ФЕЉТОН Историјске сједнице Првог сазива Народне скупштине, медијски одјеци - Крај славног мандата

Мирјана Кусмук
ФЕЉТОН Историјске сједнице Првог сазива Народне скупштине, медијски одјеци - Крај славног мандата

Расправа о “актуелним питањима унутрашње и спољне политике” настављена је и на сљедећој редовној сједници, одржаној шест дана касније, тачније 22. октобра 1995. у Бијељини.

На почетку ове сједнице, на којој је усвојена политичка платформа за предстојеће мировне преговоре у САД, Крајишник је рекао да је делегација Републике Српске 19. октобра разговарала са Слободаном Милошевићем и да је он рекао да ће у мировним преговорима поштовати стратешке циљеве Републике Српске, да ће се залагати да Српска добије широк коридор у појасу Брчког, те да је пружио увјеравања да ће јој бити враћене територије изгубљене у недавној хрватско-муслиманској офанзиви, тачније 12 општина у тзв. Високој Крајини, те да јој буде обезбијеђен излаз на море и да задржи Српско Сарајево. Извјештај о преговорима са Милошевићем посланицима је поднио потпредсједник парламента Милован Милановић.

И ова сједница трајала је до дубоко у ноћ. Посланици су првог дана засједања око један час иза поноћи одобрили контакте Војске Републике Српске са представницима других земаља у вези са ангажовањем мултинационалних снага у БиХ. Парламент је усагласио да су спремни да дају одобрење за стационирање војника из Русије, Украјине и других пријатељских земаља на граници Републике Српске са Муслиманско-Хрватском Федерацијом.

Платформа за Дејтон

Другог дана засједања усвојена је Платформа за мировне преговоре, који су у војној бази у Дејтону почињали за седам дана, 31. октобра. Платформа се састојала од осам тачака са принципима за уставни споразум и шест тачака које се односе на територијалне приоритете. Ову платформу, како је одлучила Скупштина 23. октобра 1995., заступала је делегација коју су чинили: потпредсједник Републике Српске Никола Кољевић, предсједник парламента Момчило Крајишник и министар спољних послова Алекса Буха, са којима су у Дејтон још путовали: проф. др Владимир Лукић, проф. др Радомир Лукић, проф. др Гашо Мијановић и проф. др Јован Заметица. 

Након потписивања Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. и његове ратификације у Паризу 14. децембра, прва сједница Народне скупштине Републике Српске одржана је на Јахорини, 17. децембра 1995. године.

У новинарској биљежници са ове сједнице записала сам овако:

На Јахорини је у 10.50 часова почела 56. редовна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој је делегација Републике Српске посланицима поднијела извјештај о Мировној конференцији у Дејтону. 

Владимир Лукић (члан експертског тима за територијално разграничење на преговорима у Дејтону): “Због промјена унесених на карти територијалне подјеле послије разговора у Дејтону обратио сам се писмом предсједнику Србије Слободану Милошевићу. Дошло је до измјена карте, а границе су у корист Федерације помјерене код Градачца и Вукосавља, затим код Шамца гдје граница улази у град, потом на југу Сарајева гдје  нам одузимају фабрику 'Фамос', радарске станице на Јахорини и највише коте на овој планини, гранична линија улази и у Трново са сјеверне стране, одузимају нам најквалитетнији дио Поповог поља и пресијецају пут Љубиње - Требиње. Површина територије Републике Српске тако сада износи 48,62% БиХ, а не 49%. У Паризу је извршена корекција мапа код Градачца, али постоји могућност да буде још измјена што сам писмено затражио од Милошевића који је у име Срба парафирао Дејтонски споразум.” 

Послије уводног излагања проф. Лукића отворена је посланичка расправа.

Мирко Мијатовић: “Молим вас да приликом даљих евентуалних измјена консултујете стручњаке са терена.”

Љубо Босиљчић: “Страшно је све ово што се догодило са Српским Сарајевом. Предлажем да предсједник Републике Српске сиђе у Српско Сарајево и да умири народ. Народ у Српском Сарајеву заслужио је заштиту. По цијену прекида преговора није смјело бити уступања Сарајева Федерацији. Данас би овдје извјештај требало да поднесе Слободан Милошевић који је потписао Дејтонски споразум.”

Никола Кољевић (потпредсједник Републике Српске): “До укидања санкција Републици Српској доћи ће по доласку војних снага ИФОР-а на границе између ентитета, значи за 30 дана. Ја сам без одобрења Скупштине на данашњу сједницу позвао Милошевића, али он је тај позив одбио и рекао да је спреман да прими делегацију коју ће чинити група посланика.”

Потом је Народна скупштина Републике Српске са једним уздржаним гласом изабрала Рајка Касагића за новог предсједника Владе.

У тикеру Агенције “Срна”, у вијести емитованој у 12.35 наводи се да је Кољевић упознао посланике о мировним конференцијама у Лондону и Паризу. Рекао је да се у Лондону говорило искључиво о имплементацији Дејтонског споразума и да су се земље учеснице обавезале да ће финансијски помоћи реконструкцију оба ентитета. Кољевић је рекао да је други аспект Конференције у Лондону била непромјењивост Дејтонског споразума. Формирана је специјална екипа предвођена Карлом Билтом која ће радити на имплементацији Дејтонског споразума у Сарајеву, а тај тим предводи Михаел Штајнер.

“На састанцима вођеним у претходна два дана речено је да народ у Српском Сарајеву има право да остане до изградње новог града или да оде”, рекао је Кољевић.

Најболнија тачка

Највише полемике водило се о најболнијој тачки Дејтонског споразума, а то је уступање територије Српског Сарајева Федерацији. Посланици су позивали предсједника Републике Српске, Владу и Народну скупштину да се 25. децембра са Пала преселе у Сарајево и да “остану са народом који је издат и продат”. “Тражим да Скупштина Републике Српске прецизно заузме став о народу у Српском Сарајеву, Вукосављу и Брчком. Народ у Српском Сарајеву изразио је жељу да остане на својим огњиштима и да државне институције пронађу рјешење. Република Српска мора стати уз народ Српског Сарајева. Државне институције - Предсједништво, Влада и Скупштина требало би да до 25. децембра преселе своја сједишта у Српско Сарајево”, рекао је у веома емотивном обраћању на сједници предсједник Ратног предсједништва Српског Сарајева и народни посланик из Илијаша Трифко Радић.

И као што је наведено у “Срниној” вијести, емитованој у 15.30 часова: “Посланичка дискусија о аспектима Мировног споразума о БиХ обиљежена је дисонантним тоновима и кретала се од резолутног одбијања до позива да се ситуација разумно сагледа.”

Посланици су говорили да је највећа жртва коју су Срби дали у Дејтону губитак Српског Сарајева и да сада треба стати пред 120.000 људи који су четири године бранили своје домове и рећи им да нису дио Републике Српске. Била је ово једна од најтужнијих сједница од конституисања Народне скупштине, а окончана је усвајањем Декларације о статусу угрожених дијелова Републике Српске. У тој Декларацији грађани Српског Сарајева, Вукосавља и дијела Подриња позивају се да остану на својим огњиштима, формирају локалну власт и да “наставе политичку борбу до коначног праведног рјешења њиховог статуса”. САД, земље чланице Контакт групе и међународна заједница позивају се да им помогну у остваривању легитимних интереса српског народа. Народна скупштина усвојила је на овој сједници и Одлуку о смјештају снага за одржавање мира на подручју Републике Српске. 

У 1996. години почела је имплементација Дејтонског мировног споразума, а 25. јуна 1996. године Народна скупштина донијела је Закон о политичким организацијама, којим је грађанима Републике Српске омогућено право на слободно политичко организовање и формирање политичких странака.

Скупштина је 9. јула 1996. године усвојила Одлуку о расписивању избора за народне посланике другог сазива и одборнике у Скупштини града Српско Сарајево и у скупштинама општина. Одлучено је да ће се избори одржати 14. септембра 1996. године, у складу са Законом о избору народних посланика и одборника и Анексом три Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Непосредним гласањем, на територији Српске, која је била једна изборна јединица, мандате су на изборима добила 83 народна посланика.

(Крај)

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана