Ивана Панџић, археолог и кустос Музеја РС: Срце Балкана крије тајне древних цивилизација

Тим ријечима је кустос у Музеју Републике Српске, археолог Ивана Панџић започела причу о извлачењу средњовјековног мача који је пронађен у камену, који је хладни Врбас шест вијекова скривао у својим дубинама. Ова Бањалучанка била је дио тима који је након вишемјесечних припрема и специјалне обуке заронио у хладни Врбас и извукао мач који се према првим процјенама користио између 13. и 15. вијека.

Поносна на своје колеге, биолога Ану Ћурић, историчара Јанка Врачара и конзерваторку Данијелу Јовановић, са којима се упустила у ову авантуру, Панџићева не скрива узбуђење због подвига у којем је учествовала. Специјално за ту прилику положила је ронилачки испит и тако исписала нову страницу у свом животу.

- Ово је велико и значајно искуство, посебно јер понекад прође читав животни вијек археолога, а да се не деси ниједно откриће. Велика је част бити дио ове приче - истакла је Панџићева за “Глас Српске”, додајући да јој је праисторија поље интересовања и велика инспирација.

Она је један од најмлађих археолога у Српској и виши асистент на предметима археологија и музеологија на Одсјеку за историју на Филозофском факултету у Бањалуци, а жеља јој је одувијек била да зарони у дубине Врбаса. Проналаском мача, звијезде су се поклопиле и уз помоћ инструктора Ронилачког клуба “Бук” успјешно је прошла обуку.

- Мач је пронађен у близини средњовјековног града Звечаја, има одређен контекст и причу и није у потпуности случајни налаз. Друга занимљива чињеница јесте да је мач пронађен у камену. Након његовог доспијећа у воду створене су наслаге седре око њега. Пронађен је између двије стијене и било га је веома тешко одвојити - испричала је Панџићева.

Показујући мач, на коме се још виде остаци седре, истиче да је у добром стању. Након што процес конзервирања буде завршен, мач ће бити враћен у камен, који ће стајати у витрини у Музеју РС и бити доступан посјетиоцима.

- Сви смо веома узбуђени и једва чекамо да се конзервација заврши да видимо стварни изглед мача - казала је Панџићева, напомињући да су и она и њене колеге захваљујући овом подвигу помјерили личне и професионалне границе.

Колико је интересовање јавности за мач свједоче бројне анегдоте које се већ препричавају у вези с њим. Панџићева са осмијехом додаје да су према једној од њих на мачу исписана јапанска слова, иако још није очишћен.

- Колегиницу Ану, која је извукла мач, упоређују са Ларом Крофт, а ту је свакако и легенда која каже да ће онај ко извуче мач из камена бити сљедећи владар - испричала је Панџићева, уз напомену да је мач изазвао велико интересовање и свјетских медија, па су је већ звали из британског Би-Би-Сија.

Ова Бањалучанка у гимназијским данима је жудјела да постане сликарка, а план јој је био да након што узме диплому у руке, упише Ликовну академију у Београду. Резервни план била јој је историја умјетности. Живот ју је ипак одвео на другу страну, па је студије археологије и историје умјетности завршила у Грчкој, колијевци античке цивилизације.

- Никада нисам ни размишљала о археологији. Пред крај гимназије објављен је конкурс за стипендију за студије у Грчкој, Пријавила сам се, добила стипендију и никада нисам крочила на Ликовну академију у Београду - присјетила се Панџићева.

Приводи крају докторат на тему испитивања керамичких посуда на удио хлорида и натријума и то на материјалу из Тузле, која је богата сољу. Нагласила је да је комплетно истраживање базирано на једној јапанској теорији која је у потпуности примијењена у БиХ. Након што докторира, Панџићева ће бити први доктор наука у овој области у Српској послије 23 године. Љубав према граду у којем је рођена и одрасла мотивација јој је да до детаља истражи тврђаву Кастел, који још није истражен и скрива огромно археолошко богатство.

- Почели смо чишћење дворишта два гдје се виде темељи, а већ идуће седмице са студентима из Бањалуке и Пала наставићемо истраживање - рекла је Панџићева, која слободно вријеме, када није са супругом, дјецом и пријатељима, настоји да искористи за обилазак музеја и археолошких локалитета широм свијета.

Жеља јој је да ускоро заврши истраживање пећине Растуше код Теслића, која је пандан крапинској пећини. Истраживање је, додаје, започела са колегама са Кембриџ универзитета још 2010. године. Колико је Република Српска богата у археолошком смислу, Панџићева сликовито објашњава ријечима да би нам требала војска археолога да испита сва налазишта.

Документарац

Ивана Панџић истиче да је планирано снимање документарног филма о средњовјековном мачу.

- Током извлачења мача из Врбаса направљени су квалитетни снимци, водимо рачуна о свој потребној документацији, како бисмо у догледно вријеме екранизовали цијелу ту причу - испричала је Панџићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.