Да ли знате како настаје снијег?

Сваке године, са неба падне најмање један септилион сњежних кристала. Ријеч је о цифри са чак 24 нуле. Просјечна пахуља путује брзином од око пет километара на сат, а током једне сњежне олује може пасти 39 милиона тона снијега.

Снијег је заиста једна фасцинантна појава, чак и ако нас понекад нервира и брине ових дана, посебно у граду. Али када погледамо како дивно природа изгледа покривена снијегом и дјечију радост у игри на снијегу, увиђамо колико је то у ствари једна фантастична појава, наводи гост Јутарњег програма РТС-а, физичар Сободан Бубњевић.

„Снег је и са становишта науке један врло занимљив феномен. Да бисмо схватили зашто пада, како пада и зашто негде ретко или никада не пада, најбоље ћемо разумети ако се подсетимо како киша пада", објашњава Бубњевић.

Како настаје снијег

То је она лекција из физике коју углавном нико не воли, па чак ни наставници не воле да је предају, а то је да топао ваздух може да апсорбује више водене паре, него што то може хладан, и то је суштина која стоји иза процеса као што су киша и снијег.

Како се пењемо ка вишим слојевима атмосфере, ваздух постаје све хладнији и пошто хладнији ваздух не може да апсорбије велику количину влаге, онда она неизбјежно мора да се кондензује.

„Многи греше када кажу да су облаци водена пара. Не, то су огромне сложене структуре које се састоје од капљица течности, кристала јер водену пару у ствари не видимо. Али на тим висинама пара мора да се кондензује и претвара се у капљице", додаје он.

Када ће тај садржај облака и падавине које слиједе бити снијег, а када киша, зависи од температуре на којој долази до кондензације. Када је температура испод нуле, долази до кристализације и онда умјесто капи воде добијамо предивне кристале, које називамо пахуље.

Како настаје пахуља

Свима је јасно да је и снијег исто што и кишна капљица – вода, само што је залеђена. Али оно што фасцинира је то што је та кап воде један веома карактеристичан кристал који се шири у зависности од карактеристика молекула воде.

„Молекул воде се састоји од водоника и два атома кисеоника и има ту неку геометријску структуру под углом од 105 степени. Због те особине тај кристал има облик шестостране призме и карактеристично је да се лед шири по тих шест крака, тако да се много више материјала скупља радијално. Што смо даље од центра структура је све сложенија", објашњава Слободан Бубњевић.

С обзиром на то да је у питању презасићена пара, она остаје хомогена око центра кристализације, те се свака страна те призме шири на једнак начин. Ово је необична и јединствена појава у природи да се добија савршено симетрична структура. Пошто је процес потпуно случајан, свака пахуља бива јединствена.

У Гинисовој књизи рекорда пише да је у Монтани 1887. године пала пахуља широка 40 и „дебела" 20 центиметара. Све особине пахуља и њихова величина прије свега зависе од температуре која је у облаку гдје долази до кристализације, али и од неких других атмосферских параметара, као што је притисак, прије свега.

Које боје је снијег

Боје су прије свега начин на који ми видимо свијет око нас, али када се посмарта са научне стране, пахуља је лед и као сваки лед она нема боју. Међутим због најразличитијих оптичких околности како се снијег таложи, он нама оставља утисак да је бијеле боје.

Црвени снијег је ријетка и занимљива појава која настаје у појединим дијеловима свијета зато што неке врсте алги и микроорганизама живе у кристалисаним капима воде.

Сњешко Бијелић

Највишег Сњешка Бијелића направили су становници Бетела у америчкој држави Мејн у фебруару 1999. године. Био је то импресивни Сњешко висок чак 35 метара.

Да би се направио добар Сњешко Белић, Бубњевић каже да је потребно да температура кристализације буде око минус пет степени Целзијуса и тако се добија снијег идеалне влажности за прављење разних фигура од снијега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.