Гинули су за слободу нијемо

   - Друже, јесте ли Ви чувени командант Јожо Дурбаба?

   - Јесам, главом и брадом!

   - A ми чули да сте одавно покојни?

   - Још ћу ја да долазим на Сутјеску, тек ми је 89. година, говори, са осмијехом, прослављени ратни командант чувеног партизанског батаљона Треће далматинске бригаде, који је од 5. до 9. јуна 1943. у бици са Нијемцима, бранећи одступницу Титу и Врховном штабу, изгубио двије трећине људства. Јожо је и сам рањен пет пута на седам мјеста на тијелу... Тада је, на цедуљици папира, написана чувена порука партизанском команданту Јосипу Брозу "изгубили смо двије трећине другова, али рачунајте на нас као да смо у пуном саставу, друже Тито, Шваба неће проћи".

Јован - Јожо Дурбаба, кроз сунчане наочаре, погледом лута по добро му познатим брдима Кошура, Вучева и Зеленгоре. Ту се вели, прије 65 година, са десетоструко бројнијим непријатељем, водила борба на живот и смрт.

   - Мој  батаљон је тада, у саставу Треће далматинске ударне бригаде 1943. ишао са Вучева, преко Драгош Седла, на Суху, а одатле на Усовачки поток. Батаљон је расформиран 9. јуна, јер су из строја избачене два дијела људства. Најжешће борбе водили смо од петог до деветог јуна 1943. бранећи одступницу Врховном штабу и другу Титу на Доњим и Горњим Барама, почиње причу Јожо, у кога су, каже, борци имали безгранично повјерење.

У руци држи двије пожутјеле, црно-бијеле фотографије.

- Ово сам ја из рата, а ово је мој мали син, који је рањен на Сутјесци. Ту је била и моја жена Aнђелка. Пробијајући се између непријатељских обруча, кањоном Хрчавке, три метка пробију Aнђелкин ранац, и здјелу, у којој је било мало неке каше, налик на чорбу, за нашег сина. Кад је то видјела, плакала је горко, јер данима, ништа, осим траве и буковог лишћа, нисмо јели.

Послије расформирања, Кнински батаљон Треће далматинске бригаде попуњавали су борци из других јединица добровољно, да би убрзо, ушли у састав Друге далматинске бригаде, која је ишла свуда гдје је "најгушће".

- Сјећам се, каже Јожо, кад сам на Драгош Седлу постројио и пребројио батаљон, имао сам на располагању 325 бораца. То су били најхрабрији партизани. Заиста су гинули, као што каже пјесник "за слободу - немо" имајући пред очима само један циљ - слободу!

Бранећи одступницу Врховном штабу на челу са Титом, Кнински батаљон је 9. јуна 1943. изгубио бројне командире чета и водова, те народног хероја Бошка Жунића. Тешко су рањени и командант бригаде Љубо Вучковић, комесар Мате Ујевић... И поред тешких губитака, батаљон је под командом 23-годишњег Јована - Јожа Дурбабе наставио борбу, која је била надчовјечанска.

- И данас, вели Јожо, треба поштеном човјеку надчовјечанска снага да, како каже, свари све оно што човјека чини нечовјеком. Највише му сметају хвалисања појединаца, који причају како су бацали бомбе и јуришали на непријатељске бункере, заборављајући мртве саборце, те одрицање антифашизма српском народу. A о данашњој политици и политичарима, на просторима разваљене Југославије, додаје, нема никакво мишљење.

A шта мисли Јожа о данашњим политичарима?

 - Шта да мислим о такозваним политичарима који измишљају нације и странке и који стално "мијењају вјеру за вечеру". Једноставно ништа ништа не мислим.

Они су само вриједни презира, историја ће то најбоље потврдити, вели партизански командант, народни херој, генерал у пензији Јован - Јожо Дурбаба. Живи у Београду, а обећао је  поново догодине, доћи на Сутјеску и поклонити се сјенима својих мртвих сабораца.

********************** 

Ратни командант чувеног партизанског батаљона Треће далматинске бригаде пет пута је рањаван на седам мјеста на тијелу

**********************

Јован - Јожо Дурбаба погледом је премјерио добро му позната брда Кошура, Вучева и Зеленгоре. Ту се прије 65 година борио  са десетоструко бројнијим непријатељем

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.