Детектив паранормалног Дилан Дог слави 35 рођендан: Обични херој за два миленијума

Бранислав Предојевић
Детектив паранормалног Дилан Дог слави 35 рођендан: Обични херој за два миленијума

Крајем октобра давне 1986. године у Италији је изашао први број стрипа “Дилан Дог”, аутора Тицијана Склавија, под називом “Л'алба деи морти вивенти”, у издању славне едиције “Бонели”.

Ова епизода под преводилачким називом “Зора живих мртваца”, само годину дана касније, у издању новосадског “Дневника”,  изашла је и на простору бивше Југославије. Тиме је овај меланхолични и чудни јунак ликом сличан глумцу Руперту Еверету, обучен у црвену кошуљу, црни сако и плаве фармерке (12 истих комплета) започео живот као један од најпопуларнијих стрипова са обје обале Јадрана, чувајући тај статус без већих проблема и данас, што је успјех, који је по његовим ријечима изненадио и самог креатора.

- Да будем потпуно искрен, никада нисам ни помишљао да би овај стрип могао бити овако успјешан. Чак ни данас не могу некада вјеровати да смо ово успјели урадити.

- Кад ме питају која је тајна успјеха не могу наћи прави одговор, јер сам једноставно забезекнут - рекао је Склави у једном интервјуу.

На страну, иронични хумор, који није стран Дилановом креативном оцу, што знају сви читаоци његовог стрипа, стварно није лако објаснити огроман успјех овог стрипа, који је у доба свог изласка био прилично радикалан у односу на остатак “Бонели” издања, али је муњевито изградио своју репутацију, прво у Италији, потом на Балкану а затим и у остатку свијета.

Шпагети хорор

Дилан је стигао у процесу ширења тема у “Бонели” продукцији почетком 80-их, када је након успјеха стрипа “Марти Мистерија” директор Серђо Бонели одлучио да, у сарадњи са тада младим сценаристом Склавијем, публици понуде још једног модернијег јунака у односу на класичне вестерн/авантуристичке стрипове, који су доминирали њиховим издањима претходне три деценије. Склавијев рецепт за улазак на територију хорора и трилера кроз обрасце детективског романа, пратио је постмодернистичку или палп естетику “Бонелија” на трагу филозофије шпагети или ђало вестерна и кримића. То у пракси значи узимање туђих утицаја и њихову реконструкцију у новом кључу кроз хипертрофирани визуелни и емотивни приказ. Дилан је настао из једног од  његових старијих ликова, Франческа Деламортеа, који је био главни лик књиге коју је Склави раније написао, али је начин саме реализације идеје био далеко револуционарнији у односу на остале “Бонели” ликове.

- Дилана сам увијек сматрао “отвореним” стрипом, понекад експерименталним, гдје сам могао користити све што ми је пало на памет у том тренутку. Било да је ријеч о хорору или софистицираној комедији, о класичном хумору или сентименталној драми или пак друштвеним дешавањима - рекао је Склави. Радња самог стрипа се одвија у Лондону, а главни лик је као што назив стрипа каже Дилан Дог, детектив паранормалних појава и бивши полицајац Скотланд Јарда. Такође, он је бивши алкохоличар, уз то је вегетаријанац, пати од морске болести, боји се авиона и висина и велики је љубитељ хорор филмова и литературе. Хоби му је склапање макете бродова и свирање кларинета, а једина мелодија коју зна да одсвира је “Ђавољи трилер”. Оружје му је старински револвер “бодео” из 1889. године, вози “фолксваген бубу” коју је добио као награду за први ријешени случај. За свој рад је у почетку наплаћивао 50 фунти дневно (плус трошкови), да би касније ту цифру удвостручио. Био је ожењен са Лили Колинс која је трагично настрадала, није склон дугим љубавним везама, иако је заљубљиве природе. Његов архинепријатељ је др Ксабарас, наводно, његов отац или зла верзија истог. Највјернији пријатељ и помоћник је Гручо, који је двојник Груча Маркса славног комичара из тридесетих година. Увијек спреман за очајне вицеве и да добаци Дилану пиштољ у руке у кључном тренутку. Надаље, ту је и инспектор Блок, Диланов шеф из полицијског доба, а и његова очинска фигура. Ту су и глупи полицајац Џенкинс, гротескна хипербола свих вицева о полицајцима и лорд Х. Џ. Велс, генијални проналазач, научник, лингвиста и још много тога.

Успјех

Стрип је код публике засићене вестерн/авантура клишеима постигао успјех, посебно код средњошколаца, студената, факултетских образоване популације, и што је било веома важно код женског дијела публике, који раније није био склон радовима “Бонели” продукције. Прве теме су биле уобичајене за жанр хорора којем је стрип припадао: зомбији, серијске убице, вјештице, вукодлаци, сотона, ванземаљци, вампири. Временом се све више види намјера аутора да прикаже ужас свакодневице и стрип често нуди филозофске или психолошке анализе појава попут живота, смрти, љубави, породице, среће и трагедије. Што је кроз комплексан лик самог јунака, који у себи спаја човјека од акције и наглашеног емотивца, полицајца и сањара, заводника и романтика, уз дубоке тонове меланхолије и сјете, који у сталном сукобу са хумором стварају специфичан шарм, Дилана учинило крајње упечатљивим херојем и прототипом за неке друге стрипове “Бонелија” попут Ника Рајдера, Натана Невера, Дампира и других.  Познати репер и писац Марко Шелић Марчело, који је уредник “Дилана До­г”а на српском језику у издању “Веселог четвртка”, у интервју за “Данас” рекао је да је Диланова тајна у несавршеној људскости, коју му је Склави усадио у првим бројевима.

- Дилан се допао читаоцима баш такав, несавршен, од крви и меса. Занимљив је податак да је то захтевало еволуцију, Дилан Дог из прве епизоде далеко је самопоузданији. А онда га је Склави брзо очовечио. И сам серијал нашао је своје упориште, како негде већ написах, све је отпочело као типичан хорор, приче су се бавиле постојањем ужаса, да би се потом нагласак пребацио на нешто далеко дубље и интересантније, на ужас постојања - каже он.

Прецизној опсервацији Марчела тешко је шта додати, али треба поменути да је Склавијев сценаристички рад маестрално надограђен и учешћем великог броја врсних цртача и сценариста који су протекле три и по деценије радили на овом јунаку. Од његових графичких коаутора цртача Клаудије Виле и Анђела Стана (годинама радили насловне стране) преко низа мајстора визуелног попут Карла Амброзинија, Бруна Бриндизија, Ђанпјера Касертана, Николе Марија, Корарда Роиа,  Паола Армитанија и бројних других умјетника.

Промјене за ново доба

Поред Италије стрип је излазио у Хрватској, Србији, Данској, Холандији, Пољској, Шпанији, Турској и САД, а у једном периоду, мјесечно је штампано више од милион примјерака овог стрипа на разним језицима. Почетком миленијума Склави се више повлачи из јавности засићен радом на Дилану и стрипу што се осјетило на тиражима. Његово мјесто заузима низ сценариста, али без обзира на релативне успјехе појединачних епизода, осјетио се замор материјала и све већа безидејност у стрипу и пад интереса публике. Водеће уредничко мјесто, на приједлог Склавија 2013. године, преузима контроверзни сценариста Роберто Рекони, аутор једне од бољих епизода у новом миленијуму “Матер Морби”, који уноси радикалне измјене у комплетну едицију. Блок одлази у пензију, уводе се ликови попут инспекторке Раније Раким и њеног шефа Карпантера, уводе се велики непријатељи попут богатог социопате Џонија Госта, те покрећу спин оф приче попут серијала “Планета мртвих”, “Колор фест” итд. Дио страних фанова је ове измјене дочекао као скрнављење, али не може се порећи да је Рекони продрмао помало учмали серијал и донио нове обожаваоце.  Дилан се код нас појавио у издању новосадског “Дневника”, а до подјеле Југославије и избијања рата изашло је 59 епизода, које и данас имају посебно мјесто код домаћих љубитеља стрипа. Издавачку паузу прекида хрватска “Слободна Далмација”, која 1994. године наставља нередовно издавати Дилана на хрватском језику да би едицију 2002. преузео издавач “Луденс”, који и данас издаје у Хрватској. Такође, 2008. године београдски издавач “Весели четвртак” почиње избацивати Дилана на српском језику, како кроз редовну серију, тако и кроз специјална издања.

Данас, Дилан Дог, тај обични јунак за неочекиване ситуације, дочекао је 35 рођендан, 422 епизоде, 60 милиона продатих примјерака, живи на истој адреси, спреман за нове подухвате и нове љубави, спашавајући свијет од чудовишта свих врста, скромно и не тражећи заслуге, спреман чак и да се одрекне хонорара од 100 фунти плус трошкови.

Други медији

Дилан је дочекао двије филмске верзије, неколико видео-игара у Италији,  те серију која је тренутно у продукцији.  Италијански филм “Cementery men” (“Dellamorte Dellamore”) урадио је Мајкл Сави 1994. године. У питању је слободна адаптација специјал епизоде “Црни ужас” (код нас преведена као “Смрт, љубав, смрт”), из којег су због ауторских права избачени Дилан Дог дијелови, па је више наслоњен на Склавијев роман, него на сам стрип, а главну улогу игра Руперт Еверет. Други филм је адаптација “Dylan Dog: Dead t” (2011), за који је довољно рећи да је снимљен и да га не треба више помињати. Тренутно “Бонели” припрема телевизијску серију у продукцији Џејмса Вана, од које се много очекује, јер је креативна контрола у њиховим рукама.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана