Горан Радосављевић за "Глас Српске": Похлепа већа од кризе

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор и директор Института ФЕФА из Београда, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић анализирајући нафтно тржиште у свијету и региону, те износећи своје стручне процјене да ли ће нас и колико “црно злато” још завијати у црно.

- Мислим да ће се цена сирове нафте током наредних неколико година кретати у распону, условно речено, од 80 до 90 долара. И мораћемо да се навикнемо на ту нову реалност, да цена деривата на нашим бензинским пумпама неће бити нижа од 1,8 евра, односно 1,6 по једном литру, што ће зависити од пореских политика држава. Цене ће се на том нивоу одржати, јер у Европи долази и до све веће супституције нафтних деривата другим енергентима. Због тога ће и цене остати високе како би нафтне компаније могле да задовоље своје трошкове - истакао је Радосављевић.

ГЛАС: Како објашњавате то што је цијена барела нафте тренутно приближно иста као с почетка прошле године, али су цијене горива на бензинским пумпама увелико различите?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Тражња за нафтним дериватима је нееластична. Шта то значи? Цене су током прошле године расле за око 40 одсто, али и потрошња за шест одсто. Значи, грађани нису смањили потрошњу иако су цене горива отишле у небо. То су многе државе искористиле како би напуниле своје буџете. Имали смо случајеве да су се неке земље одрицале од акциза, али су и поред тога имали рекордне приходе. Да закључим, и државе и нафтне компаније су процениле да им је ово прилика да узму огромни новац. И биле су у праву, јер није дошло до пада тражње.

ГЛАС: Ту је и оно економско правило “ракета и перје”.

РАДОСАВЉЕВИЋ: Да, то је једна од битних ствари. Неко неписано економско правило је да, када цена нечега једном порасте, она се касније тешко враћа назад, у рикверц. Што се тиче горива, вероватно се никада неће ни вратити на ниво прије почетка ове кризе. Слично важи и за остале енергенте и мораћемо се навикнути на ту нову реалност високих цена. Баш као што је то случај и са храном. Ако цена сирове нафте и падне, цене на бензинским пумпама то неће пратити. Као што сам рекао, похлепа држава и нафтних компанија је већа од ове кризе.

ГЛАС: Да ли очекујете да отварање Кине значајније погура цијене сирове нафте на свјетским берзама?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Кина је један од највећих светских потрошача нафтних деривата и њено отварање након “ковид” блокада сигурно ће довести и до повећане тражње на светском тржишту. Али како се у исто време очекује и да остатак света, поготово Европа, уђе у рецесију, може се десити да се та кинеска повећана тражња на овај начин избалансира. У овом тренутку ситуација је таква да има довољно понуде нафте у односу на пројектовану тражњу, што значи да би цена током ове године требало да буде нешто нижа него током 2022. године, наравно, уколико не буде неких нових глобалних ексцеса.      

ГЛАС: Шта очекујете да се деси 5. фебруара, када на снагу ступа и потпуни ембарго на руске деривате?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Први пакет санкција, који укључује забрану увоза нафте из Русије, је направио одређене проблеме у у снабдевању, што је онда довело и до тога да су цене дизела на Медитерану више него на светском тржишту.

Када је у питању овај други пакет, не очекујем да дође до неких већих поремећаја, и то из два разлога. Први јер су европске санкције донесене још у јуну прошле године и дат је прелазни период свим земљама да пронађу нека алтернативна решења за снабдевање. И мислим да се већина земаља и компанија већ прилагодила тим новим условима пословања. Други разлог је тај што многе земље, попут, рецимо, Индије или Кине, и даље купују руску нафту, прерађују је и продају као своју. Видљив је раст понуде деривата на овом тржишту иако оно нема никаквог смисла с њиховом ранијом производњом. Значи, руска нафта и деривати су већ нашли пут до Европе и потрошача, који ће је сада куповати са другом етикетом. Ако све то имамо у виду, онда се може закључити да не би требало доћи до већих поремећаја на тржишту. То се, уосталом, може видети и из цена фјучерса дизела које су у паду. Наравно, и у овом случају мора постојати одређена резерва с обзиром на то да је Русија била велики испоручилац нафтних деривата на европско тржиште. 

ГЛАС: Значи, сматрате да ипак не може доћи до неких већих несташица дизела?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Једноставно, нема разлога да до тога дође. Рецимо, у нашем региону постоје довољни капацитети за прераду нафте - “Мол”, ОМВ, “Лукоил”, НИС, “Ина”. Капацитети ових рафинерија су много већи него што је сама потрошња дизела у региону. Треба знати и да овај наш регион није нешто значајно ни увозио руске нафтне деривате. Што се тиче остатка Европе, ту пре свега мислим на Пољску и Мађарску, мислим да су ове земље већ нашле друге изворе снабдевања. Ако погледамо и тржиште дизела и његову цену на Медитерану, не могу се видети неки драматични поремећаји нагоре. Да су могуће неке несташице дизела, берзе би већ реаговале на једну такву могућност растом цена.

“Мијешање” нафте

ГЛАС: Према незваничним информацијама, у Турској наводно постоје компаније које прерађују руску нафту, а потом је продају као своју. Вјерујете ли да оваквих примјера има још?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Апсолутно. Узмете, примера ради, 49 одсто руске нафте и помешате је са 51 одсто арапске и на крају је продате као арапску. Значи, није тешко ловити у мутном. Присетимо се и неких ранијих случајева када су и венецуеланска и иранска нафта налазиле своје тајне путеве ка тржишту, и то на сличан начин. Или погледајмо пример Уједињених Арапских Емирата, који тренутно више извозе нафте и нафтних деривата него што произведу.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.