Книн: Живот овдје тече даље, као и свих седам книнских ријека VIDEO

ELTA TV
Книн: Живот овдје тече даље, као и свих седам книнских ријека VIDEO

КНИН - Како се данас живи у Книну, да ли су ране деведесетих зарасле, гдје је данас некада важно жељезничко чвориште и раскрсница путева, има ли Книн перспективу? У потрази за одговорима, на ова, нимало лака питања одлазимо најприје у Полачу. Тамо живи Васка Радуловић, новинарка.

Одличан је познавалац прилика у Книнском крају. На стотине прича је забиљежила, снимила, обрадила, стога смо управо њу на почетку приче упитали, како живе данас Срби овдје, како се данас уопште живи у Книну? Васка нам рече да Срби овдје живе као и свуда у свијету, додајући:

“Ако кажем тешко, па реците ми гдје то данас живе лако, ако питају како је данас бити Србин у Хрватској ја ћу рећи тешко, али је осјећај неописив. Бар је мени тако. Највећи проблем Срба у Хрватској, гледано из неке моје перспективе је то што нас је мало, што нас је из године у годину све мање, И то је оно што је суштински, наш највећи проблем. Све остало би се могло ставити под категорију – уобичајено”, каже Васка наводећи примјере који говоре да чак и млади људи овдје ипак имају перспективу. 

“Имате добрих примјера младих људи, то је оно што ја увијек волим да истакнем, који су из те љубави, повезаности са родним крајем, дошли ту да свједоче да се ту може живјети. Значу, онај ко хоће тај и може, начина увијек има. Ако чекате прилику, да вам неко понуди посао, то нећете добити, али бојим се да ни у великим срединама, па ни у оној из које ви долазите, то није опција, да вам неко понуди и посао, и добру плату и кућу, то није случај. Оно што је по мени предност, је да људи који су се овдје вратили, без обзира на околности, је да су своји на своме, да имају своју кућу, свој комад земље,  да је послије свега што се дешавало, пандемија, рат, криза, да је тај комад земље драгоцјен, да смо сву ову земљу ми насљедили од својих предака, И сада када погледате  сва та села око Книна, и све ове сухозиде, онда никако не можете игнорисати чињеницу да су наши преци својим рукама крчили земљу да би ми данас имали башту да би могли данас преживјети.” каже Васка.

И то је суштина, поновиће вам више пута наша саговорница. Јер Книн живи 365 дана у години а не само оних пар дана који су медијима, углавном онима са стране, занимљиви. У Книну људи раде, дјеца иду у школу, вртић, једни се  рађају док други умиру, сунце излази и залази. Као и свагдје, каже Васка.

Кнински Срби  којима је потребна помоћ, имају се коме обратити. Пут нас води у Книнску градску управу. Јер, по законима Републике Хрватске, Книн поред градоначелника бира и замјеника из реда националних мањина, конкретно - српског народа. То је овдје Жељко Џепина. Човјек са дугогогдишњим искуством у политици. Он ће вам рећи да се у Книн вратио 1999. године те да никад није имао проблема, када су у питању међунационални односи. Каже да су оваквој атмосфери, која је за сваку похвалу,  понајвише допринијели представници СДСС-а у органима локалне самоуправе и Независне листе, који су у програмској коалицији на нивоу града. Српски представници овдје јако добро сарађују са изабраним представницима већинског хрватског народа, каже Џепина. То је овдје двосмјерна улица у правом смислу те ријечи, додаје Џепина. 

Градоначелник Града Книна је Маријо Ћаћић. За њега кажу да је одмјерен човјек, мудар, свјестан ситуације у којој се Книн данас налази са свим својим предностима и манама. Маријо као и његов претходник није ни у једној од двије велике политичке партије у Хрватској. Он ће нам рећи да је то велики плус за град Книн јер напросто не полажете рачуне никоме осим народу.

“Книн је, видљиво је то ономе ко по први пут дође у град на седам ријека, уредан и чист. Људи овдје покушавају живјети боље, И то је оно што је сада у фокусу. Книнска привреда у граду који је некада био једно од њавећих жељезничких чворишта бивше државе није на нивоу деведесетих, али има и позитивиних примјера” каже наш саговорник. “Дио индустрије је опстао, истина Творница вијака данас не запошљава три хиљаде, већ пет стотина радника, али је производња, ипак опстала. Оно што радује јесте долазак нових инвеститора у град Книн. Тако ћемо ускоро добити инвеститора који је закупио добар дио нашег предузетничког центра и који ће запослити близу три стотине радника. То је највеће запошљавање у граду Книну у новије вријеме. Замислите да сада неко у Загребу запосли двадесет хиљада људи одједњом, то су ти омјери у односу на број становника.  Паралелно с тим, врло извјесно ће се градити два нова трговачка ланца у Книну, тако да слиједи још додатних запошљавања. Као неко ко се од самог поечтка посветио управо пројектима и новим радним мјестима, схватићете зашто је мени, а вјерујем и мјештанима Книна, ово све оволико важно” каже Маријо Ћаћић, градоначелник Книна. 

Ово су приче које уливају наду, које одишу оптимизмом, и које нам стварају слику о неком новом Книну, граду ипак пожељном за живот. Овдје ће вам  рећи да је тако у цијелој жупанији. Шибенско-книнској. Да има мјеста оптимизму. Да је суживот овдје коначно постао живот.

“Могу слободно рећи да је суживот овдје постао живот, само ми је жао што је за то требало пуно времена. Ево прије неколико дана сам боравио у Истри, гдје је сама примјена двојезичности, партиципација у политичком животу, узор за цијелу државу. Овдје је италијанска национална мањина потпуно изједначена са осталим грађанима. Они су давно прошлост препустили историчарима, повјесничарима, једноставно су се окренули садашњости и животу. Мишљења сам да Шибенско-книнска жупанија јесте далеко од истарске, али пуно ближе у односу на године које су претходиле. У Шибенско-книнској жупанији, ево ја могу рећи, из свог искуства да имам све овласти као и друга замјеница, имам одличну комуникацију са жупаном, и свим дјелатницима Жупаније, па могу рећи да се осјећам потпуно једнако, као сви грађани Републике Хрватске” каже Огњен Вукмировић, замјеник жупана Шибенско-книнске жупаније из реда српског народа.

Све ово није ишло ни лако ни преко ноћи, кажу наши саговорници. Пуно тога, како на нормализацији односа тако и на развоју овога краја  урадили су претходни кнински градоначелник Марко Јелић и саборска заступница Ања Шимпрага која је сада потпредсјеница Владе.

На крају одлазимо у Вијеће Српске националне мањине града Книна. Њихова врата су кажу, увијек широм отворена свима. Како за правну помоћ, рјешавање свакодневних животних проблема тако и за културу. Е, управо њу ће веле подићи на виши ниво. “У селима то све иде јако добро, али ће се и у самом  граду порадити на томе да се сви они који се очувањем културног насљеђа овог краја баве, увежу у једну причу. То би се требало десити са отварањем Српског културног  центра овдје у Книну, и надам се ту,  већем ангажману младих људи по питању очувања културе и традиције” каже предсједник Вијећа, Гојко Рашковић. 

Родну груду можемо сачувати ако  то истински желимо, уколико је  у нама још увијек присутан дух наших предака, који су ту исту земљу наслиједили од својих предака. И тако у круг. Е уколико имамо у себи тај дух прошлих времена када се овдје живјело пуно теже, али се родни крај волио, онда је на будуће генерације могуће пренијети љубав према истом. И тако је то данас, чини се свагдје, и код свакога, па тако и овдје у Книну, који ето и данас вјековима послије, живи неким својим животом, загледан у будућност, са свим својим разноликостима којима се ето ипак може похвалити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана