Гинисов рекорд у доба короне: Зашто Србин весла преко Атлантика

Предраг Трипковић са пријатељима покушава да превесла Атлантик за 47 дана и обори свјетски рекорд - док на обе стране океана бјесни епидемија корона вируса.

Трипковић, држављанин Србије, дио је петочлане екипе чији је циљ да обори чак десет свјетских рекорда овим веслачким подухватом.

Међународна петорка испловила је у океанском веслачком чамцу из градића Портимао у Португалу, у суботу 7. марта, не слутећи шта их чека.

Неколико дана касније, 11. марта, у свијету ће бити проглашена пандемија корона вируса, а њихово изазовно путовање додатно се компликује.

Предраг је 18. марта на океану прославио 59. рођендан. Ако експедиција прође према плану, он ће бити први Србин и најстарији човјек који је превеслао Атлантски океан до сада.

“Када си на чамцу, године губе значај”, каже Трипковић за ББЦ на српском.

“Без обзира колико година имаш, мораш да обавиш свој део посла. Да ли је мени теже или лакше, то није ни важно - овде се свако сам бори са својим проблемима и страховима”.

Осим Предрага, у екипи су двојица Ираца, Шејн Рајан и Дара, Ливар Најстед са данских Фарских острва и њихов капетан Ралф Тујн из Холандије.

Њихово путовање водиће их од Португала до Француске Гвајане, на сјевероисточној обали Јужне Америке.

Ирац Рајан прва је слијепа особа на свијету у оваквој експедицији.

“Одувек сам желео да превеслам Атлантик и не осећам се нимало другачије од сапутника”, каже Шејн за ББЦ.

“Желим да поручим свим слепим особама да, уколико имате циљ и појаве се околности које су довољно безбедне да тај циљ и остварите, само крените”.

Међутим, земље широм свијета су током протекла два мјесеца затвориле границе, ставиле читаве градове и регионе у карантин, умањиле или потпуно укинуле међународни и унутрашњи саобраћај.

Због епидемије вируса корона, веслачима је отежано допуњавање залиха, што су први пут осјетили крајем марта:

“Одбијени смо на Зеленортским острвима, где смо планирали да допунимо залихе пијаће воде и намирница”, каже за ББЦ у јављању са чамца капетан Ралф.

Он је најискуснији веслач на чамцу - Ралф девети пут прелази Атлантик, и тако поставља нови светски рекорд у броју поједничних превеславања.

Након 24 сата проведених на улазу у марину на Зеленортским острвима, полиција је обавјестила веслаче да ће их снабдети водом и другим неопходним потрепштинама.

“Преко штапа, који је на једном крају имао завезану кесу, додали смо списак ствари и потребан новац”, пише Предраг у једном од постова на Фејсбук страници удружења Номад култура.

Екипа има и свог “везисту” на копну - Предраг са сателитског телефона шаље поруке нећаку Милошу у Београду, који их потом објављује на друштвеним мрежама.

“После три-четири сата, обавестили су нас да одвесламо до дока, где нас је чекало 65 канти воде од по шест литара. Полиција је све хтела да обави брзо, не схватајући да ми немамо неки посебан простор где бисмо могли да убацимо све те балоне”.

Затворене границе услед епидемије вируса корона нису једино што брине веслаче.

“Наравно да бринем, моја породица је у Београду”, каже Предраг Трипковић.

“Ово је јединствен изазов и тражи од сваког појединца да се прилагоди новој ситуацији. Бринем као родитељ и супруг”.

А ту је и немирно море. На почетку путовања, када су били у близини Марока, на чамац се стуштила олуја са ударима вјетра од 90 километара на сат, запљускујући га таласима висине до пет метара.

Дан веслача подјељен је у смјене од по два сата веслања и два сата спавања. Са изузетком краћих пристајања ради допуне залиха, ово је непрекидан циклус.

“До сада сам 148 пута спаковао врећу за спавање и исто толико пута је распаковао, шест пута дневно”, пише Трипковић у Фејсбук јављању почетком априла.

Током смјена, чланови посаде се занимају тако што броје завеслаје и такмиче се ко је више пута замахнуо током смене. Бројање се паузира само за одласке у тоалет.

А тоалет и купатило?

Ту је океан. За прањем одеће, па ни за купањем - на океану су, све је стално влажно.

Док многи ових дана због полицијског часа упорно прешпартавају станове и терасе, веслачи се саосећају - њихов потез да протегну ноге након веслања чини палуба дугачка пет а широка 1,6 метара.

Које свјетске рекорде веслачи покушавају да оборе?

“Рекорди ми нису приоритет”, каже Предраг. “Изазови које са собом носи овакав подухват и сагледавање сопствене реакције на те изазове је непоновљиво искуство”.

Мотивише их и порука коју је неко од веслача написао на зиду кабине: “Не знаш колико си јак док ти снага не постане једини избор”.

“То је стварно тако”, каже Предраг.

Посада живи на експедиционој храни, за коју Предраг каже да није баш лака за варење.

“Знам да у тој експедиционој храни има много млека у праху, али прошли смо ми и горе ствари - сети се само свилених буба у Кини, па овчијих очију које си успешно сварио у Монголији, а да не причам које си све глупости проварио у Таџикистану. Можеш ти то”, бодри он сам себе.

Једна од насушних ствари на чамцу су и влажне марамице за бебе - оне су врло важне за чишћење коже од слане воде, како не би дошло до инфекција.

Неизвјесност повратка

Због затварања граница није извјесно да ће моћи да заврше авантуру искрцавањем у Француској Гвајани.

“Треба да тек да завршимо папирологију за искрцавање”, истиче капетан Ралф.

“У овом тренутку, не знам како ћемо и када моћи да отпутујемо кући”.

Предраг додаје да, према информацијама које за сада имају, не би требало да буде већих проблема.

“Смене од два плус два сата су моја преокупација, о свему шта ће бити кад стигнемо ћу мислити тада”, каже Предраг за ББЦ.

Међутим - нађе се времена и да се веслачи почасте неком конзервом туњевине, лименком пива или чашицом ликера.

“Било је око 23 часа када је Ралф закључио да је тренутак када би требало попити флашу ликера којег је његов отац јако волео”, пише Предраг у једном од Фејсбук постова.

“Требало је да је попијемо када из урне проспемо у океан пепео његовог недавно преминулог оца”.

(ББЦ)
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.