Да ли знате како су настали изрази кажи Драгичка, Светог Петра кајгана, радио Милева, све је по пе-есу… ?

ГС
Foto: Глас Српске

У свакодневном говору користимо фразе, за које често нисмо ни свјесни шта тачно значе и како су настале. Медвјеђа услуга, Максим по дивизији, радио Милева, пијан ко мајка, само су неке од њих. Зато смо одабрали десет фраза које често чујемо, па у наставку текста можете прочитати неке од теорија одакле оне потичу.

По пе-есу

Све је по пе-есу односно по “правилима службе”. Израз је преузет из војничког жаргона, јер у војсци постоји књижица по имену “Правила службе” или скраћено ПС, у којој су до детаљна описана сва права и обавезе војника и старјешина, начин како се обраћају једни другима, као и уређење просторија за спавање, намјештање кревета, слагање одјеће, чишћење тоалета…

 

Медвјеђа услуга

То је невјешта, неспретна, трапава услуга, која упркос добрим намјерама, не доноси ништа добро. Израз је алузија на басну “Пустињак и медвјед”, руског писца Ивана Андрејевича Крилова. У басни се говори о усамљеном човјеку који се спријатељио с медвједом. Усљед љетне жеге, када је човјек хтио да се одмори, медвјед му обећа да ће га чувати. Али човјеков сан је ометала досадна мува. Како није могао да је отјера шапом, медвјед је узео један велики камен и у тренутку када је мува слетјела на пустињаково чело, медвјед је ударио из све снаге. Тако је жељи да помогне, убио и муву и човјека.

 

Радио Милева

Радио Милева је синоним за алапачу, трачару, ону која преноси лажи или полу-истине. Према легенди, Милева се удала у Вуковиће, а поријеклом је из села Мали Ступ из Васојевића. Њена наклапања и лупетања обилазила су црногорска брда. Милевин лик постао је посебно популаран почетком XX вијека, настанком радија, који је тада ријетко ко имао. Тако су се информације препричавале, самим тим и мијењале, док су на крају имале веома мало везе са оном првом, провјереном и тачном информацијом.

 

Светог Петра кајгана

Израз „Кошта као Светог Петра кајгана“ користимо да изразимо незадовољство због тога што је цијена нечега превисока. А зашто се баш тако каже, зашто је Светог Петра кајгана тако скупо стајала?

Постоје теорије које кажу да су Срби овај израз преузели од Грка, само што је код њих у питању Свети Ђорђе, а и контекст скупоће кајгане је другачији него у причи са Светим Петром.

Буквални превод овог грчког израза гласи „Скупа ли је кајгана Светог Ђорђа“, а Милан Шипка је у својој књизи „Зашто се каже“ испричао причу која говори о његовом настанку.

Наиме, по легенди један дечак је направио кајгану Светом Ђорђу и однио му је у цркву да га почасти. У цркву су затим дошла четири трговца, да се помоле, и тамо су угледали кајгану, а пошто су били гладни ријешили су да је поједу.

Светог Ђорђа је разљутило то што су ови трговци појели кајгану коју је мали дјечак намијенио њему, па је искористио своје светачке моћи и учинио да трговци не могу да изађу из храма све док не приложе по један велики златник.

Кад су трговци приложили златнике и напокон изашли из храма рекли су „Свети Ђорђе, много ти је скупа кајгана“.

Тако су по легенди Грци почели да користе израз „Скупа ли је кајгана Светог Ђорђа“, а кад су, по причи Милана Шипке, Срби то некако чули па ријешили да и они корсте тај израз, Светог Ђорђа су замијенили Светим Петром јер је он био много популарнији светац код Срба.

Друго тумачење се конкретно тиче Светог Петра и његових путовања са Исусом, и по овој теорији је Свети Петар тај који је скупо платио кајгану.

По једној причи Свети Петар и Исус су преноћили код једне сиромашне удовице која је имала много мале дјеце. Она их је лијепо угостила и понудила им је кајгану али Исус је одбио да једе како би више остало за дјецу. Рекао је Светом Петру да ни случајно не дира кајгану и отишао на спавање.

Како је Петар био много гладан ријешио је да поједе кајгану, па шта буде, али кајагана се истог момента окаменила и он није могао да је поједе (можемо претпоставити да је ово било Исусово масло).

Ујутру је Исус ријешио да казни Петра због његове себичности па је Петар морао да проси по селу како би обезбиједио храну за удовичину дјецу.

Кад се Петар вратио са новцем у удовичину кућу рекао је Исусу, како то у својој пјесми каже Јован Јовановић Змај “ „Све је добро, милом теби хвала! Ал кајгана скупо ме је стала.“

Друга прича по којој је Светом Петру кајгана дошла главе гласи овако:

Исус и свети Петар су преноћили код неког сељака, који није био гостопримљив и великодушан као удовица од малоприје, па су легли гладни.

Зато се у неко доба свети Петар пробудио, украо неколико јаја и направио кајгану. Кад се најео, легао је да спава поред Исуса.

Сељак је примијетио крађу и лопова па је дошао у собу и неколико пута коцем Петра ударио по леђима.

Свети Петар је онда пробудио Исуса и предложио му да замијене места, јер се бојао да ће тешке батине тек услиједити.

Исус је на то  пристао, али тада се сељак сјетио да је пребио само једнога, а да су јаја вјероватно појели обојица, па је опет устао и распалио по оном другом, дакле опет по светом Петру.
 

Пијан ко мајка

Постоје два тумачења овог израза. Једно је да су некада женама током порођаја бабице давала да пију што јаче алкохолно пиће да би ублажиле порођајне болове, а и да би попустили грчеви мишића материце. Тумачење лингвиста односи се на мајку Земљу, као прародитеља свега на свијету. Да би Земља опстала, потребно јој је да се напије, односно да има доста кише да би могла да се одвија репродукција.

 

Пирова побједа

Овај израз се најчешће односи на побједу која није нимало лака. Битка код Аскула (279. пре н.е.), одиграла се између Римљана и савезничких снага Епира, Таранта, Оскана и Самнита. Грчки краљ Пир се борио на снази савезничких снага и побјеђивао у биткама против Римљана, уз велике губитке. Остала је забиљежена његова реченица: “Још једна оваква побједа и изгубио сам!” Тако је и било, Рим је имао много бројнију војску и иако су на почетку рата изгубили значајне битке, на крају су побиједили.

 

Кажи Драгичка

Израз “кажи Драгичка”, када некоме желимо да саопштимо лијепу вијест настао је по госпођи Драгић, Београђанки која је прва сазнавала пикантерије из свијета тадашњег џет-сета, што ју је прославило јер су се њене информације дуго препричавале. Била је слична “радио Милеви”, само за високи сталеж. Касније, када би неко желио да исприча новост рекао би “кажи Драгићка”, а друга страна би, ако жели да чује, одговарала са “Драгићка”. Временом, усљед промене акцента глас ћ прешао је у ч.

 

Новинарска патка

Новинарска патка је израз за дезинформацију, лажну вијест. Раније се у новинама, код непотврђених вијести (нешто попут данашњег “према незваничним информацијама”), на крају текста додавала ознака н.т., од латинског нон тестатум (непровјерено). Постоји више теорија како је термин новинарска патка настао. Најпознатија је она по којој је уредник једних њемачких новина свом словослагару диктирао непровјерен текст. Како је пракса у таквим ситуацијама налагала, на крају му је рекао и ен-те, мислећи на латински н. т., али је овај записао енте, што на њемачком значи патка.

 

Луда Наста

Луда Наста се користи када хоћемо за некога да кажемо да није баш при себи, да ради мимо свијета, нешто бесмислено и бесциљно. Ријеч је заправо о мушкарцу, Насти, највјероватније од Настасије. Он је био једини Србин који је 1813. године остао у Београду када су га Турци заузели. Према легенди, стално је ишао за Турцима, задиркивао их, смијао се, а они су сматрали да је такве људе додирнуо Алах и да их не треба дирати.

 

Лупа као Максим по дивизији

Израз се користи када хоћемо да кажемо да неко прича глупости, небулозе. У питању је или стварни артиљерац Максим, мада прије ће бити да је ријеч о њемачком митраљезу “маxим”, који се користио у Првом свјетском рату. Коришћен је за одбрану од пјешадијског јуриша и уливао је страх у кости свима који би се спремали за напад на противнички ров.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана