Карен Карпентер - Имала најбољи глас на свијету, а живот јој је завршио прерано

Agencije
Карен Карпентер - Имала најбољи глас на свијету, а живот јој је завршио прерано

ВХ1 ју је прогласио једном од 100 највећих жена рокенрола, Ролинг Стоун ју је уврстио у својих "100 најбољих пјевача свих времена", а музички су критичари говорили како је дефинитивно једна од најбољих женских пјевачица свих времена по својим гласовним могућностима.

Осим тога, Карен Карпентер је инспирисала Мадону и Шерил Кроу, а Елтон Џон за њу је рекао како "не знам никога ко боље пјева". Ипак, то јој није помогло да у себи преломи те пронађе вољу за живот, па је преминула у прераној доби од тек 32 године.

Карен Карпентер рођена је 2. марта 1950. године у обалном граду Њу Хевену. Баш као и њен старији брат Ричард Карпентер, Карен је од ране доби развијала интерес за музику. Док је Ричарда привлачио клавир, Карен је вољела пјевати и свирати бубњеве. Основала је бенд с неким средњошколским школским колегама, али управо је с братом, под именом Тхе Царпентерс, уживала у успјеху пробијања на музичке љествице.

С Ричардовим изванредним вјештинама свирања и писања пјесама, у комбинацији с Карениним запањујуће снажним и лијепим гласом, Карпентерима није требало дуго да успију. Тако су 1969. године потписали уговор с кућом А&М Рекордс те "жарили и палили" љествицама 1970-их. Но, у позадини приче вребала је мрачна болест с којом се Карен борила. Унаточ свему, продали су преко 100 милиона плоча те су имали 17 хитова. Прва славна жртва анорексије Карен је наиме имала тежак облик анорексије нервосе, поремећаја прехране због којег је драстично губила тежину одбијајући храну и нарушавајући властито здравље. Већ је у тинејџерским годинама водила борбу с храном, умишљајући како је предебела и подвргавајући се разним ригорозним плановима прехране. Најприје је слиједила тада популарну Стилман дијету, која се састојала од велике количине протеина и мало угљикохидрата, избацујући из прехране све масно и слатко. 

Због тога је пала на 50-ак килограма, с којима је првотно била задовољна. Истовремено, познаваоци њене породичне ситуације су за њено незадовољство властитим изгледом кривили лош однос с мајком, која је била врло затворена и критична особа. Карен је жудјела за њеном пажњом, но нажалост жеља јој се никад није испунила, па чак нити велик глазбени успјех није навео њену мајку да "смекша" свој приступ дјеци. Нису знали ништа о "новој болести".

Нови момент за Карен догодио се кад је 1973. угледала фотографију себе на позорници и запрепастила се, наводно шокирана својом "дебљином". Данас је јасно како је то класичан примјер тјелесног дисморфијског поремећаја у којем појединци могу постати опсједнути одређеним аспектима свог физичког изгледа и видјети себе на начине који се не подударају са стварношћу. У то се вријеме, међутим, мало знало о многим поремећајима прехране.

Одлучила је запослити особног тренера и промијенити прехрану, али на крају је изгледала теже јер је почела добивати ​​мишиће. Жељела је бити мршавија па је отпустила тренера и покренула властити програм мршављења. Није требало дуго да килограми почну отпадати, а прије тога, Карен је тежила само 40-ак килограма. Била је видно крхка те су обожаватељи непрестано изражавали забринутост око њеног здравља. Ходајући костур њен менаџер био је престрављен када ју је изгледао - била је ходајући костур. Скривала се испод бројних слојева одјеће, но на позорници је наступала у уским хлачама. Тренутак њеног изласка на бину био је и тренутак колективног чуђења публике - дословно се чуо уздах забринутости кад би је угледали.

Њени пријатељи нису знали што да учине, Карен је увијек била снажна за друге, особито кад је њен брат постао овисник о антидепресивима, но она је одбијала признати како је њена мршавост продукт било чега другог него стреса. У ресторанима је Карен гурала храну на тањиру или је молила пријатеље за столом да пробају њен оброк, претварајући се да толико ужива или да је толико укусно да други морају пробати. Анорексија је била нова болест, коју још нико није знао нити препознати нити лијечити, а пријатељи обољелог нису знали како се с тиме носити. Карен је ипак одлучила потражити помоћ те је отишла код њујоршког психотерапеута Стивена Левенкрона, но те су посјете биле тек повремене и неучинковите.

Ништа од брачне среће

Упркос катастрофалном учинку губитка килограма на њено здравље, она је одувијек жељела дјецу. 1980. је упознала згодног продавача некретнина Тома Бариса, а пар се након два мјесеца везе одлучио вјенчати. Већ је и брзинска свадба била чудна за људе који су познавали Карен, а потом је услиједио нови шок - пјевачица је сазнала како је Том имао вазектомију прије него ју је упознао. Није јој то желио рећи, иако је знао колико жели дјецу. Понудио јој је да ће отићи на реверзибилну операцију, но она је изгубила повјерење у њега те је отказала вјенчање.

Но, томе се супротставила њена мајка Агнес, рекавши јој да су сви већ позвани као и да је све плаћено те не може отказати. Карен се покорила, а брак је био катастрофа. Постало је очито како је он био ловац на богатство који јој се лажно представљао скупим одијелима и аутомобилима које је изнајмљивао. Трошио је њен новац немилице, тражећи своте од 50 тисућа долара да му одједном да, све док у потпуности није остала без своје шетње. Био је окрутан и груб према њој, називајући је "врећом кости".

Карен је пронашла нове начине за скидање килограма. Узела је огромне количине лаксатива - 80 до 90 таблета на ноћ. Била је и на лијековима за штитњачу како би убрзала метаболизам, успркос чињеници да је имала штитњачу која нормално функционира. Још је вјежбала у својој свакодневној шетњи до уреда психијатра Левенкрона, за којег се касније испоставило да уопће није прави доктор.  Након неколико мјесеци терапије, Левенкрон је назвао Каренине родитеље и Ричарда на породичну сједницу, гдје су јој требали дати до знања колико ју воле. Ричард јој је спремно рекао, али Агнес, за чијом је љубављу Карен стварно жудјела то није учинила, рекавши психијатру како се " у њиховој породици тако ствари не раде".

Почетак краја

Кад је примијетила све чешће лупање срца, Карен је примљена у болницу гдје су јој дали инфузије за дехидрацију те су је хранили кроз цијев.  Добила је на тежини, престала виђати Левенкрона и вратила се у Калифорнију. До 1982. године Карен је била физички и емоционално исцрпљена. Једном ју је слушкиња затекла како спава на поду своје гардеробе. Дана 4.вељаче исте године Агнес је пронашла Карен голу, с лицем према доље у својој гардероби, мртву.

Имала је само 32 године. Умрла је од 'тровања ипецацом'. Ипецац је лијек који се користи за изазивање повраћања у случајевима предозирања, а Карен га је користила као још један начин контроле своје тежине. Није била свјесна његове нуспојаве да полако уништава срчани мишић те га је узимала свакодневно.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана