Драматичне промјене на свјетском медијском тржишту у ери пандемије: Како је Америка стримингом окупирала планету

Оно што није успјело НАТО-у, Холивуду, класичној телевизији, рокенролу и свим осталима симболима америчке моћи у протеклих 70 година, по свему судећи остварују амерички стриминг гиганти попут “Нетфликса”, “Амазон прајма”, “Дизнија плус”, који неумољиво претварају свијет у чувено “глобално село” из тезе славног теоретичара медија Маршала Маклауна. И то “село” по апсолутно америчком укусу.

Ако вам ове тврдње звуче помало апокалиптично или као нека врста потврде омиљених теорија завјере као забаве за доконе на друштвеним мрежама, бројке и чињенице говоре нешто сасвим друго. Ратови око тржишта и публике стриминг гиганата “Дизнија”, “Нетфликса”, “Амазон прајма” и “Епл ТВ-а” постају након пандемијске 2020. године још узбудљивији, уз све погубније посљедице на свјетске медијске токове, посебно у Европи.

Слом биоскопа

Слом биоскопског тржишта током пандемије, раст креативног квалитета телевизијске продукције у 21. вијеку, дуготрајна изолација публике осуђене на конзумирање телевизије и стриминг садржаја, тешке посљедице пандемије на економску моћ мањих земаља и њихових медијских система, били су само неки од кључних фактора који су преко ноћи створили идеалне услове за муњевиту експанзију америчких стриминг сервиса широм планете. Остало је била само ствар новца и технолошке подршке, а ту ствари одавно стоје на страни фирми са предзнаком “Made in USA”.

Два америчка телевизијска гиганта, “Ворнер” и “Дискавери”, објавили су недавно планове да ће се удружити - чиме ће се по приходу, након “Дизнија”, створити друга највећа медијска компанија на свијету.

На једној платформи за видео-стриминг биће ХБО, Си-Ен-Ен, “Ворнер брос”, “ДЦ комикс”, “Енимал планет” и “Дискавери”. Логика која стоји иза овог удруживања веома је проста и функционално ефикасна. Спајање ће створити партнерство које ће се унутрашњим знањем о садржају и технологији, уз финансијску снагу, успјешно такмичити са “Нетфликсом”, “Амазоном” и “Дизнијем”.

Болна и скупа лекција, коју је групација “Ворнер” на својој кожи научила током неочекиваног слома биоскопског тржишта и великих губитака у свом пословању током изолације и карантина 2020. године, гласила је “никад се не ослањај на једну карту на свом путу до публике и новца”.

Брза реакција и повратак “Ворнера” у игру почела је одгађањем бројних филмских премијера или њиховог директног пребацивања на стриминг, потом ударом на емоције публике раскошним продукцијама свима омиљених медијских производа попут верзије “Лиге правде” Зака Снајдера или најавом бројних спиноф наставака њихових мегахит серија попут “Игре престола” како би се повећао број претплатника, а потом проширења медијске моћи и садржаја кроз удруживања са другим каналима, како би се извршио нови удар на публику у све жешћој трци са конкурентима.

Да ће њиховој новој платформи бити потребна финансијска снага и медијска муниција, говоре цифре које прате планове водећих америчких стриминг сервиса и које најављују да ће само ове године уложити невјероватних 40,2 милијарде евра на продукцију нових садржаја.

Извршни директор “Дискаверија” Давид Заслав, који ће водити нову платформу, планира по званичним најавама буџет вриједан скоро половину цјелокупног америчког тржишта стриминга у износу од око 20 милијарди долара. Са друге стране, не треба се бринути да ће “Амазон”, “Нетфликс” и “Дизни плус” остати без реакције на ову нову пријетњу.

Профит и буџети

Гледаоци, наравно, профитирају од стриминг ратова - уживајући у златној ери оригиналних телевизијских продукција, гдје се хит серије смјењују као на траци, уз огроман утицај и гледаност широм планете.

С друге стране, традиционалне европске телевизијске станице, као једини озбиљан конкурент изван америчког тржишта, све више губе публику, јер пате од буџетских ограничења проузрокованих резањем јавног сектора или падом прихода од оглашавања због пандемије.

Европски буџети за продукцију представљају мрвице у односу на планове америчких колега - њемачки јавни сервис АРД и ЗДФ троши око четири милијарде евра, док британски национални канал Би-Би-Си има буџет од око 2,91 милијарду евра. Истовремено, велики амерички играчи непрестано надиру на европско тржиште и смањују удио европске продукције. На примјер, снажни пораст претплатника њемачког “ТВ Нау премијума” (РТЛ) и британског “Бритбокса” зауставио се због “Дизнијеве” понуде стриминга, доприносећи глобалној и локалној неравнотежи и само је питање када ће се они наћи у позицији да буду купљени или угашени од стране богатог “великог” брата.

Добар примјер шта комбинација квалитета, квантитета и новца може учинити преко ноћи јесте брзометни успон стриминг сервиса компаније “Волт Дизни”. Потпуно очекивано рекло би се, узимајући у обзир њихову финансијска моћ и огромно богатство медијског каталога (посебно породичног садржаја, идеалног за карантинско доба), сервис “Дизни плус” је у релативно кратком временском периоду успио да постане кључни стриминг играч уз “Нетфликс” и “Амазон”, што оставља мало простора за друге, посебно након нове платформе “Ворнера”.

Европске телевизијске станице све ће теже бити у стању да се такмиче на плаћеном тржишту стриминга и биће им остављено да пружају бесплатан видео-стриминг или услуге финансиране од огласа или да се “придруже” побједничкој страни.

Иако су многе класичне телевизијске станице забиљежиле пораст гледаности током пандемије, више од двије трећине гледалаца у Великој Британији, Француској, Њемачкој, Италији и Шпанији кажу да сада умјесто телевизије више воле да гледају платформе за стриминг.

Велика Британија највеће је европско тржиште “Нетфликса” са 15 милиона претплатника, а слиједи Њемачка са 7,2 милиона. Готово половина (46,4 одсто) свих њемачких домова сада има “Амазон прајм”, наспрам 53,5 одсто у Великој Британији. А и све остале земље ЕУ полако али незаустављиво падају под лавином стриминг понуде која, мора се признати, нуди најквалитетнији садржај “Маде ин Америца” или да буде још тужније, продуцира најквалитетнији домаћи садржај.

Стриминг ратови

Тони Гунарсон, британски стриминг аналитичар, увјерен је да ће стриминг ратови подстаћи даља спајања медија у Европи. Он тврди да емитери европског континента могу да имају корист од успјеха својих америчких колега кроз сарадњу у оригиналним продукцијама. Платформама попут “Нетфликса” потребан је локални садржај (довољно је поменути успјех шпанске серије “Ла Цаса де Папел” или руске “Епидемије”, које су биле међу најгледанијим на “Нетфликсу”), не само како би изградили своју публику на сваком тржишту и превазишли језичко-културолошке баријере, већ и да би могли да кажу да су испунили правила ЕУ о поријеклу садржаја.

- Да Европа нема тај систем јавног сервиса, не би постојао капацитет за стварање висококвалитетног садржаја који подржава глобалне платформе за стриминг - рекао је Гунарсон.

За разлику од Европе, добар дио остатака планете нема правила која регулишу домаћу продукцију, о капацитету да створе конкурентан производ Американцима смијешно је и причати, тако да стриминг гиганти имају отворен пут да раде дословно шта хоће. Наравно, само ако виде економску исплативост или се успијевају прилагодити политичким ограничењима на дјелимично затвореним тржиштима попут Кине или Русије или успијевају појачати контролу пиратског приступа њиховим садржајима.

Због тога се не треба чудити на вијест да ултрабогати “Амазон” допушта бесплатан видео-стриминг на тржишту Индије, јер када створите чврсту базу гледалаца на тржишту са милијарду становника, само је питање дана када ће бити одређена цијена стриминга. О маркетиншкој рачуници да и не говоримо.

Тако да би врло брзо, већ у току актуелне деценије, горепоменута Маклаунова теза о “свијету који ће технологија претворити у глобално село” могла отићи корак даље и претворити свијет у глобалну дневну собу, у којој појединац сједи на каучу испред екрана и бесконачно бира садржај на америчким стриминг платформама. Наравно, ако може платити претплату!

“Глобално село”

Крилатица Маршала Маклауна “глобално село” први пут се појавила у књизи “Гутенбергова галаксија”, објављеној 1962. године. Маклаун, професор енглеске књижевности, написао је књигу у којој је примијетио да се људска историја може подијелити на четири поглавља: акустично доба, књижевно доба, доба штампања и тада у зачетку електронско доба. Маклаун је вјеровао да ће ново доба бити дом за оно што је назвао “глобално село” - простор у којем технологија шири информације свуда и са свима.

- Од појаве телеграфа и радија, планета се просторно ограничила у једно велико село. Трибализам је наш једини извор од електромагнетског открића. Прелазак са принта у електронске медије значи да смо дали око за уво - написао је Маршал у својој књизи “Разумијевање медија”.

Но, он се није бавио искључиво предностима мреже. Упозорио је на то да би предаја “приватној манипулацији” ограничила обим наших информација на основу онога што оглашивачи и други људи бирају за кориснике. Након више од 40 година од његове смрти, његове идеје су актуелније него икад, а његово завјештање будућим генерацијама је непроцјењиво.

Политички притисак

Додатно оптерећење за највеће европске телевизијске станице у њиховој борби са надмоћном конкуренцијом са друге стране океана је и политички притисак

На примјер, Би-Би-Си се увијек суочавао са појачаним надзором у тренутку обнављања своје десетогодишње лиценце - посљедњи пут 2017. године. Сада је у току кампања да се смањи или укине финансирање Би-Би-Сија како би се декриминализовало неплаћање ТВ претплате - 157.50 фунти (183.50 евра) годишње. Због велике забринутости око политичког притиска на Би-Би-Си, 120 јавних личности, међу којима су писац Салман Ружди, глумци Хју Грант и Мајкл Шин и бројни други, упутило је отворено писмо влади Велике Британије. Потписници се жале што се комисија основана за расправу о радиодифузној реформи састаје у тајности, и истичу да Би-Би-Си и други британски емитери представљају значајну националну имовину за коју су аутори рекли да је озбиљно угрожена због нерегулисаних стриминг услуга и “кликбејт” садржаја технолошких гиганата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.