Драгутин Максимовић, један од најстаријих Срба: Кад цијели вијек стане у човјека

Срна
Драгутин Максимовић, један од најстаријих Срба: Кад цијели вијек стане у човјека

КОСОВСКА КАМЕНИЦА- Један од најстаријих Срба Драгутин Максимовић из Косовске Каменице, који за четири и по мјесеца навршава стотину година, није продао ни метар породичне земље нити намјерава то да учини.

Са супругом Јелисаветом, која га је, како каже, "оставила" прије шест година "у поодмаклој десетој деценији", изродио је четири сина.

- Мислим да од мене и моје Савете данас има двадесет петоро - набраја Драгутин име по име свих чланова породице.

Његов унук Дејан, дипломирани правник запослен на пословима секретара у локалној основној школи, подсјећа га, поименично, на насљеднике и каже да их има 27.

- Али, пошто су мој деда и његов брат Данило, који је умро у јануару ове године у 98. години, живели под истим кровом, ми се никада не одвајамо нити пребрајамо по једном, већ по обојици - и зато нас има укупно 48 - рачуна Дејан.

Драгутин је породичну кућу, заједно са братом Данилом, изградио давне 1964. године. Она је удаљена тридесетак метара од цркве и на међи је са новосаграђеном џамијом.

Имам из џамије тражио је од њега да му прода три-четири ара како би "муслимани о празницима имали где да се окупе".

- Рекао сам му да, за мог живота, Максимовићи неће продати ни метар земље, а синове Александра и Миливоја и њихову децу, који су остали да живе у Каменици, натерао сам да ми се у цркви закуну да неће продавати имања и куће макар из њих морали да беже - наводи Драгутин за Срну.

Максимовићи - чукундеда Максим, чукундеда Таса и чукундеда Арсеније - потичу од извјесног Петра, досељеника из Маврова у Сјеверној Македонији.

И дан-данас, славећи Ваведење Пресвете Богородице, поштују се као браћа, не жене се и не удају између себе.

Драгутин каже да је "кроз век" био и гладан, и жедан, и сит, и напојен, у младости више у затвору него на слободи, био је "бос и го" , и борац, и "издајник", али увијек Србин "са крстом у срцу и славским колачем, и свећом у дому".

- Завршио сам три разреда ондашње школе. За „бугарско време“ живело се у тешкој немаштини, више сам био у затвору него на слободи, а онда дође Други светски рат. Балисти са свих страна ударају. Као војник, пушкомитраљезац, пола рата сам провео по Дреници. Онда дође ослобођење, али за мене те прве године биле су нови затвор, јер су ме Титови Албанци прогласили издајником - сјећа се Драгутин.

У вријеме Слободана Милошевића каже да је "коначно осетио слободу и био без страха".

- Било је то време које не верујем да ће било ко од мојих унука или праунука да доживи - прича Драгутин.

Сада не зна шта се дешава около јер је изгубио слух, али каже да су му синови Александар и Миливоје успели да објасне ко је Александар Вучић.

-Мрзи их да ми пишу великим словима јер знају - ако почну да их нећу пустити док ми не напишу све што ме интересује - каже Драгутин.

Ова старина са поносом каже да је у свом вијеку изградио десетак кућа, како на Косову и Метохији тако и у Београду, а у њих убраја и куће својих синова.

Стогодишњаку Драгутину Максимовићу вирус корона није познат и "није му јасно каква је то болест захватила свет"?

На телевизији непрестано види болнице, а синови и унук не дају му да изађе до цркве да прислужи свијећу брату Данилу и супрузи Савети.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана