Догађај којег људи прослављају миленијумима: Зашто се дешавају равнодневице?

ГС
Догађај којег људи прослављају миленијумима: Зашто се дешавају равнодневице?

Сваких шест мјесеци, равнодневица дијели дан на Земљи скоро на пола.

Како се то дешава - и зашто су људи тај догађај славили од давнина.

Сваких шест мјесеци, једном у марту и једном у септембру, равнодневица дијели дан на Земљи скоро на пола, дајући нам око 12 часова дневног свјетла - обданице; и 12 часова ноћи.

Двадесетог дан марта прољећна равнодневица означава долазак прољећа за сјеверну хемисферу. За шест мјесеци, у септембру, природа ће нам донети јесењу равнодневицу, доба године које на сјеверу уводи јесен. 
Истих датума, само обрнуто, на јужној хемисфери почиње јесен, односно пролеће.

Зашто се дешавају равнодневице?

Наша планета кружи око Сунца око осе која је нагнута за 23,5 степени, што значи да хемисфере добијају више топлоте од сунца. Два пута годишње, Земљина орбита и њен аксијални нагиб се поклопе тако да се Сунце нађе тачно изнад Земљиног екватора, бацајући линију раздвајања између свјетлих и тамних дијелова планете.

Терминатор, линија која раздваја дан од ноћи на неком тијелу, не дијели савршено планету на тамну и свјетлу; Земљина атмосфера савија сунчеву свјетлост за 60 километара, што је једнако пола степена. То значи да је једна половина планете мало освјетљенија од друге, чак и током равнодневице.

Земља није једина планета на којој се дешавају равнодневице: свака планета у нашем соларном систему их има. Сонда Касини је 2009. године орбитирајући око Сатурна снимила равнодневицу на овој планети. Као и на Земљи, и на Сатурну се равнодневнице дешавају на сваких пола године, ако се узме у обзир да је пола године на Сатурну једнако 15 година на Земљи, фотографије снимљене током мисије Касини, заиста су од посебног значаја.

Обиљежавање равнодневице

Древне културе су миленијумима пратиле равнодневице на различите начине. 

Од изградње споменика, попут пирамида, преко календара уклесаних у камење, до цркава које су сунчев сат уграђивале у своју архитектуру, цивилизације су са великом тачношћу обиљежавале смјењивање годишњих доба.

Неке културе славе равнодневицу и данас, попут племена Лакота на средњем западу Сједињених Држава. Лакота повезује земљу са небом правећи дуван од црвене врбе, која одговара сазвјежђу осушене врбе, гдје сунце излази на прољећну равнодневицу. Пуше овај свети дуван на церемонији којом се обиљежава повратак дужих дана.

Долазак дужих дана прославља се и на Стоунхенџу у Енглеској гдје друиди, пагани и сви други који желе да се придруже окупљају, присуствују изласку сунца изнад древног камења.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана