Европска унија на респиратору

Александар Стојановић
Европска унија на респиратору

Почетак пандемије вируса корона дјеловао је као својеврсна шок бомба за читаво човјечанство, свакодневица обичног човјека и све што смо до сада познавали се промијенило преко ноћи. Нико није постављао много питања и просто је било најбитније у датом тренутку сачувати себе, али данас, више од годину касније, све је израженији замор, неизвјесност. Питање здравља прераста у геополитичке игре, тешко разумљиве обичном човјеку, а које на сваком кораку кроје нове препреке, буде дискриминацију, руше европске вриједности.

Болест се свела у домен бројева, представници здравствених организација постали су саставни дио јавног живота, а на апеле почињемо да реагујемо механички и по принципу “на једно уђе, на друго изађе”. Појавом вакцина, које би требало потпуно да искоријене присуство вируса, почела је борба за доминацију и трка једнака оној у погледу наоружавања. Поједине, претежно богате државе потврдиле су свој статус свјетских сила, а с друге стране та трка и борба за доминацију оголила је и показала слабости неких савеза који су словили за важне свјетске играче. Међу њима је и Европска унија.

Од почетка пандемије њено функционисање се промијенило из коријена, а умјесто одважних и чврстих порука, на какве смо навикли од европских лидера, много чешће смо чули извињења и признања грешака. Поруке солидарности и међусобне захвалности замијениле су међусобне критике чланица, али и према самом Бриселу. Све оно на чему је Европа почивала, од отворених граница, прокламованих слобода кретања и слободног тржишта, преко ноћи је срушено. Поново су подигнуте границе, механизми помоћи и солидарности су заказали, јер је свако почео да брине о самом себи и просто није било простора за емпатију. Сваком је његова патња постала најтежа.

Грешке и извињења

Као својеврсни печат низу грешака, несналажења и стихијског дјеловања био је застој и потпуни колапс заједничког система за набавку вакцина “Ковакс” и увођење “ковид” пасоша.

- Тачно је да се погријешило у наруџбама вакцина у Бриселу и у државама чланицама. Спреман сам на крају пандемије на преиспитивање и онда можемо видјети шта смо учинили погрешно - рекао је прије неколико дана потпредсједник Европске комисије Франс Тимерманс.

И ово није први пут да један европски званичник признаје грешку. Слично је учинила и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, када је у марту прошле године упутила извињење “због закасњеле реакције у давању помоћи Италији”, чији здравствени систем је у том тренутку доживио потпуни колапс. “Извињавам се, ми смо с вама” био је наслов писма Фон дер Лајенове које је упутила Италијанима.

- Данас се Европа мобилизује да би била уз Италију. Али то није увијек био случај. Треба признати да су на почетку кризе, када је требало дати заједнички европски одговор, многи мислили само на своје властите националне проблеме - написала је тада предсједница ЕК.

Али, било је касно. Италијани, а касније и Шпанци, били су љути и отворено су изразили свој протест према Француској и Њемачкој, које су их потпуно игнорисале, а помоћ је стигла из Русије и Кине.

Већ тада било је јасно да тврдње евроскептика да су прокламоване слободе и постулати ЕУ само надувани балон, те да међу чланицама влада принцип доминације, себичности и лицемјерја, ипак имају упориште. Тако се наметнуло питање каква је судбина ЕУ послије ове кризе? Да ли је невидљиви непријатељ пољуљао темеље и оголио све недостатке до те мјере да том силном економском савезу након скоро 70 година пријети распад? Да ли је Европска унија прикључена на респиратор и може ли ико да је спаси?

Саговорници “Гласа Српске” имају опречне ставове о будућности Европске уније, али сагласни су у томе да је пандемија затекла Брисел, који се није најбоље снашао у новонасталој ситуацији

Гдје плови европски брод

Аналитичар Европске иницијативе за стабилност Аднан Ћеримагић каже да се, поред чињенице да је здравствена политика искључива надлежност земаља чланица, стиче утисак да су се ЕУ и њене чланице брзо сабрале и мобилизовале помоћ гдје је била потребна.

- Мислим да је уз сву критику која се у ЕУ и према ЕУ одашиље, свима који су у ЕУ, владама које морају одговорити на здравствене и економске посљедице пандемије, кристално јасно да је боље бити у ЕУ него изван ње. Предности јединственог тржишта, финансијске подршке, слободе кретања и других привилегија чланства надилазе све критике до сада изречене према ЕУ. Дио готово свих политичких процеса у ЕУ је разговор, преговарања и покушај различитих актера да максимизирају своје бенефите чланства у ЕУ, тако да је критика, некада односа Брисела према свим чланицама, а некада односа истока и запада, сјевера и југа, саставни дио тог свакодневног политичког живота преговарања у ЕУ - истиче Ћеримагић.

Он додаје да је сада најважнији задатак ЕУ да испуни обећање грађанима, привреди, сусједима и свијету када је у питању процес вакцинације и повратак нормалнијој свакодневици, јер је видљиво да Брисел још тражи те одговоре, а захтјеви и негодовања расту.

- Очекивање је да све гране привреде, од пољопривреде до аутомобилске индустрије, прођу кроз транзицију у наредних десетак година. То је огроман задатак, за који је ЕУ кроз вишегодишњи буџет поставила какве-такве темеље. И који ће се сасвим сигурно одразити и на БиХ и регион - наглашава Ћеримагић.

Као највећи проблем Уније Ћеримагић не види опасност од раста евроскептицизма, него у покушају политичких снага унутар ЕУ да ударе на основе либералне демократије.

- У наредном периоду, као у годинама прије пандемије, једна од важнијих борби у ЕУ наставиће да буде због одговора на оне политике које имају визију друштва у којем нема мјеста за слободне медије, независне судове и институције. Да ли ће одговори на ово ојачати или ослабити, биће важни резултати избора у Њемачкој ове године, али пуно више избора у Француској наредне године - закључује он.

С друге стране, политички аналитичар Цвијетин Миливојевић сматра да је трка у набавци вакцина борба у којој се ЕУ није снашла и да је цјелокупна пандемија огољела све недостатке концепта на којем опстаје Унија.

- Самим стварањем програма “Ковакс”, који забрањује земљама чланицама ЕУ и земљама које су на европском путу да користе оне вакцине које нису одобрене од Европске агенције за лекове, било је јасно да се то претвара у борбу против Кине и Русије. Сада је ствар огољена увођењем “ковид” пасоша. Међутим, ЕУ, тачније лидерске земље, нису рачунале на то да је заправо ова криза огољела многе пољуљане темеље ЕУ. Могли смо приметити кад је кренула велика пандемија прошле године да су заправо све земље ЕУ једна по једна срушиле саме шенгенски споразум. Могли смо да видимо да су они гранични прелази који су били запуштени, оронули и нису се користили сада обновљени и да је унутар саме Уније уведен пун капацитет царинских и граничних прелаза какав је био и пре формирања шенгенског споразума. То је био тај први корак, а нисам приметио да је иједна чланица срушила те прелазе. А то јесте један од основних темеља - истиче Миливојевић и додаје да је други корак био подизање бројних баријера према трећим државама.

Бројни проблеми у систему “Ковакс” натјерали су многе чланице да размишљају о алтернативним каналима набавке, а Мађарска се на тај корак већ одлучила и започела је масовну вакцинацију вакцинама руског и кинеског произвођача.

- Хајде да видимо ко ће грађанима Мађарске да забрани путовања унутар Уније. Просто мислим да су ове последње ствари бесмислени покушаји слања неких порука од тих лидера ЕУ, ту мислим на Немачку и делимично Француску, да се покажу неки мишићи и мислим да то дугорочно не може опстати - каже Миливојевић.

Лицемјерје

На питање да ли је Унији важније да сузбије утицај Русије и Кине него здравље сопствених грађана, Миливојевић каже да се свака земља у Унији понаша лицемјерно већ дуги низ година.

- У реалном животу свака земља ЕУ узима од Русије и Кине и са њима сарађује баш онолико колико је њима потребно, не водећи рачуна о ономе што је такозвани интерес ЕУ, који у суштини и не постоји. Увођење санкција Русији није интерес сваке земље ЕУ, него налог који је стигао из Вашингтона. Према томе ми можемо да приметимо да Немачка без пардона, упркос санкцијама, гради “Северни ток”, који је противан ономе што је бирократски исказана воља ЕУ. Дакле, свака од земаља се понаша лицемерно. Тако нпр. осуђују економску сарадњу са Кином, говорећи да Кина постаје лидер и користи монополе, а добар део тих земаља има изузетно добре односе са Кином, а да не говоримо о Русији. Овај случај Мађарске огољује ствари - истиче Миливојевић и подсјећа на примјер када је Италија прихватила медицинску помоћ из Москве, без обзира на то што се то у том тренутку косило са стандардима ЕУ.

Бројне мјере и закључавања допринијели су губицима од стотину милијарди евра, а поучена историјом, свака криза доноси раст и десничарских опција. Европска унија се годинама успјешно борила са том појавом и увијек имала одговоре на десничарске претензије, али намеће се питање како ће сада то изгледати када милиони остану без посла.

Бивши главни уредник недељника “Нин” Слободан Рељић каже да не треба “много лити сузе над њемачком привредом” и да ће девастација бити примјетна на периферији и да је суштина “великог ресета” да пропадну мала и средња предузећа.

- Нема још суочавања с тим шта ће се дешавати са десетинама милиона “малих људи”. Како ће плаћати станове? Глад је реална опасност. Сва деца избачена у онлајн наставу биће оно што су наши родитељи са стрепњом звали “уличари”. Милиони уличара ће бити око нас! Мени увек падне на ум онај филм “Побеснели Макс”. То што ће њих Клаус Шваб, америчке демократе, преплашени либерали, њихови медији звати “десничарска опција” неће имати никаквог значаја. И неће бити тачно. То ће бити гомила која тражи решење. Од кога год. Између два светска рата су се као решење појавили фашисти и национални социјалисти. Хитлер је настао из врло сличног хаоса. Важно је знати, хаос нису направили “десничари”. Они су само одговор на бруталну пљачку коју спроводе либерали и неподношљиву лакоћу лажирања демократије - истиче Рељић.

Крхка творевина

Говорећи о недостацима ЕУ Рељић каже да је то само најкрхкија грађевина у драматичној кризи Запада и само “сјећање на вријеме када су Американци у паничном тражењу фронта против Совјетског Савеза на истоку гурали биједне и поражене Нијемце и понижене Французе у савез каквог никад није било”.

- Сетите се како су прошле године долазили Руси и Кинези да у Италији и још где уведу минимални ред у општем страху. Видите сад како их ломи проста ствар, руска и кинеска вакцина. Једни хоће, други неће. Али нема снаге ни да се прети Орбану или Италији која је поново у типичном стању кризе владе. ЕУ без америчке команде просто нема смисао на дуже време. Нема идеје која би је повезивала. Као што је и НАТО обесмишљен. Зар неко стварно мисли да ће се Шпанци дићи и поћи у Литванију да се боре, ако се овај пиљак од државе ухвати у коштац с Русијом. Не постоји мотив. Разумећете да се људи 1936. године скупљају и иду у Шпанију. Они имају велику идеју пред собом. То људе покреће. А ко би се борио за НАТО идеју? – истиче Рељић.

Бирократске хорде

Слободан Рељић каже да политичке елите у Бриселу одбијају да се суоче са проблемом, јер су се претвориле у “бирократске хорде које прије свега штите сопствене и интересе наднационалних група”.

- Народ, у име којег се систем још зове демократски, није у њиховом фокусу. То друштво води у сукобе. Друштвени немири се покривају бесловесним “закључавањима”, одржавањем “социјалне дистанце”. Кад се ти народи не би побунили они би са таквим лидерима нестали - истиче Рељић.

Три лиге

На питање да ли цјелокупна пандемија угрожава темеље Уније и какве би посљедице могла да остави, Цвијетин Миливојевић каже да је пандемија само убрзала постављање питања “на чему ЕУ почива?”.

- Ми се дефинитивно ближимо увођењу нечега што се назива “три лиге” умјесто ове суперлиге. Тако можемо очекивати формирање “прве А”, “прве Б” и “прве Ц” лиге, а реално гледајући такав је и данас живот у ЕУ. Имате земље унутар Уније које ни по којим стандардима не испуњавају самонаметнуте критеријуме за улазак у Унију, а ушле су тамо пре десет и више година - рекао је Миливојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана