Камила и кенгур дјелић необичног царства крај Приједора

Милијана Латиновић
Foto: Д. Поздеровић

Да бисте јахали камилу, очи у очи се погледали са ламом, нојем и кенгуром, видјели мајмуне и разне врсте мачака и папагаја или кафу попили у друштву умиљатог бамбија, не морате да превалите хиљаде километара нити отпутујете чак на други континент. Све то, уз много срдачности и лијепу ријеч истински љубитељи животиња пронаћи ће на "Ранчу Арис" у мјесту Козаруша код Приједора.

Овог узбудљивог мјеста са помало необичним становницима не би било без Јасмира Карахоџића, његове осмогодишње Ајне и њихове огромне љубави, онакве каква постоји само између дједа и унуке.

А све је почело доласком пандемије вируса корона.

Карахоџићи су жељели своју оазу мира далеко од градске вреве, мјесто на коме ће одмарати и вријеме проводити у природи. Купили су коња како би дједова мезимица могла да јаше и да испуне своје велике жеље, а онда је ранч из дана у дан постајао богатији за неке нове становнике.

Јасмир који је, како каже, одрастао уз животиње и разне врсте птица ту љубав пренио је својим потомцима.

- Унука је изразила жељу да за рођендан добије ламу, а како је волимо више од ичега на свијету нисмо је могли одбити - прича Јасмир за "Глас Српске".

Доласком ламе звонце на улазним вратима на имању ове породице није престајало да звони. Знатижељни пријатељи, комшије, пролазници жељели су да виде ламу, а Јасмир и његова породица као прави домаћини никоме нису то ускратили. Тако се родила идеја да се удруже и оснују Удружење "Ранч Арис", јединствену туристичку атракцију на свега сат вожње од Бањалуке према Приједору.

- Касније смо набавили кенгура и ракуна. Прије него је иједна животиња крочила овдје трудили смо се да им обезбиједимо услове да имају све што је потребно, да је уредно и да имају храну - прича домаћин који је уједно и предсједник Удружења, али за све што је потребно да ранч функционише нормално има огромну подршку породице. С обзиром на то да је у пензији, Јасмир са осмијехом каже да он има највише времена, а његова Ајна му је десна рука. Међу становницима овог прелијепо уређеног мјеста су аре, канаринци, нимфе, фазани, коке, рибице, патке мандаринке, затим паунови, те три врсте нојева, ему, аустралијски, афрички, те амерички.

- Све нојеве смо набавили као пилиће преко пријатеља из Бијељине и одгојили их буквално под лампом. Сваку животињу коју смо набављали хтјели смо да има свој пар да не самује. Тако су код нас стигла и два кенгура. Мислили смо да су мужјак и женка међутим када су почели да се туку вратили смо једног па сад чекамо женку - испричао је домаћин.

Јасмир каже да ниједна од ових животиња није стигла директно са подручја које је њихово природно станиште, већ су већ генерацијама на нашем терену. Набавили су и бенгалске мачке и пар мини козица за које је занимљиво то да када се уплаше падају у несвијест. Кобили Амели која би ускоро на свијет требало да донесе младунче друштво прави двогодишња камила Неси.

- Њих двије заједно пасу траву. Међутим, међу коњима се мора знати ко је шеф и ова наша кобила хоће да је она главна тако да помало показује љубомору према камили. Кад их уводим она мора ићи прва и добити храну. Камила је навикла и на зиму, чак јој и длака порасте - испричао је Јасмир.

Иако је много висока наспрам људи који стану поред ње мирна је тако да дјеца уживају да се фотографишу. У то се увјерила и екипа "Гласа" током боравка на ранчу. Осмијеси дјевојчица и дјечака који су јахали камилу најбоље говоре да ова прича и те­ како има смисла. А мислили су домаћини и на најмлађе обезбиједивши љуљачке и клацкалице ту у природи да могу да се играју и уживају у погледу на необичне животиње.

Јасмир прича да мајмуни грицкају смоки и банане, кенгур ни мање, ни више уз житарице једе и сијено, а камила ужива да брсти и пасе. Тешко да ћете на овом мјесту обићи све животиње и сјести да попијете кафу а да вам не приђе и лане. Плавокоса дјевојчица Ајна каже нам да се оно зове Бамби и прича да су јој све животиње веома драге и свима је дала имена. Угостила је и другаре из свог одјељења и учитељицу како би им показала животиње. За све што дјед не зна о овим животињама она му пронађе на интернету и покаже како треба, а дјед поносно каже да је он најстарији, а његова Ајна најмлађи члан Удружења.

Ова прича од самог почетка је била породична, проткана огромном љубављу коју ова породица несебично дијели са људима добре воље. Они који дођу да виде животиње плаћају симболичних пет марака за одрасле и три за дјецу, а сав новац намијењен је за куповину хране за животиње.

Највјернији пријатељ
Иако на ранчу највећу пажњу привлаче камила, мајмуни, нојеви и кенгур ово мјесто ипак је добило име по човјековом највјернијем пријатељу, псу. Њемачки овчар Арис, вјерни друг и чувар породице уједно је био и први становник овог мјеста.

Фото галерију са "Ранча Арис" погледајте О В Д Ј Е

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана