Какав је ДНК Срба Старе Херцеговине?

. Истраживање ће бити објављено почетком сљедеће године и пружа податке о поријеклу, како појединачних родова, тако уопште становништва тог дијела бивше Југославије.

У оквиру пројекта тестирано је више од хиљаду сто мушкараца којима је на основу пи-си-ар теста, анализиран узорак "ипсилон днк хромозома".

"Натполовичан број тестираних мушкараца Срба у Херцеговини има поријекло који их доводи у везу с другим словенским народима. Има и, што је врло интересантно, веза са онима који су били хиљадама годинама раније, да их назиовемо, предсловенским становништвом. Такође, имамо и оних чији су преци дошли пре 800, 900 година", наводи Јовица Кртинић из Удружења "Порекло".

"У оквиру те хаплогрупе која је карактеристична за Словене ми ћемо сада да урадимо подхапло групе и да видимо да ли су све оне присутне у популацији Србије или је можда само нека од подргрупа хаплогрупе присутна код нас", објашњава др Милица Кецкаревић Марковић са Биолошког факултета.

Истраживање је трајало готово пет година, а све чињенице и резултати обједињени су у публикацији са преко 1.200 страна.

"Хаплогрупа која је начешћа код Херцеговаца, И-два је несумњиво дошла у тој словенској сеоби почетком седмог века са замишљене тромеђе Бјелорусије, Украјине и Пољске", напомиње Кртинић.

Османлије нису оставиле трага у нашим генима, потврђују научне анализе

Ово је једно од највећих истраживања такве врсте на нашим просторима, а на њему су осим генетичара радили и други бројни струцњаци.

"Показало се да је ово мултидисциплинарна ствар. Да то није само молекуларна биологија. Да је то историја, лингвистика, археолигија, физичка антропологија... Много тога је ту укључено и данас било шта да се ради, мислим да мора тако да се ради управо тако. Да се из разних уголова проблем освијетли и онда добије студија попут ове", додаје Јовица Кртинић.

120.000 становника Србије носи исто презиме - постоје и она ријетка, која нестају

"Оно што ја волим да поменем, то је само један предак, у низу предака који је по непрекинутој мушкој линији наш предак. Значи, нема неког великог значаја ко смо, шта смо, нити нас нешто посебно одваја као српски народ, већ нам говори о томе како су су се народи кретали и мијешали прије настанка нација", истиче др Кецкаревић Марковић.

"Српски ДНК пројекат" сматра се једном од највећих ДНК националних база овакве врсте у свијету. До сада је за потребе више истраживања које је радило ово удружење у сарадњи с Биолошким факултетом, тестирано више од 7.000 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.