Двије деценије “Зачараног града”, једног од најљепших и најбољих анимираних филмова свих времена: Магични додир стварности

Миланка Митрић
Двије деценије “Зачараног града”, једног од најљепших и најбољих анимираних филмова свих времена: Магични додир стварности

Када машта оживи у облику анимације, тада настају чудеса, а човјек који већ деценијама ствара чудеса је Хајао Мијазаки. Када говоримо о његовим дјелима, често је те идеје и творевине описати ријечима, али некад се чини да их је могуће описати магијом.

Један од магичних анимираних филмова је и његов “Зачарани град”, који ове године пуни двадесет година. Музика, руно цртана анимација (што овај филм чини још више посебним), прича, идеја и све у вези с филмом је савршенство, а ово остварење је један од најуспјешнијих јапанских филмова свих времена и један од најбољих анимираних филмова свих времена. Мијазаки је један од најважнијих аниматора свих времена.

Када говоримо о самој причи, она је обавијена велом чудесности и зачараности, а након што прогледамо ван магичног свијета, бивамо запљуснути великим идејама и поукама. “Зачарани град” одушевљава анимацијом, чини да се вежемо за ликове, буди најразличитије емоције у нама и тражи од нас да се сагледамо, да заплачемо, насмијемо се и осјетимо сјетност свијета у којем живимо. А то и јесте поента умјетности. А Мијазакијева умјетност је и више од тога. Она оплемењује, на тако чудесан начин. Дјевојчица Чичиро до оплемењивања води кроз град магије, залуталих, изгубљених, похлепних и окрутних.

- То што се њени родитељи претворе у свиње показује да су људи постали похлепни. Када Чичиро каже да јој град дјелује чудно, они се претворе у свиње. Постоје људи који су постали свиње, током једног периода у Јапану, осамдесетих година, и они још нису схватили да су свиње. Једном кад се неко претвори у свињу, он се не враћа у људски облик, него временом добија “душу и тијело свиње”. То су људи који  говоре “у рецесији смо, немамо довољно хране”. То није примјенљиво само на свијет фантазије. Можда није случајност што је храна аналогија “замци за хватање изгубљених људи” - рекао је сам Мијазаки, говорећи о појединим мотивима овог филма, који у себи, осим похлепе и окрутности свијета, обједињује и мотиве промјена, духовности, несталности и пропадљивости свијета.

Музика коју је радио Џои Хисаши савршено је усклађена са причом и анимацијом, те помно прати Чичиро. И музика говори много.

- Желио сам да створим хероину која је обична дјевојчица и некога с ким ће гледаоци моћи да се поистовијете, и за кога ће рећи “да, то је тако”. Важно је направити план за причу и не претјерати. Ово није прича у којој ликови одрасту, ово је прича у којој они из себе извлаче нешто што већ постоји у њима, а проузроковано је околностима у којима се нађу. То сам, између осталог, хтио да испричам овим филмом - казао је једном приликом Мијазаки, који је своје идеје на најбољи начин и приказао овим филмом.

“Зачарани град” креће да одмотава своју причу на наизглед обичан начин - из једне врсте јавног купатила, након чега прелази висине, дубине и разне путеве, удара у емоције и у разум, и на крају свега, доноси смирај. Смирај доноси и музика, а једну од најљепших мелодија у себи носи пјесма којом све завршава - нумера “Алњаyс Њитх Ме”.

“Зачарани град” је инспирисан јапанском традицијом и фолклором, прожет критиком конзумеризма и окупан фантазијом, а све то обједињује на једноставан начин, приступачан и разумљив свакоме ко га погледа. То је оно што га чини једним од најбољих.

Награде и листе

“Зачарани град” је освојио “Оскара” за најбољи анимирани филм на 75. церемонији додјеле овог признања Академије за филмску умјетност и науку. Такође, освојио је “Златног медвједа” на 52. Берлинском филмском фестивалу (који је тада подијелио са филмом “Блоодy Сундаy”. На листи “50 најбољих филмова за дјецу до 14 година” Британског филмског института налази се на 10. мјесту.

Би-Би-Си га је 2016. године прогласио четвртим најбољим филмом 21. вијека, по избору 177 критичара широм свијета. Годинама (19 година) био је јапански филм с највише зараде (383,4 милиона долара), док га прошле године није престигло остварење “Demon Slayer: Kimetsu no Yaima the Movie: Mugen Train”.

Хајао Мијазаки

Мијазаки је аниматор, режисер, продуцент, сценариста и манга умјетник. Један је од оснивача студија анимације “Гибли”, који је признат и цијењен у цијелом свијету.  У јануару је напунио осамдесет година. У својој вишедеценијској каријери заслужан је за постојање филмова као што су “Принцеза Мононоке”, “Порко Росо”, “Мој комшија Тоторо”, “Замак на небу”, “Кикина достављачка служба”, “Летећи дворац” и “Поњо”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана