Југославенске новине су прије 45 година писале о ЈуТјубу и животу у изолацији

ГС
Југославенске новине су прије 45 година писале о ЈуТјубу и животу у изолацији

Предвиђања су увијек занимљива, гледајући с временске дистанце, а текст који је објавио портал Yugopapir језиво је пророчански.

Септембар 1975: “Започињемо емисију. Јесте ли спремни? У реду. Ви који сте узели нове таблете данас ћете на екранима видјети оно што нико други не може. Оно што је другима невидљиво, ви ћете не само видјети, него и свим тјелесним сензорима осјетити.”

Овакав текст телевизијског спикера упућен гледаоцу може нам данас изгледати фантастичан, али погледајмо какву телевизијску будућност замишљају стручњаци.

Познати футуролози размишљају о комбинацији телевизије с разним медицинским препаратима и лијековима. Технолошка фантазија најављује могућност телевизије да заобиђе око, ухо и друге сензорне органе и да слику директно шаље у мозак, у центре који контролишу вид, слух или мирис.

То ће некима изгледати забавно, некима застрашујуће или невјероватно, али један други ТВ-продор, који нам је по остварењу и реалности ближи, предвиђа чак и дубље промјене у нашем свакодневном животу. ТВ-порука данас је једносмјерна. То је чињеница. Код куће, у соби, пасивни смо (премда устрајни) посматрачи оног што је на програму. У том погледу наш је живот много дубље повезан с телефоном него с телевизијом. Посао уговарамо телефоном, о њему у великој мјери овиси наше пријатељство, друштвени живот, телефон нам помаже у љубави. Сами одлучујемо кад ћемо и у коју сврху употријебити ту једноставну, малу справу без које не можемо замислити нормалан живот.

Међутим, телевизијски изумитељи, електронски инжењери, умјетници, велике компаније за тзв. аудио-визуалне медије, сви журе у настојању да модерна телевизија достигне па и престигне “старомодни телефон”. Већ се припремају двојни ТВ-кабловски системи, усавршене касете, сликофони, информативне банке, компјутерске везе...

Све то води новом систему којег бисмо могли назвати Инди-видео, другим ријечима: индивидуализиране комуникације уз помоћу телевизије. Будући да овдје говоримо о човјековој моћи комуницирања, нови Инди-видео сиситем у том би смислу могао донијети фундаменталне промјене.
Набројићемо само неке од могућности.

Пионири Инди-видео развоја предвиђају мале, јефтине ТВ-камере којима бисмо се служили као сада телефонима или електронским рачунарима. Они већ предсказују вријеме када ћемо моћи индивидуално назвати пријатеље или сараднике и пренијети им не само перфектне слике у колору, него и одговарајући мирис, окус и друге сензорне угођаје.

Унапријеђен, такав би систем могао посве измијенити наш начин живота и рада. Многи послови не захтијевају личну присутност на радном мјесту. Преко одговарајућих телевизијско-компјуторских каблова већина би нас могла једнако добро обавити дневне послове, а да останемо код куће.

Могли бисмо контролисати стројеве, готове производе, одржавати састанке, не прекорачивши кућни праг. Ово би такође могло избрисати дивљу журбу у којој данас губимо живце и стрпљење. Уштедјели бисмо голему енергију потребну за одлазак на посао и повратак кући.

Посебно је занимљива могућност сваког грађанина да утиче на јавно мнијење; да тренутно изнесе пред јавност своје идеје.

Довољно би било да човјек упери према себи властиту Инди-видео камеру и пренесе своје сугестије, искуство и знање скупу који у то вријеме разматра друштвено важне одлуке. Та будућа фаза развоја телевизије можда јесте и крај досадашњег модела мас-медија који дају шаблонске моделе потрошње. Нови систем обећава голему количину разноврсних идеја у најнепосреднијем облику.

Човјек ће индивидуално имати сто начина да се изрази, да креира, да изабере оно што му одговара. Једном ријечју - расипање униформиране масовне потрошње духовних добара.

Какве би попратне појаве нова технологија Инди-видео система могла донијети, не могу рећи ни најбољи стручњаци. Колико би људи хтјело живјети изолованоо, без живог сусрета са суграђанима?

Какве би трагове на наш живчани системоставиле разноврсне и бројне поруке у свакодневном телевизијском контактирању? Какав би нам био интимни живот?

Све су то питања на која нема прецизног одговора, али - по свему судећи - будући телевизијски систем биће фундаментално различит од данашњег.

Текст: С. Андријић (Студио, 1975.)

 

(Index.hr)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана