији њихов однос, другачије личности. Пупин је увек својим ауторитетом бранио науку Николе Тесле, а Тесла је пробао да саветима чува Пупиново здравље. Погледајте у архиву штампаних медија или у архиву Конгреса, или Америчке академије наука или Колумбије, сви ти папири сведоче истину. И то какву истину - никада о сукобу, увек о бризи - истиче Нинковић Ташић.

И данас би­, сматра она, из Пупинове и Теслине животне филозофије требало да научимо да увијек, у сваком свом кораку прво иде доброта.

- Они успех никада нису стављали на прво место. Ко чита њихове речи, ту доброту добија као златни путоказ. Пише Пупин, а ви му верујете, да су порази само кратка одморишта за будуће победе. То какви су били људи оставља без даха. На грудима Теслиним, када је преминуо, књига је била окренута на песму “Смрт мајке Југовића”. Последње што је Пупин пред смрт записао био је мали есеј о Филипу Вишњићу. Ето такви су људи били - закључује она.

Пупинова доброта

Александра Нинковић Ташић добар дио свог живота посветила је истраживању лика и дјела Михајла Пупина кога је, како је једном приликом испричала, открила на корицама монографије Дечана и “заувек се опила његовим доброчинством”.

- Његова доброта учи нас како се постаје бољи човек. Пупин, после година истраживања за мене - мера доброте. Мера снаге божанске искре. Свако мало откријем неко добро Пупиново дело. Био је отац телекомуникација, чувени професор, председник свих великих научних институција. Добио је једини у историји све три америчке медаље за науку и Џона Фрица, и Едисона и Почасну медаљу, али изнад свега био је добар човек који је даривао деценијама свој народ - истакла је Нинковић Ташић.

О томе како је Пупин, уз владику Николаја, ширио славу и част Србије у тешким тренуцима, када је судбина читавог народа зависила од труда изузетних појединаца, писала је заједно са Браниславом Станковићем у “Звонарима слободе”, а одломке о његовом, као и о одрастању Николе Тесле и Милутина Миланковића сабрала је у “Звездобројцима”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана