Како је српска мафија постала лидер у шверцу дроге?

А онда је у октобру 2009. године у заједничкој акцији ДЕА, БИА и уругвајске полиције заплијењено 2,8 тона кокаина на јахти “Мауи”, у луци Сантјаго Васкес, 25 километара западно од Монтевидеа.

Тада су ухапшени Уругвајац и Србин, а неколико мјесеци послије запљене дроге, српска али и свјетска јавност сазнале су да је власник заплијењеног кокаина Пљевљак Дарко Шарић, човјек који је у то вријеме добро разрадио свој легални бизнис у Србији.

Шарић коме се још увијек суди пред српским Специјалним судом за организовани криминал, данас се налази на петом мјесту најбогатијих нарко-босова у свијету, а вриједност његове имовине процијењена је на 27 милијарди евра, пренио је “Телеграф”.

И послије Шарића, “падали” су бројни српско-црногорски “дистрибутери” кокаина широм свијета. Тако је, на примјер, крајем јуна 2015. шпанска полиција заплијенила 3,5 тона кокаина и 9,3 милиона евра у оквиру акције разбијања међународне мреже кријумчара дроге “Винету”, а међу кријумчарима су били и држављани Србије, бивши припадници војске.

Од пљачкаша златара до петог најбогатијег мафијаша у свијету и “Тита”

Мјесец дана раније, заплењена је 1,1 тона кокаина, на јахти “Амстердамер”, у шпанским територијалним водама, а у специјално прављеним бункерима пронађена је дрога, која је превожена из Јужне Америке у западну Европу. Ухапшене су три особе, два Хрвата и један Србин, пренијеле су “Новости”.

Прошле године, свјетски медији су писали о Србину са надимком “Тито”, вођом перуанског нарко-картела који је постао “кључни играч за међународни транспорт кокаина” и значајнији од Ел Чапа. О мистериозном “Титу” се знало само да се некада бавио боксом и да има између 45 и 50 година.

Божидар Спасић, бивши високи функционер југословенске Службе државне безбједности каже за “Спутњик” да је још почетком осамдесетих година југословенска мафија у којој су предњачили Црногорци, Срби и бх. грађани, почела на територији Њемачке да преузима одређене послове, чак и од италијанске мафије.

Тада су, додаје Спасић, са крађа аутомобила, проституције, трговине људима и обијања златара југословенски мафијаши почели да се усмјеравају на шверц дрога.

Од тјелохранитеља и Ескобарових “мула” до “самосталних привредника”

Већ деведесетих година имали смо случајеве да су поједини припадници српског подземља ишли код Ескобара да са њим уговарају послове, истиче Спасић.

То су били почеци, али је већ средином деведесетих и око 2000. године дио српских мафијаша, који су у Србији запали у велике проблеме, преселили се у Латинску Америку, најприје у Колумбију гдје су већ имали “отворена врата” и Венецуелу, а сад их има и у другим земљама, додаје он.

“Они су се ту, пре свега, појављивали као 'муле' – преносиоци дроге, али су испочетка били телохранитељи, с обзиром да је латиноамеричка мафија имала убице, али не и телохранитеље. Радили су за новац а током времена су им њихови босови давали одређене количине дроге и тако је српско-црногорско подземље почело да поседује одређене количине дроге које је слободно могло да пребацује у Европу”, каже саговорник “Спутњика”.

Испочетка су то били “ситни дилери који су авионом пребацивали по кило – два кокаина”, да би убрзо установили да бројни бродови плове ка црногорским и хрватским лукама и тако је настао тај српско-црногорски клан који је почео масовно да увози кокаин на европско тло, додаје Спасић.

Освајање Европе и Америке

Од тог почетног стадијума, кога Спасић назива курирским, наши мафијаши су постали прво велики увозници, а послије и велики дистрибутери. Иако су до сада “пали” велики нарко-босови попут Дарка Шарића, има још наших људи који се на велико баве увозом дроге, упозорава он.

“Оно што је интересантно, од почетних лука у којима су радили, попут црногорског Бара, они су се пребацили на шпанске и луке у Италији. Тако да бих рекао да су то били неки пионирски радови послије којих је српско-црногорска мафија доспјела у сам врх дистрибуције дроге са подручја Латинске Америке”, истиче Спасић.

А осим Европе, српско-црногорска мафија почела је да осваја и тржиште кокаина САД о чему свједочи случај Златка Мандарића из Београда и Бојана Томчића из Бачке Паланке који су прошле године ухапшени у САД као “чланови организоване групе која је отворила нови канал за шверц наркотика”.

Они су су са Кинезима, Канађанима, Мексиканцима и Суданцима организовали мрежу за набављање кокаина, хероина и екстазија, а затим дрогу дистрибуирали по Калифорнији, Канади и Аустралији. Мандарић и Томчић осумњичени су да су радећи као возачи камиона дрогу пребацивали из државе у државу, пренијели су тада српски медији.

Предност Срба – не личе на Латиноамериканце

Према Спасићевим ријечима, до улазска српско-црногорске мафије на америчко тржиште дошло је због тога што су у САД препознатљиве физиономије Латиноамериканаца и зато су Србе велики нарко-босови из почетка ангажовали као преносиоце кокаина који би брзим чамцима или камионима преносили дрогу до Флориде.

“Истом методологијом, они су почели да добијају одређене количине дроге за сопствени бизнис јер се великим картелима више исплати да им дају робу него новац. Почели су да дистрибуирају дрогу у САД и зато су предмет истраге Америчке агенције за борбу против наркотика (ДЕА) која је била главни оператер у откривању, рецимо, Шарића и његове групе”, закључио је Спасић.

А да нису југословенски шверцери дрога “на велико” заборавили да развију “бизнис” и у родном крају, показује случај из јуна ове године кад је колумбијска полиција заплијенила товар од пет тона кокаина намијењеног за транспорт у Србију.

Дрога је наводно припадала шкаљарском и панчевачком клану а пакована је у пакетима са “потписом” једног од најбољих фудбалера свијета – Кристијана Роналда и познате модне марке “Картије”, што су симболи “гаранције квалитета” нарко-босова.

Међутим, најстрашније од свега је што најчешћи мотив таласа мафијашких убистава који је у посљедњих неколико година запљуснуо Србију и Црну Гору управо нерашчишћени рачуни око продаје наркотика, преноси Спутњик

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.