Како су борци “16. гараве” омеђили границе Српске

Дарко Момић
Како су борци “16. гараве” омеђили границе Српске

Прије три дана или прецизније 16. септембра навршило се тачно три деценије од почетка ратног пута једне од најпознатијих и најславнијих јединица Вриојске Републике Српске - 16. Крајишке моторизоване бригаде.

За 1.727 ратних дана и ноћи кроз ову бригаду прошло је више од 12.000 бораца, више од 2.000 је рањено, а живот за одбрану и стварање Републике Српске дало је 437 бораца ове јединице. Народ ју је, с пуним правом и потпуно заслужено, овјенчао славним именима као што су ударна, народна, легендарна, али и послије три деценије најпознатија је као “16. гарава”.

И ове као и свих поратних година њени некадашњи припадници на пригодан начин ће обиљежити почетак ратног пута. Програмом обиљежавања пуних 30 година од почетка ратног пута предвиђено је,  након јучерашњег полагања вијенаца на спомен-чесми на гробљу “Свети Пантелија” у Бањалуци и споменику команданту 1. Крајишког корпуса генералу Момиру Талићу у Пискавици код Бањалуке, да се данас одржи постројавање, дочек ратне заставе, служење парастоса, полагање вијенаца и сусрет преживјелих бораца, породица погинулих и несталих, као и гостију уз војнички ручак и пригодан културни програм у у селу Машићи код Градишке одакле је 16. Крајишка кренула у ратни поход, прешла ријеку Саву и отишла на ратиште у Западној Славонији.

За организацију је као и ранијих година задужен Организациони одбор који у суштини има улогу удружења бивших припадника ове прослављене бригаде. Иако је Организациони одбор са првобитних педесетак чланова на крају спао на њих неколицину, то није умањило њихов ентузијазам и жељу да гаје културу сјећања на војнички частан и славан пут “16. гараве” и да не препусте забораву све оне који су дали живот за слободу коју данас уживамо. Поред тога што су прегазили више од 20 ратишта и што су својом чизмом омеђили границе Републике Српске, оно чиме се посебно поносе њени некадашњи припадници јесте то што ниједан војник и официр 16. Крајишке бригаде никада није ни осумњичен, а камоли оптужен и осуђен за ратне злочине.

Оно што је потпуно непознато, а што у данашње вријеме дјелује, најблаже речено, јако чудно јесте да је први командант ове бригаде био потпуковник ЈНА Исмаил Омић. Он се кратко задржао на тој функцији и командант је био само док бригада није прешла Саву и ступила на западнославонско ратиште, након чега је за команданта је постављен Милан Челекетић. По повратку бригаде са западнославонског ратишта ради њеног укључивања у најславнију битку Одбрамбено-отаџбинског рата - пробој коридора - за њеног команданта на кратко је именован пуковник Новица Симић који је врло брзо унапријеђен на мјесто команданта Источно-босанског корпуса ВРС, а команду над 16. бригадом преузео је пуковник Вукадин Макрагић. Њега је у љето 1993. године на тој функцији замијенио дотадашњи начелник штаба пуковник Владо Топић који је на челу бригаде био до пред сам  крај рата када је команду преузео његов дотадашњи начелник штаба пуковник Драган Вуковић.

Један од свједока и најбољих хроничара ратног пута прослављене бригаде је потпуковник Недељко Маџар, помоћник команданта за морал, вјерске и правне послове који је на тој функцији био практично од првог до посљедњег ратног дана.

- Све ово што радимо је зато што не желимо да дозволимо да се препусти забораву часни пут јединице и њена улога у одбрани и стварању Републике Српске. На то нас посебно обавезује 437 живота и више од 2.000 рана наших сабораца - каже Маџар.

Он није желио посебно да издваја ниједно ратиште на којем је била ова бригада, истичући ипак да учешће у пробоју коридора у љето 1992. године заузима посебно мјесто у животу сваког њеног учесника, без обзира на то из које је јединице био.

- Коридор живота својим животима су трасирала 44 припадника наше бригаде и за то им дугујемо вјечну захвалност. Подсјећање на 16. септембар 1992. године, као дан када је јединица кренула у свој ратни пут у ствари је одавање почасти и сјећање на све оне који су учествовали на том путу, а посебно на оне који су дали свој живот - истиче Маџар.

Као још једну, широј јавности потпуно непознату, чињеницу он издваја и то да су припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде као јединице ЈНА прве позиве за мобилизацију добили крајем јуна 1991. године.

- На тај позив одазвало се 90 одсто њених припадника и то је нешто што говори какав је карактер људи који су били распоређени у ту јединицу. То је било вријеме када је у Хрватској увелико трајао рат, али људи су се одазвали том позиву без обзира на националност или вјероисповијест - објашњава Маџар.

Његов саборац и један од ратних команданата Здравко Петровић каже да је такав одзив био зато што су људи још вјеровали да неће потпуно да се зарати, истичући да је само неколико мјесеци касније, прецизније 16. септембра те године, одзив на мобилизацију био много мањи.

- Они који су се тада одазвали, били су свјесни да се не одазивају на војну вјежбу - закључује Петровић.

Он истиче да су сви припадници 16. Крајишке поносни на допринос који су дали у стварању Републике Српске и што на том путу нису укаљали образ и војничку част, истичући да многи сигурно нису задовољни положајем који данас имају у друштву. Ипак, он истиче да већину тјеши чињеница да су сачували образ и част и одбранили свој народ од погрома какав је доживио у Другом свјетском рату.

- Борци 16. Крајишке, као и сви борци Војске Републике Српске заслужују много више поштовања. При томе не мислим на веће борачке додатке и материјалне привилегије, већ на поштовање цијелог друштва према њима због дјела које су оставили иза себе, а то је Република Српска - закључује Петровић.

Павковић

Резервни потпуковник ВРС Недељко Маџар објашњава да је 16. Крајишка моторизована бригада као формацијска јединица ЈНА формирана 1988. године.

- Њен идејни креатор је каснији начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Небојша Павковић - каже Маџар.

Он додаје да је кроз ову бригаду прошло више од 12.000 бораца из девет крајишких општина и то из Бањалуке 6.560, из Градишке 1.663, Лакташа 1.284, Прњавора 1.158, Челинца 471, Србца 408, Кнежева 333, Котор Вароша 193 и Приједора 191 борац.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана