Избор десет најбољих регионалних рок албума за 2021. годину: Постпандемијски балкански блуз

У години у којој је састав “Буч Кесиди” успио одсвирати пет распродатих концерата у загребачком “Кулушићу”, док су хрватски репери попут Војка и Грше харали код српске публике, треба признати да ствари и нису лоше стајале за домаће музичаре, као током првог таласа пандемије. Да се утицај пошасти 21. вијека осјетио и у музици региона нема  дилеме, јер већином албума доминира мрачнија атмосфера као емоционална рефлексија на оно што смо пролазили током смјена периода изолације, затворених граница, тестирања, упозорења медицинара хистеричне поплаве лоших вијести и спинова, те повремених експлозија грађанског бунта. Овакво стање довело нас је у ситуацију да бирање десет албума из овогодишње рок и поп продукције постане захтјеван задатак, а сви који су завршили испод топ 10 црте нису тамо због мањка квалитета већ због мањка простора.

1. Ребел Стар - “Почетак и крај”

Нова српско-хрватска постава бенда “Ребел Стар”, на челу са Миланом Главашким, на албуму “Почетак и крај”, уз помоћ продуцената Жељка Маркуша, креирала је панонски одговор на американа звук. Заразне мелодије, емотивно пјевање и надахнута свирка цијеле екипе на савршен начин ствара блуз кантри атмосферу за Миланове стихове у којима се бави емоционалном и менталном рањивошћу током пандемијске ере. У пјесмама је присутан оптимистичан звук мрачно расположеног свијета који се по ријечима лидера групе пробудио након тешког мамурлука и у којем је преко ноћи Запад мамуран и не сјећа се шта је сањао, а Исток се пробудио са нацистичком тетоважом на челу и пита се одакле му.

2. Шиза - “Пристојност из малог прста изгубила се у средњем”

Од бројне музичке дјеце које је “Дисциплина кичме” посијала током три протекле деценије по региону састав из Копривнице “Шиза”, судећи по новом албуму који осим што нема конкуренције у духовитости назива “Пристојност из малог прста изгубила се у средњем” доноси најубитачнију комбинацију бубња и баса, која “тресе, лупа и удара” без милости. Узбудљива и жестока плоча овог, како они сами себе дефинишу “дуета који звучи као квартет”, помоћу свог минималистичког приступа гради снажан ослонац у рокенрол прошлост али је и храбро закорачила у будућност, показујући свима, горепоменути прст из назива.

3. Auf Wiedersehen - “Хеј Бејбе”

Други албум београдског бенда “Auf Wiedersehen” је наставак њихове опсесије спајања плесне и рок музике у звук, који како они сами кажу доноси ушима и тијелу комбинацију електронског звука, плесног грува, рокенрол гитара и вриштећег гаражног фидбека. То је теорија, а у пракси, то је константно кључали лонац: попа, рока, фанка, панка, блуза, соула, техна, репа и свега другог што се Владимиру Дражићу и екипи учинило занимљиво да креирају, најзабавнији и најузбудљивији звук тренутка на све агилнијој београдској рок сцени, уз кључно питање “Хеј Бејбе зашто свако за себе”?

4. КоиКои - “Позиви у страну”

Модерни српски рок од првог албума “Репетитора” није имао овако аутентичан, храбар и зрео деби албум, као што је првенац групе “КоиКои” назван “Позиви у страну”. Са једне стране инспирисани жанровима алтернативног рока од пост панка преко електро-попа и психоделије, са друге дубоко укопани у домаћу традицију, чији корјени сежу дубље од музичких утицаја, ова мушко-женска четворка сигурно и посвећено вози кроз свих 10 нумера. Свјесни важности визуелног утиска, свирачки укомпоновани са емотивним стиховима и сложеним вокалима лако могу да креирају андерграунд хитове попут нумере “Мисисипи” или да се упусте у занимљиве звучне експерименте попут пјесма “Додол” или “Храст”.

5. “Попечитељи” - “Увек”

Крагујевачка тројка под именом “Попечитељи” враћа се на регионалну рок сцену, циклично са албумима попут Халејеве комете, истина нешто чешће, али и даље сваки пут оставља блистав траг попут поменутог небеског тијела. Албум “Увек”, не одступа од већ препознатљивог обрасца и даље је у питању инструментални звук у којем музичари не штеде жице и палице, док се људски глас третира као експресивни вокални инструмент који смирује атмосферу када звучна тензија баса, бубња и гитаре дође до експлозије.

6. Бохемија - “Путујемо”

Састав “Бохемија” на свом трећем албуму “Путујемо”, напокон је постигао савршен одговор на своју жељу да свирају музику инспирисану бендовима “Бич бојс” и “Битлс” уз пажљиво дозиране доприносе фолка, џеза, психоделије и електронике. Сјајно продуциран, одсвиран и отпјеван ово је ултимативни српски допринос глобалном поп звуку за 21. вијек. Под тим мислимо на онај поп који зна да је гитарски риф, беспријекорна мелодија и упечатљив рефрен, његово креативно срце и покретачки мотор.

7. Игор Божанић - “Руно”

Деби албум Игора Божанића одступио је од образаца акустичног фолк рока које је бањалучки музичар његовао док је наступао под другим именом. Уз нови звук стигло је и пјевање на матерњем језику, чиме је остварење названо “Руно” добило на емотивности и експресивности израза. Огољени звук обогаћен на моменте хармоником и виолончелом креирало је девет нумера или музичко-поетских слика, које слушаоца обузимају, како драматичним стиховима попут: “Далеко смо, држи ме за руку, далеко смо, дабогда црко ту”, тако и Игоровим посвећеним и болним пјевањем које ослонац има у најплеменитијим моментима етно традиције, али и музичком насљеђу једне Џони Мичел.

8. Дамир Урбан - “Липањ, српањ, коловоз”

Нови двоструки албум Дамира Урбана епска је колекција пјесама насталих током пандемијске изолације, чије расположење варира, у складу са емоцијама аутора током тог периода, али чији крајњи домет превазилази све што је ријечки музичар, блиставе репутације снимио у каријери. Урбан је на њему, понекад људски уплашен и мрачан, понекад оптимистичан и емотиван, те дјетињаст и носталгичан, а највише само музичар великог талента, који је принуђен на изолацију и одсуство са сцене, изабрао да чини, оно што најбоље зна да ради. Компоновао је, свирао и пјевао како би побиједио вријеме болести, страха и усамљености, те створио један сјајан албум.

9. Марчело - “Нојева варка”

Најављен серијом пет синглова на челу са најдиректнијем политички ангажованом пјесмом у каријери “Јбг”, шести студијски албум српског репера Марка Шелића Марчела назван “Нојева варка” је круна његове каријере. Концептуална прича о апатији и пузајућем ужасу равнодушности, пред транзиционим аждајама либералног капитализма која увлаче простор Балкана у смртоносне чељусти, можда је испричана кроз никад боље и оштрије риме свог аутора, али права слика ужаса у којем живимо њихове животе, добија се у садејству ријечи са маестралном звучном сликом, коју су креирали Марчело и његова екипа хип хоп герилаца на челу са Радом Склопићем Раидом. Дилема је микрофон и ритам или предаја, па ко шта воли.

10. Обојени програм - “2021=41”

Вративши поставу “Обојеног програма” на фабричка подешавања (бубањ, гитара и двије бас гитаре), фронтмен групе Бранислав Бабић Кебра, вратио је и базичну панк енергију у звук ове четрдесетогодишње институције домаћег рокенрола. Свега шест пјесама на њему мељу својом снагом и жестином, без обзира на то да ли је звук расплесан као у “Она само плеше” или разбијачки расположен као у моћној “Куда овај човек иде”. Уз Кебрино, већ чувено антипјевање његових стихова, некад пуних метафора, некад графитно директних, дало је можда и најбољи албум новосадског састава од легендарних остварења “Најважније је бити здрав” и “Овај зид стоји криво”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.