Како је пандемија изазвала поремећаје и у аутомобилској индустрији: Овдје је чиповање пожељно

Та грана, додуше, није пала на кољена и запала у рецесију, али трпи посљедице глобалних поремећаја. Ипак, оно што је интересантно је да велико смањење обима производње аутомобила није директна посљедица пандемије, у смислу болести великог броја запослених у тој индустрији, већ прије свега недостатка сировина или још прецизније полупроводника, односно чипова. Недостатак чипова у ауто-индустрији је ипак индиректно посљедица поремећаја изазваних пандемијом, јер су чипове капарисале друге гране индустрије, у првом реду произвођачи софистициране електронике, односно паметних телефона, таблета, рачунара и друге робе чије коришћење је повећано усљед “нове нормалности”.

Другим ријечима, директан “производ” пандемије је рад од куће. Рад од куће захтијева и подразумијева коришћење савремене технологије и неодлазак на посао. А то опет подразумијева већу потражњу и продају горе набројане робе, а мању потребу за аутомобилима и самим тиме и мању потражњу. Усљед тога се и компоненте попут чипова преусмјеравају у ону грану индустрије која исказује већу потребу за њима, а то као што смо рекли није ауто-индустрија.

Чекање

Међутим, да не буде забуне, неизвјесност настала почетком прошле године и недостатак конкретног одговора на питања у вези са природом вируса корона довела је до отпуштања радника и до посљедичног смањења производње аутомобила, као директне посљедице пандемије. Запослени у овој грани привреде објашњавају да је након ограничења и закључавања порасла потражња за скоро свим врстама робе, па тако и за аутомобилима, али је проблем што је управо због ограничења и закључавања смањена производња. Посљедица је то да се на испоруку нових возила, упркос порасту, односно повратку потражње на ранији ниво, сада чека вишеструко дуже, него у периоду прије пандемије.

Према посљедњим званичним подацима, европска ауто-индустрија доживјела је у септембру ове године један од највећих падова у историји, јер је продано мање од 10 милиона возила, док је мјесец раније продано 11,9 нових возила. Просјечна продаја на нивоу Њемачке у периоду од 2017. до 2019. године износила је 3,5 милиона возила, а у септембру је продано само 2,3 милиона. Слични су показатељи и за остале европске земље, а највећи пад доживјела је британска ауто-индустрија, јер је у септембру продала 1,2 милиона возила, што је најгори резултат у посљедње двије деценије. Када је ријеч о нашем тржишту, најбољу оцјену дао је Младен Борковић, менаџер продаје у фирми “Маркетауто” која је заступник брендова “фијат”, “алфа ромео”, “ланчиа” и “џип”.

- Ми смо тако мало тржиште да смо једноставно на репу свих дешавања и свих глобалних потреса, па тако и када је ријеч о трговини аутомобилима. Пад продаје и потражње задесио је и нас, усљед чега смо морали и да отпустимо неколицину запослених, али надамо се да ће се тржиште опоравити. Неке прогнозе кажу да би до маја наредне године све требало из “нове нормалности” да се врати у нормалу, али сам мало скептичан, иако се надам да су у праву они који дају такве прогнозе - каже Борковић.

Према његовим ријечима, поремећаји у производњи и продаји аутомобила изазвани су низом фактора, међу којима пандемија вируса корона представља један од значајних, али никако једини фактор.

- Недостатак полупроводника представља директан разлог смањене производње возила, али недостатак полупроводника није само производ короне, односно њихове испоруке другој индустријској грани, већ и тога што је у Јапану избио катастрофалан пожар у фирми која је била један од највећих свјетских произвођача полупроводника - објашњава Борковић.

Глобални рат

Поред тога, наставља он, глобални трговински рат у чијем средишту су САД и Кина такође представља један од разлога због којег је дошло до поремећаја, исто као и проблеми у транспорту. Он каже да је и недавна криза и застој у Суецком каналу такође утицао на рокове испоруке разних врста робе, истичући да произвођачи свих врста робе чија производња захтијева коришћење више хиљада компоненти, као што је ауто-индустрија, проживљавају праву ноћну мору.

- Трговци и дистрибутери аутомобила су посљедњи у низу, а ми  на малобројним тржиштима, као што је тржиште у Републици Српској, односно БиХ смо опет посљедња карика у да тако кажем, унутрашњем ланцу испоруке, јер се возила прво испоручују трговцима и дистрибутерима на западу и развијеним земљама. На срећу, ми као да смо предосјетили шта ће се десити, па смо прије глобалних поремећаја обезбиједили довољно возила на нашем лагеру, тако да успијевамо да нашим купцима испоручимо возила у договореним роковима - каже Борковић.

Он ипак признаје да ствари не функционишу као некада, истичући да су “фијат” возила из најближе фабрике у Крагујевцу некада испоручивали купцима у року од 30 до 45 дана, што је било прије договорених рокова, док су сада рокови испоруке ипак дужи.

Оно што изазива додатну забринутост је што се не зна када ће се ситуација нормализовати, јер су до тада продавци принуђени да нуде возила из залиха створених у ранијем периоду, а купци да се задовоље тим избором или да покажу додатно стрпљење и помире се с тим да ће на испоруку новог четвороточкаша чекати дуже него што су научили.

Синиша Видовић, власник фирме “Аутокомерц В.С.” Бањалука, која је заступник брендова “ауди”, “волксваген” и “шкода” вјерује да би ситуација до прољећа требало да се стабилизује. Он признаје и да продаја возила није на очекиваном нивоу, истичући да је основни разлог за то драстично смањење производње нових аутомобила, за што, како каже постоји логично објашњење.

- Један од главних узрока је несташица чипова на глобалном тржишту, а то је опет резултат чињенице да су се водећи произвођачи чипова преоријентисали на производњу чипова за мобилне телефоне, видео-игрице и друге уређаје, јер је нагло повећана тражња за тим уређајима - објашњава Видовић.

Опоравак

Према његовим ријечима, ширење вируса корона изазвало је и затварање појединих производних погона, попут једне “опелове” фабрике у Њемачкој, али како каже, ауто-индустрија се опоравља, што ће и продају возила вратити на нормалан ниво.

- Економски опоравак је кренуо, али и даље влада несташица чипова, односно дошло је до велике тржишне неравнотеже између потражње за чиповима и капацитета производње. Очигледно је да ни у ауто-индустрији нису очекивали да ће се потражња повећати и да због тога нису обезбиједили довољно компоненти за производњу, прије свега чипова - каже Видовић.

Он додаје да су због проблема изазваних пандемијом успорени, али и поскупјели сви транспортни ланци, што представља додатни разлог за више цијене возила.

- Та свеукупна ситуација ће довести до поскупљења нових возила, док су половна возила на нашем тржишту већ знатно скупља. Зашто су половна возила скупља? Зато што је смањена њихова понуда, а понуда је смањена зато што нема нових возила, односно нема замјене старо за ново, због чега су цијене половних возила која се нађу на тржишту знатно више - објашњава Видовић.

Он додаје да његова фирма прима наруџбе, истичући да су тражени нови модели свих возила из њихове понуде, али каже да због глобалне несташице једноставно нису у прилици да купцима гарантују рок испоруке.

- Ми као овлашћени продавци возила нисмо узрок дужег чекања на испоруку, али смо обрадовани тиме што то наши купци разумију и ја сам им захвалан на томе - каже Видовић.

Да у сваком послу постоји изузетак потврђује Татјана Ђурић, власник и директор фирме “Аутоплус” из Бањалуке која је заступник робних марки “хјундаи” и “киа”. Као и њене колеге, она каже да постоје проблеми у вези са роковима испоруке, али каже да су у њеној фирми успјели да превазиђу тај проблем.

- Почетком прошле године када је почела пандемија вируса корона нико није знао шта ће се дешавати на тржишту. То је било вријеме када је било веома ризично од произвођача наручити и лагеровати нова возила, али ми смо се одлучили на такав потез. Захваљујући томе, прошла година представља једну од наших најуспјешнијих пословних година, а како ствари стоје, ова година би могла да буде још успјешнија - каже Ђурићева.

Она каже да то не значи да у овој фирми нису осјетили посљедице глобалних поремећаја изазваних вирусом корона, јер постоји низ пратећих проблема у вези са набавком резервних дијелова који касне због проблема у транспорту.

Еколошка такса

Према тврдњама упућених, поскупљења аутомобила у БиХ очекују се почетком идуће године зато што на снагу треба да ступе измјене ентитетских закона у вези са заштитом животне средине.

Увозници и заступници аутомобила мораће на име заштите животне средине да плаћају додатне даџбине, односно својеврсну еколошку таксу што ће неминовно довести до поскупљења аутомобила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.