“Глас Српске” у дому породице новоизабраног епископа марчанског Саве: Владика за понос Српца и цијеле Српске

Надомак Лакташа, у селу Кришковци, прије 37 година рођен је дјечак Бојан Бундало. Већ у најмлађим данима, заједно са родитељима, одлази у Србац. Занимљив животни пут водио га је преко Цетиња, Београда, Женеве у Швајцарској, па преко Атине скроз ка истоку, до Москве, и све до манастира Осовица, гдје је 2019. године замонашен руком епископа бањалучког Јефрема, добивши име Сава. На посљедњем мајском засједању Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је за викарног епископа марчанског.

Одрастао је у скромном дому честитих домаћина и људи блага срца, Јове и Гордане. Живот их није мазио, па су из Кришковаца морали да се преселе у Србац, а ратна неман поново их је вратила у њихово село. Опет су се вратили у Србац, гдје су камен по камен подизали своју породичну кућу, коју су недавно завршили. Како су испричали за “Глас Српске”, владика Сава је од малих ногу испољавао интересовање за богослужбени рад и Цркву. Кажу, од првог разреда је са локалним протом ишао у цркву, помагао му и са њим обилазио домаћинства.

- Ја нисам вјеровао ни да ће бити свештеник, а камоли владика. Због њега нам је драго и велика радост је да је изабран за владику, али нам као син недостаје и ту је та родитељска чежња за сином - рекао је на почетку разговора отац Јово.

По завршетку основне школе, он је изразио жељу да упише Богословију, али због многобројних фактора, ипак је отишао на пријемни испит у гимназију. Мајка Гордана каже да се ту десио “преломни тренутак”.

- Урадио је тест из српског језика, а када је требало да ради из математике, само се потписао на папир и предао празан лист професору рекавши да он то неће уписати, по цијену да паузира једну годину. Када смо видјели да је његова једина жеља Богословија, распитали смо се има ли мјеста и ускоро је примљен на Цетиње - каже Гордана.

Са четрнаест година први пут одлази од куће, а то је био тек почетак његовог дугог богословског образовања. Сјећајући се тог тренутка, отац Јово сузних очију каже да му је то вјероватно најтежи моменат.

- Па замислите да остављате дијете од 14 година у граду који је удаљен 600 километара. Кад ми срце није пукло испред интерната на Цетињу... Већ 15. дан његовог боравка тамо сам сјео у ауто и кренуо за Цетиње да га опет видим, да видим треба ли му шта и како му је - каже Јово.

Послије завршене Богословије Светог Петра Цетињског, тада још Бојан, свој пут наставио је ка Београду, гдје уписује Православни богословски факултет. Након што је дипломирао 2010. године, живот га одводи у Женеву у Швајцарској, гдје је завршио постдипломске студије на Институту Васељенске патријаршије. Магистрирао је на француском језику. Ментор му је био чувени православни каноничар проф. др Власије Фидас. 

Затим је на Универзитету у Атини, изучавајући грчки језик и теологију, провео двије године. А потом годину дана на Општецрквеној аспирантури и докторатури Светих Кирила и Методија у Москви, код познатог богослова митрополита Илариона Алфејева.

Након свих путовања од запада до истока, живот га враћа у његове крајеве, у обновљену и величанствену светињу, манастир Осовица. Замонашен је, по чину мале схиме, руком Његовог преосвештенства епископа бањалучког г. Јефрема у манастиру Осовица на Лазареву суботу 20. априла 2019. године.

Још као богослов био је омиљен међу вјерујућим народом србачким, али и других крајева који су долазили у ову светињу. Тада монах, а данас владика Сава, својом духовношћу, богословским учењем и знањем оставио је снажан печат своје љубави и међу сабраћом монасима, а његову посвећеност вјери, Цркви и Господу препознали су и архијереји Српске православне цркве.

Његова светост патријарх српски Порфирије, а тада митрополит загребачко-љубљански, у Сави је, још док је студирао у Београду, препознао велики богословски дар. У чин јерођакона рукоположен је другог дана Божића, на празник Сабора пресвете Богородице 8. јануара 2020. године у Саборној цркви у Загребу.

За јеромонаха је рукоположен у петој недјељи Великог поста, 18. априла 2021. године, руком Његове светости патријарха српског г. Порфирија.

У најљепшем сјећању остао је и братији манастира Осовица, а игуман Теофил са новоизабраним владиком Савом, викарним епископом Његове светости, познаје се дуже од двадесет година. Игуман Теофил каже за “Глас Српске” да је велика светиња, манастир Осовица, након своје обнове већ почела да даје плодове и да је сигуран да ће Сава једног дана бити истакнути архијереј наше Свете цркве.

Заједно са екипом нашег листа и он је боравио у дому Бундала. Он и Савин отац Јово имају феноменалан однос. Јово у шали каже да је Теофил крио од њега да ће се Сава замонашити. И сам као монах, Теофил каже да има разумијевање за сваког родитеља.

- Наравно да њима као родитељима није лако, али као вјерујући људи имају разумијевања и дају апсолутну подршку владики. Они могу и треба да буду поносни на свог сина. Српска православна црква има 12 милиона вјерника, а око 40 епископа и то је заиста посебан благослов - каже игуман Теофил.

Осовица

Епископ марчански Сава, викар патријарха Порфирија, замонашен је у древној светињи - манастиру Осовица. Овај манастир свједок је духовне снаге и моћи обнове православне вјере, али и оданости народа овог краја својој Цркви. Први пут се помиње 1330. године и припада реду највећих светиња на простору Српске.

Манастир је крајем 17. вијека срушен до темеља, а на рушевинама вриједним рукама монаха и захваљујући истрајности епископа бањалучког Јефрема и посвећености вјерника манастир је потпуно обновљен. Саборни манастирски храм 2016. године освештао је тадашњи патријарх Иринеј, уз саслужење више архијереја СПЦ. Комплекс манастира Осовица састоји се од саборне манастирске цркве посвећене Благовијестима пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом Прокопију, капеле Васкрсења Христовог, као и капеле Светог Николаја мирликијског у звонику, тријема за народ, конака, свечаног салона, библиотеке и чесме са изворском водом, монашке кухиње и трпезарије, као и народне трпезарије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.