Драган Симеуновић, академик, о “Отвореном Балкану”: Економско удруживање рјешава и политичке проблеме

Сматра ово професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду и члан Академије наука и умјетности Републике Српске Драган Симеуновић, наводећи да је много примјера из нама блиске и даље историје који најбоље илуструју да овакво и слично економско зближавање и удруживање држава може помоћи да се превазиђу наизглед непремостиве политичке разлике.

- Присетимо се само вековних напетости између Француске и Немачке, а које су уклоњене њиховом економском сарадњом. Не треба заборавити и да је сама Европска унија првобитно осмишљена као европска економска заједница. Због тога сам убеђен и да је пројекат “Отворени Балкан” дугорочно добар за све балканске народе, како на економском, тако и на политичко плану, јер би смањили тензије, а политичари би били натерани да дигну своје главе из песка - каже Сименуновић.

ГЛАС: Да ли таквих примјера има још?

СИМЕУНОВИЋ: Наравно. Погледајте скандинавске државе. Суштина читаве ове приче јесте - ако нас други већ сматрају као нешто посебно изоловано, па и као регион нижег реда, што ми економски свакако јесмо, онда је на нама да покажемо да више вредимо, те да се удружимо, јер се и на примеру Европске уније види да када се народи и државе удружени у неку економску заједницу, постају много јаче и успешније. То је најбољи рецепт за будућност.

ГЛАС: Зашто се онда дио власти у БиХ толико противи уласку у овај економски савез, иако он са собом носи само позитивне бенефите?

СИМЕУНОВИЋ: Вероватно је у питању неповерење, јер једна таква иницијатива долази са српске стране. Али, ако је Албанија могла да се економски удружи са Србијом, у једном тако осмишљеном економском пројекту, који би требало да омогући лакши промет робе и услуга, не видим зашто не би и БиХ то прихватила. Бошњаци су цели један век живели у заједничкој држави која се звала Југославија и имали су добра искуства. Не призивам стварање неке нове Југославије, далеко од тога, већ указујем само на економске, али и политичке предности, овакве врсте сарадње у региону, а посебно у условима када на Балкану влада толика нетрпељивост.

ГЛАС: Па шта би онда поручили политичарима из ФБиХ?

СИМЕУНОВИЋ: У Сарајеву треба да разумеју да, не само међу појединцима, већ и међу народима, долази до периода зближавања и удаљавања. Не може се стални бити у хармонији. То није могуће ни унутар саме породице. Али, несугласице временом прођу. Мржња није трајно осећање и она само исцрпљује. Уколико би сви постали део овог економског савеза, ком су до сада приступиле три државе: Србија, Абанија и Северна Македонија, балкански народи би много боље функционисали, у бољем положају и односима. Наравно, а што је битно, довело би и до мање зависности од добре воље великих сила и одређених финансијских институција.

Мешетарење Запада

ГЛАС: Недавно сте рекли да ово зближавање не одговара великим силама. Зашто?

СИМЕУНОВИЋ: Велике силе константно мешетаре балканским просторима, управо полазећи од нашег сиромаштва и необразованости. Једном речју због наше непросвећености. Када би се удружили и економски уздигли ми бисмо на сваком плану, па и на оном политичком, били успешнији и мање би нам били потребни страни фактори. Не би било те зависности. Да закључим, “Отворени Балкан” је добра идеја и не представља никакво окретање леђа, Европској унији, Турској или Русији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.