Како је Српкиња спустила ровер на Марс?

ГС
Како је Српкиња спустила ровер на Марс?

За нас на Балкану слетање “Истрајности” на Марс има посебан значај, због назива кратера Језеро одакле је ровер већ послао неколико сефија, а и сада се ту налази.

Узбуђење у Србији, међутим, још је веће јер је наша Драгана Перковић Мартин, била у Насином тиму стручњака задужених за радарске системе мисије.

Након седмомјесечног пута до Црвене планете “Истрајност” (Perseverence) и седмоминутног ужаса слетања, ровер се нашао на површини Марса. Узбуђење ће трајати све док ровер буде жив и здрав.

У Насином тиму један од стручњака била је и наша Драгана Перковић Мартин која је била међу онима који су били задужени за радарске системе.

“Мој тим је био задужен за прављење радара који је производио податке брзине кретања возила до површине Марса и раздаљине возила од површине планете, ми смо учествовали у тих седам минута терора. Ја сам водила тај тим и као један од систем-инжењера који су били одговорни за то како радар функционише у току слетања”, објаснила је Драгана Перковић Мартин.

Роверу, који се налази у кратеру Језеро, радар, на којем је Драгана радила нешто више од осам година више није потребан. Након слетања, радар одлети и сруши се недалеко од ровера. Његов живот тада је завршен.

“Ровер остаје без радара за спуштање мада ровер на себи има други радар који ће наставити да производи научне податке”, истакла је она.

“Истрајност” копа велику и скупу рупу. Трага за доказима о некадашњем животу на мјесту где је прије око три и по милијарде година било воде, како се мисли.

“Инжењерски тим који се бави ровером проверава да ли су сви инструменти на роверу и његови компјутери у реду. За сада, ровер није слао никакве значајне научне податке, али нам је послао једну дивну панораму која је фотографисана током провера једне од главних камера које се налазе на роверу”, наводи она.

Према њеним ријечима, толико је хладно на Марсу да вода у течном стању не може да постоји тамо. Температура је веома ниска и креће се око минус 50, минус 60 степени.

Управо због таквих временских услова и инструменти и ровери морају бити опремљени тако да су отпорни на велику хладноћу.

Радио-сигнал са Марса до Земље путује 700 секунди, што је скоро 12 минута. Један од главних циљева ровера “Истрајност” је да пролази кроз кратер, да тражи мјеста где може да види занимљиве стијене.

“Људи на Земљи ће одлучити које су стене важне. Ровер неће бишити и копати једну рупу, већ много више. Када људи на Земљи одлуче да је нешто веома занимљив узорак, он ће бити процесован у роверу да се види од чега се састоји. Неки од тих узорака биће остављани у тубама за следећу мисију која ће доћи да их покупи и онда их лансира назад на Земљу, али мораћемо да сачекамо за то”, нагласила је Перковић Мартин за РТС.

Мисија “Истрајност” је планирана да траје две марсовске године, што је мало више од наше две године. Судећи према томе како је “Кјуриосити” још ради, може да се очекује да ровер који је управо стигао на Црвену планету поживи много дуђе од планиране две године.

Када о нечему мало знамо кажемо да смо “пали са Марса”, али бар толико знамо да је цијели космос од истих елемената, као и ми сами.

Говорећи о сличностима и разликама између Земље и Марса, научница је истакла да је на Црвеној планети доста тога другачије: “Атмосфера је много тања него овде и то је највећи изазов што се тиче слетања на Марс. Ствари које сам ја морала да научим можда и нису толико екстензивне што се тиче Марса, али морали смо да научимо како да се опходимо са том атмосфером, како да креирамо секвенцу која траје седам минута и која је потпуно аутоматска – кад једном крене слетање, људи на Земљи само посматрају податке који се шаљу са Марса”.

Ово је пети ровер који је Наса спустила на Марс. Стручњаци сваки пут науче нешто ново и та знања користе у слједећој мисији која треба да слети на Црвену планету.

Прво друштво “Истрајности” на Марсу је друштво које је ровер са собом довео - хеликоптер који се налази испод ровера.

“Ово ће бити први пут да нека свемирска агенција покушати да полети, да подигне неку летелицу на некој другој планети. Никада то нисмо покушали, ни помишљали да је то могуће све до ове мисије. То ће бити роверов први пријатељ који ће, надамо се, моћи да фотографише ровер са неке висине. Искрено се надам да ће тај хеликоптер, ако буде радио како треба, можда моћи да посети место где се срушио наш радар и да нам пошаље неке слике”, каже Перковић Мартин.

Наса планира да наредном мисијом допреми на Земљу узорке сакупљене у овој мисији. Та нова мисија се очекује тек у наредних пет или више година.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана