Како су Хогвортс и Холивуд магијом покорили планету

Бранислав Предојевић
Како су Хогвортс и Холивуд магијом покорили планету

Протекле седмице, тачније 16. новембра, навршило се 20 година од премијерног приказивања филма “Хари Потер и камен мудрости”, у режији Криса Колумбуса, првог дијела серијала филмских авантура малог чаробњака Харија Потера.

У част јубилеја глумачка екипа, предвођена Данијелом Редклифом, Рупертом Гринтом, Емом Вотсон и другим звијездама из серијала, окупиће се у филму “Хари Потер 20. годишњица: Повратак у Хогвортс”, који ће бити премијерно приказан 1. јануара 2022. године и сасвим сигурно биће још једна цигла у успјеху феномена познатог као “Потерманија”. Иако су прошле двије деценије од премијере остварења, манија не јењава, а популарност књига, филмова, спин-оф серијала, видео-игара, стрипова и свега другог што прати универзум створен у машти британске књижевнице Џоане К. Роулинг, никад није била већа. Бројке су неумитне, више од 500 милиона продатих књига, преводи на 79 језика и више од 15 милијарди долара зараде само од филмске франшизе, а то је врх леденог бријега прихода од активности везаних за овај серијал.

Почетак

Обожаваоци, наравно, тврде да је тајна у квалитету идеја и писања Џоане К. Роулинг, што даје увјерљивост и популарност њеном јунаку, противници тврде да је ријеч само о успјешној рециклажи туђих замисли, потпомогнутој врхунским маркетингом и богатством Холивуда. Без обзира на различита мишљења, неоспорно је да је Хари Потер давно надрастао књижевни почетак. Он је постао производ или бренд који се одлично продаје, без обзира на варијације у сопственом квалитету или мишљења са стране. Наравно, мора се признати, колико је књига “Хари Потер и камен мудрости” објављена 1997. године (и њена три наставка написана до 2001) била успјешна и добро прихваћена, тек ће по изласку филма 2001. године Хари Потер прерасти у мејнстрим феномен глобалних размјера.

Посматрајући из данашњег угла, јасно је да су први филм и његових седам наставака причу о малом чаробњаку сирочету претворили у глобални феномен. Фантастична комбинација јунака, који је имао изграђену базу обожавалаца, уз финансијско-маркетиншку моћ студија “Ворнер брос” и креативну подршку ауторке, надограђена је пажљивим избором ауторске екипе, од режисера и сценариста, преко глумачке екипе, до сценографа, што је била једноставна, али крајње ефикасна формула за покоравање планете магијом. Јунак, који је својим бекграундом сирочета и аутсајдера, уз малу помоћ пријатеља и магије, постао херој на страни добра, био је идеалан материјал за идентификацију, како дјеце, тако и одраслих.

Сам Хари, по ријечима његове ауторке, био је пројекција њених животних неуроза (депресија, усамљеност, анксиозност, одбаченост), проблема (самохрана мајка, сиромаштво, лоши послови) и снова (књижевна каријера, стабилност, љубав и породица), што су биле теме које су мучиле већи дио цивилизације у свјетлу друштвених и социјалних кретања на прелазу миленијума. Оно је што је била предност Роулингове у третману ових тема јесте његов ескапизам и бајковитост. Реализован кроз сукоб добрих и лоших чаробњака, а који у себи обједињује архетипове људске културе од школског образовања преко културе и религије до митологије о социјалних односа, прича Харија Потера се дешава у авантуристичко-фантастичном миљеу,  уз непретенциозан и забаван начин приповиједања. Свако је могао схватити и дијелити Харијеву жељу да од невољеног сирочета постане јунак и да уз помоћ чаробног штапића ријеши проблеме борећи се против негативаца и нехуманог система. То је суштина Харијеве популарности. Остало је само била ствар новца и креативности филмске индустрије у њеном пласману.

Успјех

Холивудски конгломерат “Ворнер брос” имао је и једно и друго. Уз огромна улагања, како у процес снимања, тако и у дистрибуцију и маркетиншку промоцију, челници компаније мудро су направили договор са ауторком о креативном надзору, због чега је сачувана књижевна база обожавалаца и регрутована шира кинематографска публика. Колико год била велика имена заинтересована за рад, ријеч Роулингове по питању филмских адаптација била је посљедња, што је потврдио и режисер “Камена мудрости” Крис Колумбус, који је добио зелено свјетло од ауторке, иако су у игри били великани попут Спилберга.

- Очекивао сам да ћу бити отпуштен током прве двије седмице снимања. Не бих рекао да сам био анксиозан, али сам био свјестан чињенице да ако ово упрскам, вјероватно никада више нећу радити. И да ћу имати милионе бијесних обожавалаца испред врата - изјавио је Колумбус за магазин “Варајети” у интервјуу поводом двадесетогодишњице филма.

Колумбус је одлетио код књижевнице за Шкотску и њих двоје су разговарали три сата. Представио јој је своју визију филма, да би она рекла “ја видим филм на исти начин” и добио је зелено свјетло. Испоставиће се да је режисер породичних хитова попут “Сам у кући” био идеалан избор за филм који се бавио дјечаком Харијем и који је публику увео у школске клупе Хогвортса.

Слаткаста школска атмосфера, уз дозирану употребу насиља и мрачнијих тема, доста хумора и забавних ликова, била је као створена да веже пажњу најмлађих слојева публике и донесе позитиван став старијих гледалаца. Не треба занемарити ни Крисово искуство у раду са дјецом глумцима, која су чинила највећи дио екипе и њихово претварање у професионалце на самом сету, нити његову оданост према књигама и писању Роулингове.

Углед и моћ студија “Ворнер” привукли су велика глумачка имена попут Рејфа Фајнса, Герија Олдмена, Меги Смит, Алана Рикмана и Еме Томпсон, који су додатно привукли пажњу ширег слоја публике и прибавили поштовање критике својим наступом, док је богата продукција била кључна за стварање увјерљивости Хогвортса и свијета магије у визуелном погледу.

Посљедице

Први филмски дио Хари Потер саге “Камен мудрости” зарадио је 965 милиона долара. Крис Колумбус се вратио да режира и други дио “Дворана тајни” - који је на благајнама зарадио 876 милиона долара. То су једина два дјела које је Крис Колумбус режирао. Након њега су још тројица редитеља екранизовала различите романе из овог серијала. Мрачнији и озбиљнији режисер Алфонсо Куарон режирао је трећи дио “Затвореник из Аскабана”, одговарајући за Харијев улазак у пубертет и прве “одрасле” проблеме. Мајстор мелодраме Мајк Њуел био је задужен за четврти наставак “Ватрени пехар”, док је Дејвид Јејтс снимио филмове “Ред феникса”, “Полукрвни принц и “Реликвије смрти” (први и други дио), који су донијели обрачун са Лордом Волдемортом, убицом Харијевих родитеља и његовим непријатељем. Зарада је варирала, али никада није била мања од 790 милиона долара, иако су атмосфера и поетика сваког филма биле све мрачније, озбиљније, са више насиља и смрти.

Маштовит и добро написан предложак, прихваћеност књига, богата продукција, одлични глумци и врхунски сценаристи и режисери, те креативни надзор  ауторке, која није дозволила скрнављење својих идеја, али и није одбијала савјет искусних филмских аутора, претворили су “Камен мудрости”, а и остале филмове у франшизи у поп феномен без премца. Да буде занимљивије, серијал је постигао огроман успјех, није разочарао обожаваоце, створио је имитаторе, а и данас је остао актуелан, без обзира на све промјене у свијету забаве. Укратко, главне заслуге иду Хогвортсу, Холивуду и књижевној магији ауторке, која је од социјалног случаја постала милијардерка уз витешку титулу. Да нагласимо, без чаробног штапића.

13. срећа

Млада самохрана мајка Џоана К. Роулинг, која је живјела од социјалне помоћи, причу о Потеру развијала је почетком деведесетих година прошлог вијека, пишући у единбуршким кафићима у тренуцима док је њена кћерка спавала у колицима. Изворни примјерак “Харија Потера и камена мудрости” откуцала је 1995. године на писаћој машини, али то није био крај њених мука. Књигу је одбило да штампа 12 издавачких кућа, а одбила би је и тринаеста - “Блумсбери”, да њен директор није својој осмогодишњој кћерки рекао да прочита први одломак. Она је, прочитавши у даху, одмах затражила остатак. Прво издање штампано је у само хиљаду примјерака, а током сљедеће 24 године “Хари Потер” је оборио готово сваки рекорд који се може замислити и постао најпродаванији књижевни серијал икад написан.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана